Izvor: Vesti-online.com, 18.Jul.2013, 12:27

Sudski izvršitelj sirotinji plaća dug

Sudski izvršitelj sirotinji plaća dug

Umesto da naplati dug od oko 2.700 evra od porodica koje nisu mogle da daju novac za struju i komunalije, sudski izvršitelj Marko Vukićević preuzeo dug na sebe.

Zahvaljujući Marku Vukićeviću (31) sedam porodica je dobilo malo olakšanja i mnogo nade da dobročinstvo ne stanuje daleko od njihovog doma. Umesto da im kao sudski izvršitelj naplati dug od ukupno 300.000 dinara (oko 2.700 evra), ovaj magistar prava iz Beograda, rodom iz Leposavića, odlučio je da uradi nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << nesvakidašnje - da dug preuzme na sebe.

  ČOVEK VELIKOG SRCA: Marko Vukićević (desno) sa jednim od dužnika  

"Odlaskom na teren video sam da ima ljudi koji su u izuzetno teškoj zdravstvenoj situaciji, a i materijalnoj. Zato sam odlučio da preuzmem deo njihovih obaveza, a nekima i ceo dug, kako bi im olakšao egzistenciju", priča za "Vesti" Marko.

Pet porodica kojima je pomogao su iz Beograda, jedna je iz Mladenovca, a jedna iz Gornjeg Milanovca. Marko je preuzeo na sebe dug žene koja je prilikom izlaska iz kancelarije izvršitelja doživela blagi infarkt. Ona je bolesna i nije sposobna za rad, a suprug i dvoje dece nemaju posao. Na svu muku i struja im je isključena.

 

Po dobru će ga se sećati i porodica čoveka koji ima tumor pluća i mozga, i ne može da izmiri dugovanje za Infostan, porodica gde je otac gluvonem, supruga ima rak grla, kao i ratni veteran koji nema nikakva primanja. Kako je dobro delo u današnjem svetu prava retkost, prva reakcija osoba kojima je odlučio da pomogne bila je - neverica.

"Bili su malo skeptični kada sam im ispričao šta nameravam da uradim. Već su bile drugačije reakcije kada smo ih kolege i ja pozvali u kancelariju na sam čin potpisivanja ugovora, gde su se oni uverili da je to zaista tačno. Pojedinima je drhtao glas, zahvaljivali su se, neki su čak i zaplakali. Bilo je nesvakidašnje", kaže Marko.

Njegova porodica i prijatelji podržali su ga u nameri da preuzme dug na sebe, uglavnom uz komentar "da je sreće da je više takvih"! Na pitanje kako će otplatiti taj, za srpske prilike ne tako mali dug, Marko Vukićević kaže da je na poslu kojim se bavi godinu dana i da je zaradio.

"S obzirom na to da je ovo nova profesija i da sam među prvima krenuo da radim, u Srbiji nas ima 20-ak, bilo je dosta posla i dosta prihoda, tako da sam mogao da se jednog dela odreknem i pomognem drugima koji nemaju. Za ovu aktivnost je svakako zaslužno Ministarstvo pravde Republike Srbije koje je na nas izvršitelje zakonom prenelo pravna ovlašćenja u ovom izvršnom postupku, kao i brojni poverioci koji su nas angažovali u ovoj prvoj godini", skroman je Marko.

U našem društvu mora da postoji neki red, dodaje on.

"Moraju da se poštuju pravne obaveze, ali moraju da postoje i moralne obaveze da oni koji imaju, pomognu onima koji nemaju. Tako da očekujem da će i drugi pojedinci i firme koje uspešno posluju pomoći onima koji nemaju", ističe sudski izvršitelj, koji je sedam porodica spasao iz bare bede i beznađa.

 

Pomagali i njegovi roditelji

Marko Vukićević nije prvi u porodici kod koga je izražena želja da pomogne onima u nevolji. Kao dečak se seća da su njegovi roditelji, zajedno sa drugim građanima Leposavića, sakupljali humanitarnu pomoć za Srbe u Kninu: "I otac i majka su se uvek trudili drugima da pomognu, koliko se može".

Potresne slike iz Orahovca

Marko Vukićević je još kao student osnovao prvi studentski humanitarni fond "Osmeh na dar", koji već sedam godina prikuplja pomoć za ugrožene. Sa prijateljima, pred Novu godinu, pakete nosi lično dečici na KiM.

"Odrastao sam na Kosovu, i sa par kolega i profesorom osnovali smo humanitarnu fondaciju, i tada smo ocenili da je deci koja tamo žive najneophodnija pomoć. Svake godine idu jedan ili dva autobusa, sa 50-60 studenata i nosimo deci poklone, stvari za školu, kompjutere, muzičke instrumente... Tu je bilo stvarno potresnih scena. Srpska deca su nas dočekivala i pevala kosovske pesme, a Albanci su nas usput vređali i gađali. Potom su vojnici sklanjali žicu u Orahovcu, a mi smo ulazili u geto gde je bukvalno sve ograđeno. U jednoj ulici žive, tu im je škola, i sve... I onda vas deca sačekaju pesmom. Naježim se svaki put kada se setim", priča Marko.

 

Nastavak na Vesti-online.com...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vesti-online.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vesti-online.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.