Izvor: Politika, 28.Jul.2013, 14:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudski predmeti ne smeju da „ostare”
Sudije će na prvom ročištu određivati vremenski okvir suđenja. – U timovima za borbu sa starim predmetima biće ljudi s liderskim sposobnostima, kaže dr Pim Albers, iz holandskog ministarstva pravde
Kad je sudski predmet mlad, ne treba mu dozvoliti da ostari. Broj starih predmeta u našim sudovima već godinama se ne smanjuje, već ima i blagi porast. Iako u sudske zgrade svakodnevno ulazi taman onoliko predmeta koliko ih i izlazi, stari predmeti su uvek tu. Mnogi bivaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rešeni, ali stalno pristižu oni koji su u međuvremenu ostarili. Jer, starim sudskim predmetom smatra se onaj u kome postupak traje duže od dve godine.
Samo u osnovnim sudovima u Srbiji trenutno ima 190.000 predmeta koji su u dubokoj starosti – više od 10 godina, a 540.000 je u „uzrastu” od pet do 10 godina. Svi oni su, zbog nerazumnog roka, potencijalni kandidati za ustavne žalbe u Srbiji i tužbe u Strazburu.
– Treba mnogo raditi na tome da ne dođe do nastanka – novih starih predmeta – kaže dr Pim Albers, savetnik u holandskom ministarstvu pravde, koji je napisao„Mere za sprečavanje nastanka i smanjenje broja starih predmeta za sudove u Srbiji” kao konsultant Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Brajan Leduk, direktor USAID-ovog Programa podele vlasti, nada se da će njihov Nacrt nacionalnog plana za smanjenje broja starih predmeta, koji je namenjen svim sudovima u Srbiji, biti usvojen kao sastavni deo nacionalne strategije reforme pravosuđa. Cilj plana je da se za pet godina broj starih predmeta smanji za 80 odsto.
– Predložili smo da se napravi nacionalna radna grupa koja će raditi na tom poslu. U njoj bi bili predstavnici Ministarstva pravde i državne uprave, Visokog saveta sudstva, Vrhovnog kasacionog suda i predsednici šest sudova u kojima je ovaj program već sproveden i broj starih predmeta u tim sudovima je prepolovljen. Svaki sud treba da primeni one mere koje odgovaraju njegovim specifičnim okolnostima na lokalnom nivou – kaže Brajan Leduk.
Najpre se moraju identifikovati i zatvoriti predmeti koji su godinama potpuno neaktivni jer stranke u tim postupcima više nisu zainteresovane. Tako bi brzo bio skinut jedan deo balasta.
– Reč je o merama koje ne koštaju mnogo, a može brzo da se dođe do rezultata. Važno je među zaposlenima u sudovima pronaći ljude koji imaju liderske sposobnosti, koji mogu da budu vođe programa smanjenja starih predmeta. To mogu biti predsednici odeljenja, iskusne sudije ili šefovi pisarnica. Važno je da su svesni problema i da mogu da se uhvate u koštac sa starim predmetima, koje niko ne voli. Jedan od izazova u ovom projektu biće upravo taj da ljudi budu motivisani da se prihvate tog posla – kaže dr Pim Albers.
Pitamo ga ima li u Holandiji veoma starih predmeta.
– To su vrlo retki slučajevi. U Holandiji stari predmeti brzo dospeju pred Evropski sud za ljudska prava, jer je jasno da je reč o kršenju prava na suđenje u razumnom vremenskom roku i građani dobijaju nadoknade za štetu. Svaka zemlja treba da uradi sve što može da ne dođe ekstremno dugih sudskih postupaka. Naši advokati vrlo brzo nađu put ka Strazburu. Zbog toga se sudije u Holandiji usredsređuju na to da dođu do rešenja u ranim fazama postupka, dok je predmet još „mlad” – kaže dr Pim Albers.
Njegov projekat predviđa da se u svakom sudu formira tim koji će osmisliti organizaciju rada na starim predmetima. Oni treba da otkriju uzroke starosti i da po tome sortiraju predmete kako bi ih lakše rešavali. To se naziva „menadžment starih slučajeva” (old case menagment).
Milan Nikolić, zamenik menadžera na USAID-ovom Programu podele vlasti, objašnjava detalje ovog posla, koji i ne mora da bude sizifovski.
– Najpre se označe svi stari predmeti u sudu, napravi se njihova lista i onda se sortiraju po vrstama. Zatim se utvrđuju razlozi starosti predmeta. Na primer, ako se uoči da je u jednom sudu izostanak advokata sa ročišta razlog za prolongiranje postupka u 30 odsto predmeta, onda se uvodi stroža procesna disciplina kao politika tog suda suda. Ako se kod jedne grupe predmeta uoči da kasne mišljenja veštaka ili određenih institucija koje se bave veštačenjem, onda bi sud zakazao sastanke s njima, pa bi zajednički došli do rešenja problema – kaže Milan Nikolić.
Reorganizacija rada u pisarnici, angažovanje zaposlenih na efikasniji način i podjednaka opterećenost svih sudija u jednom sudu takođe se mogu pokazati kao delotvorna rešenja.
– Dobro je organizovati povremene sastanke sa tužilaštvom, advokatskim komorama i veštacima. Sa njihovim strukovnim udruženjima sudovi bi mogli da potpisuju protokole o saradnji, koji bi doprineli sprečavanju nastanka starih predmeta. Treba primenjivati brze i jeftine procedure, kao što su sporazum o priznanju krivice ili poravnanje– kaže Nikolić.
Dostava sudskih pismena je jedan od najvećih uzroka starenja predmeta, ističe Nikolić. Procedura dostave daje prostor za izbegavanje prijema poziva. Najčešće su u pitanju pogrešne adrese, a najstariji predmeti često imaju stranke koje žive u inostranstvu.
Kako nijedan sudski postupak ne bi u budućnosti trajao više od dve godine, sudije će, prema ovom programu, već na prvom ročištu doneti plan rada na slučaju i odrediti vremenski okvir suđenja.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 28.07.2013.
