Izvor: RTS, 01.Dec.2009, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudski proces veka
Pred Međunarodnim sudom pravde počeo proces veka. Srbija tvrdi da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova predstavlja flagrantno kršenje međunarodnog prava, jer je tekav potez privremenih vlasti u Prištini u suprotnosti sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Predstavljanjem argumenata Srbije, pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu počela rasprava o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, koji posmatrači, zbog posebne politike težine, već nazivaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << procesom veka.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da je Srbija danas u Međunarodnom sudu pravde u Hagu, u raspravi o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, pokazala mudrost, staloženost i snagu i napomenuo da se radi o borbi "koju nećemo izgubiti, ukoliko ostanemo istrajni i jedinstveni".
Više od dve trećine sveta, istorijska pravda i međunarodno pravo su na strani Srbije. To smo pokazali u sudnici, rekao je Jeremić.
On je izjavio da se radi o borbi "koju nećemo izgubiti, ukoliko ostanemo istrajni i jedinstveni".
"Neophodno je jedinstvo državnih organa, građana, partija i naroda", naglasio je Jeremić.
Prema njegovim rečima, nedozvoljeno je u 21. veku rasparčavati miroljubivu demokratsku članicu Ujedinjenih nacija.
Nadam se da će sud stati u odbranu osnovnih principa međunarodnog prava, istakao je Jeremić.
Pravni zastupnici Srbije naglasili su da je, važećom rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, isključeno bilo kakvo rešenje statusa Kosova koje nisu prihvatile obe strane i koje nije odobrilo najmoćnije telo svetske organizacije.
Zamenik šefa srpske delegacije, Saša Obradović ocenio je da privremene vlasti u Prištini nisu imale ovlašćenje da jednoglasno proglase nezavisnost Kosova i da su time "bezobzirno prekršile rezoluciju 1244 i međunarodno pravo".
Tročasovno izlaganje stavova Srbije završeno je oko 13 časova, posle čega su govornicu suda u Hagu preuzeli prištinski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni i njegov pravni tim, kojima je, takođe, na raspolaganju tri sata da predstave svoje argumente.
Osim predstavnika Srbije i kosovskih Albanaca, najavljeno je učešće predstavnika još 28 država, koji će svoje stavove o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova predstaviti u izlaganjima čije je trajanje ograničeno na 45 minuta. Među tim državama je i svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN.
Saša Obradović je naglasio da "kosovski Albanci nisu imali pravo na samoopredeljenje zato što nisu poseban narod", niti je Kosovo kao pokrajina ispunjavala uslove za samopredeljenje.
Ugrožavanje međunarodnog pravnog poretka
Šef pravnog tima Srbije Dušan Bataković rekao je da su jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine, vlasti u Prištini ugrozile međunarodni pravni poredak zasnovan na suverenitetu i teritorijalnom integritetu država i održavanju mira.
Bataković je rekao da je proglašenje nezavisnosti u suprotnosti sa međunarodnim pravom i sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN, zbog čega je mnogo država odbilo da je prihvati i prizna Kosovo.
Nelegalno proglašenje nezavisnosti Kosova je "pokušaj da se ukine" međunarodni pravni režim i administracija u pokrajini, uvedeni rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, podvukao je Bataković.
"Savet bezbednosti UN nije ukinuo suverenitet Srbije na Kosovu - na šta nije imao ni pravo - već je rezolucijom 1244 naglasio da je neophodno očuvati suverenitet i teritorijalni integritet na Kosovu i Metohiji. Budući status Kosova, po rezoluciji, trebalo je odrediti pregovorima i političkim rešenjima", kazao je Bataković.
"Uprkos flagrantnom kršenju njenog suverenita i teritorijalnog integriteta" koje predstavlja ta deklaracija, Srbija je odlučila da na nju reaguje na miran i legalan način i spremna je da pregovorima i dalje traži kompromisno rešenje sa kosovskim Albancima, predočio je Bataković.
Bataković je kao primer takvog pristupa naveo da je Beograd podržao raspoređivanje misije Euleks u skladu sa rezolucijom 1244.
Priliku za kompromisno rešenje ne treba propustiti
Srbija "odbacuje tvrdnju da su istrošene sve mogućnosti za pregovore" o statusu Kosova, rekao je Bataković, ocenivši da su pregovori koji su počeli 2005. "unapred bili osuđeni na neuspeh" zbog pristrasnog stava međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija i drugih pregovarača koji su unapred zagovarali nezavisnost Kosova.
Bataković je podvukao da Srbija "osuđuje" sve zločine koje su na Kosovu počinile osobe koje su tvrdile da deluju u ime Srbije i SR Jugoslavije.
"Smatramo da svi koji su počinili zločine moraju biti izvedeni pred sudove", rekao je Bataković, napominuvši da su pred sudovima u Srbiji već odgovarali policajci i vojnici koji su počinili zločine na Kosovu.
Zastupnik Srbije podsetio je da je albanska paravojska OVK počinila teške zločine nad Srbima, Romima i Albancima lojalnim državi i da je, posle povlačenja državnih snaga u leto 1999, Kosovo napustilo 60 odsto Srba, 66 odsto Roma i 70 odsto Goranaca.
"Kosovo je istorijska kolevka Srbije i suština njenog identiteta", rekao je Bataković, a Srbi su, dodao je, posle nezakonitog proglašenja nezavisnosti te pokrajine, "postali manjina u sopstvenoj zemlji".
Dogovor jedino rešenje
Nemački stručnjak za međunarodno pravo Andreas Cimerman, takođe zastupnik Srbije, podvukao je da je rezolucijom 1244 Savet bezbednosti UN "čvrsto podržan teritorijalni integritet i suverenitet Srbije".
Cimerman je naznačio da je istim dokumentom propisano da će budući status Kosova biti određen "dogovorenim sporazumom" albanskih lidera i države Srbije uz odobrenje Saveta bezbednosti.
Za dogovoreno rešenje budućeg statusa Kosova zalagale su se i SAD i druge zapadne sile, koje su, međutim, promenile stav i podržale nelegalnu deklaraciju nezavisnosti Kosova pošto su prethodno sprovele nezakonitu intervenciju protiv SRJ i Srbije koju nije odobrio Savet bezbednosti UN, istakao je Cimerman.
Trajnu stabilnost i mir u regionu obezbediće samo dogovoreno rešenje koje je kao cilj imala rezolucija 1244, a ne postoje razlozi da novi pregovori ne počnu podstaknuti savetodavnim mišljenjem koje će dati Međunarodni sud pravde, rekao je Cimerman, podsećajući da je Srbija u pregovorima već nudila najširu autonomiju Kosovu.
Kao razlog za propast prethodnog pregovaračkog procesa, zastupnik Srbije je naveo, između ostalog, stav međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija koji je Srbiju u vezi sa Kosovom nazvao "lopovom", zanemarujući činjenicu da je vlast Srbije u pokrajini uspostavljena 1913.
Zastupnik Srbije Malkolm Šo je podvukao da nijedna učesnica u raspravi ne negira ključni značaj principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta država za današnji međunarodni pravni poredak.
Po rečima Šoa, međunarodna zajednica je do sada bila dosledna u primeni tog principa ne samo na države, nego i na njhove entitete, kao na primer u slučaju BiH u kojem je insistirala na njenoj teritorijalnoj celovitosti.
Oko dve trećine država u svetu zbog toga nije priznalo Kosovo kao nezavisnu državu, a to nisu učinile ni Ujedinjene nacije, zaključio je Šo.
Hiseni: Opravdana nezavisnost
Ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hiseni izjavio je da su stavovi koji je tim Srbije danas izneo pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu potvrdili opravdanost proglašenja nezavisnosti Kosova.
"Nismo čuli ništa novo. Uvereni smo da će sud potvrditi volju naroda Kosova da bude nezavisan i slobodan", rekao je Hiseni.
Skender Hiseni izjavio je u Hagu da je Kosovo država, u kojoj ministarstva sprovode zakone i sudovi rade, uz zaštitu manjina i njihovog kulturnog i verskog nasleđa.
Prema rečima Hisenija, uprkos pritiscima iz Beograda, Srbi sve više učestvuju u radu kosovskih institucija.
Mada su iz Beograda stigli zahtevi da bojkotuju lokalne izbore na Kosovu, Srbi su na njima učestvovali, rekao je Hiseni.
Skender Hiseni je izjavio da su Srbi počinili zločine na Kosovu, što je potvrđeno i pred Haškim tribunalom, ali da na Kosovu sada postoje mir i stabilnost.
Kosovo je nezavisna država, bez obzira da li Srbija to prihvata ili ne, ocenio je Hiseni i poručio da je to je nepovratan proces.
Priština je odlučila da proglasi nezavisnost Kosova, jer "status kvo" više nije bio podnošljiv, objasnio je Hiseni, ističući da su se i mnoge članice međunarodne zajednice zalagale za nezavisnost Kosova.
Srbija traži nove pregovore, jer želi da destabilizuje region, izjavio je Hiseni i dodao da Priština želi pregovore sa Beogradom, ali o praktičnim pitanjima, vezanim za kvalitet života građana.
Razgovori mogu biti vođeni samo između dve nezavisne države, precizirao je Hiseni, napominjući da nema povratka.
Svaki takav pokušaj bi bio opasan za bezbednost regiona, upozorio je Hiseni, izrazivšu nadu da će doći do saradnje sa Srbijom.
Pravni zastupnik vlasti u Prištini Majkl Vud izjavio je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da je deklaracija o nezavisnosti Kosova bila "prirodan ishod" političkog procesa koji je pokrenuo Savet bezbednosti UN.
"Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije bila iznenadna, ni nasilna, a kamoli suprotna međunarodnom pravu. Ta deklaracija bila je prirodan ishod političkog procesa koji je Savet bezbednosti UN pokrenuo 2005, a koji je okončan 2007", ocenio je Vud .
Zastupnik Prištine sugerisao je da je pravo kosovskih Albanaca da proglase nezavisnost proisteklo iz dugogodišnje represije vlasti u Beogradu, a koja je kulminirala "humanitarnom katastrofom 1998-99".
Vud je naglasio da nezavisnost Kosova ne može biti presedan za druge regione u svetu zato što je i po Ahtisarijevom zaključku "Kosovo jedinstven slučaj i zahteva jedinstveno rešenje".
Deset dana argumenata
Tokom narednih deset dana debate, sve delegacije će iznositi argumente protiv i u prilog samoproglašene nezavisnosti Kosmeta.
U korist srpskih interesa i odbrane međunarodnog prava govoriće narednih dana, Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Argentina, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Burundi, Kipar, Venecuela i Vijetnam, a očekuje se da tokom usmene rasprave to učine još neke države.
U prilog samoproklamovane države Kosovo argumentaciju će izneti, SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Albanija, Holandija, Norveška, Hrvatska, Austrija, Bugarska, Saudijska Arabija, Bahrein, Danska, Finska i Jordan.
Posle okončanja javne sednice, 15 sudija Međunarodnog suda pravde proučiće iznete argumente i većinom glasova, kako se očekuje polovinom iduće godine, doneti savetodavno mišljenje o legalnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova.
