Izvor: Politika, 14.Mar.2014, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudska strogoća
Bravo za sud. Tako treba s kriminalcima i ubicama – glasio je jedan u moru sličnih komentara na internetu na vest da je žandarm ubica osuđen u kraljevačkom višem sudu na 40 godina zatvora. Čuvar reda i zakona a ubio dvojicu mladića i zapalio ih. Sudija Miroljub Vujović koji je dan ranije još jednom dvostrukom ubici izrekao kaznu od 39 godina i šest meseci zatvora, zbog ubistva bračnog para, u obrazloženju obe presude rekao je da nema i ne vidi nijednu olakšavajuću okolnost.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Istovremeno, u novosadskom sudu osuđen je mladi čovek na 40 godina zatvora zbog surovog ubistva devojke. I on je telo zapalio da bi prikrio tragove. Sudija Vidoje Mitrić je istakao i da presudu smatra preventivnom, kako bi se zaustavio talas ubistava iz koristoljublja.
Kritičari stanja u pravosuđu za trenutak mogu da zastanu. Barem su u ova tri primera sudije pokazale hrabrost i odlučnost. Svirepost i brutalnost primereno su kaznili i za takav postupak dobili, čini se, veliku podršku u javnosti.
Tu je i još jedna okolnost koja uliva nadu. Reč je o ubistvima koja su se dogodila prošle godine, što govori da se sudski postupci nisu otezali unedogled i vukli godinama, što jeste ozbiljna boljka našeg sudstva.
Od 2002. godine, kada je u Srbiji ukinuta smrtna kazna, najstroža sankcija u našem pravosuđu postala je zatvorska kazna od 40 godina, koja je od tada dosuđena u nešto manje od stotinu slučajeva. Po evidenciji kaznenih ustanova, osim osuđenika na maksimalne kazne, u Srbiji je trenutno i osamdesetak kojima su izrečene kazne u rasponu od 20 do 40 godina.
U državi u kojoj se izriče trećina kazni ispod zakonskog minimuma, maksimalna kazna je prava retkost i izriče se kada je zločin počinjen na svirep i bezosećajan način. Za te osuđenike postoji poseban režim u zatvorima. Pravo na primanje paketa i poseta ograničeno im je na jednom mesečno, a tek posle izdržane četvrtine kazne, mogu da traže neke povlastice i to ukoliko su imali dobro vladanje.
Srpski sudovi su takve kazne dosuđivali za svirepa i višestruka ubistva, ali i pripadnicima „zemunskog klana”, za ubistvo premijera, kao i za druge likvidacije koje su počinili dok su važili za najjaču kriminalnu grupu na ovim prostorima.
Ozbiljnost i zrelost, što ne reći, jednog pravosudnog sistema ogleda se i u tome koliko je spremno da se uhvati u koštac s najozbiljnijim delinkventima. I da ne „trenira strogoću” samo na pojedinim primerima, posle talasa kritika, kakve su bile u poslednje vreme, nego da ima oštru i jasnu kaznenu politiku. Nema onog ko ne bi voleo da su ove presude vesnik boljeg i efikasnijeg pravosuđa – na putu za Evropu.
Ozren Milanović
objavljeno: 15.03.2014.
