Izvor: Politika, 16.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudovi ruše bankarsku tajnu
Tokom finansijske istrage sudovi mogu da nalože bankama da daju na uvid račune sumnjivih klijenata. – I u Švajcarskoj banke nisu nedodirljive
Kao što je lekar pod Hipokratovom zakletvom dužan da poštuje lekarsku tajnu, a sveštenik da čuva svetu tajnu ispovesti, tako su i bankari obavezni da čuvaju bankarsku tajnu, jer je to preduslov da budu kuće poverenja za svoje klijente, koji moraju da budu sigurni da će njihova imovina biti zaštićena.
Međutim, stupanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na snagu Zakona koji omogućava oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, za očekivati je da će u takozvanoj finansijskoj istrazi sudovi znatno češće nego dosad kontrolisati bankarske račune onih koji su bogatstvo stekli nelegalnim radnjama.
– Zakon o bankama (član 46) nalaže bankarima da u slučaju da postoji sudski nalog skinu veo s bankarske tajne i da omoguće sudu, odnosno nadležnom organu za sprečavanje „pranja” novca, poreskoj upravi, organu nadležnom za kontrolu deviznog poslovanja, kao i nadležnim republičkim regulatornim telima uvid u imovinu „sumnjivog lica”. Narodna banka Srbije, sudovi i drugi organi, podatke do kojih su došli od banaka mogu koristiti isključivo u svrhu za koju su pribavljeni i ne mogu se saopštavati trećim licima – naglašava za naš list generalni sekretar Udruženja banaka Srbije prof. dr Veroljub Dugalić, uz opasku da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne dozvoljava zloupotrebu podataka do kojih se došlo uvidom u račune i transakcije bankarskih klijenata.
Prema podacima NBS, na osnovu Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji se primenjuje od 1. marta ove godine, državni i drugi organi, organizacije i javne službe dužne su da službi nadležnoj za finansijsku istragu omoguće uvid i dostave podatke, dokumenta i druge predmete utvrđene ovim zakonom i ta se obaveza ne može uskratiti pozivanjem na obavezu čuvanja, između ostalog, poslovne tajne. Javni tužilac može narediti banci da nadležnoj Jedinici dostavi podatke o stanju poslovnih i ličnih računa i sefova vlasnika.
U slučaju da je imovina stečena kriminalom sklonjena u inostranstvo, do podataka o njoj može se doći na osnovu međunarodne saradnje ostvarene na osnovu odredaba Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Uprava za sprečavanje pranja novca je ovlašćena da traži podatke potrebne za otkrivanje i sprečavanje pranja novca od stranih država ili međunarodnih organizacija, kao i da im dostavlja podatke i informacije koje se odnose na „prljave pare”, pod uslovom reciprociteta.
Zbog sve veće kriminalizacije finansijskog poslovanja, u Evropskoj uniji je propisima naloženo bankarima da nadležnim službama kontrole signaliziraju sumnjiva kretanja na računima klijenata.
Ukoliko takve signale ne prijave nadležnima, bankari rizikuju da i sami postanu osumnjičeni kao saučesnici u nečasnom poslu.
Pod pritiskom SAD, vodeća švajcarska banka UBS bila je nedavno prinuđena da prizna da je učestvovala u skrivanju poreskih ilegalaca i pristala da tu zemlju obešteti sa 780 miliona dolara. Međutim, prema informaciji Rojtersa, UBS je odbio da saopšti imena desetina hiljada Amerikanaca koje Vašington sumnjiči da koriste tajne račune da bi izbegli porez kod kuće.
Jedan od direktora UBS rekao je pred odborom Senata SAD da banka žali zbog kršenja američkih poreskih zakona, ali da nema nameru da preda imena koja traži poreska služba SAD, pravdajući se da je reč o informacijama zaštićenim švajcarskim zakonom o privatnosti.
Banka je predložila diplomatsko rešenje umesto sudske procedure u naporima poreske službe da od UBS dobije podatke o 48.000 računa američkih državljana, što je 4.000 manje od prvobitno traženih 52.000.
U Švajcarskoj je 1990. godine „pranje novca” svrstano u kriminalne radnje, ali takav tretman nema izbegavanje plaćanja poreza u domicilnim zemljama. Ipak, švajcarsko bankarstvo je pred kraj poslednje decenije prošlog veka zadobilo nekoliko teških udaraca koji su načeli osnovni princip poslovanja u toj zemlji – bankarsku tajnu, zaštićenu Zakonom iz 1934. godine.
Podsećanja radi, grupa švajcarskih zakonodavaca je, nastojeći da popravi imidž zemlje u jeku međunarodnih kritika zbog tretmana žrtava nacističkog progona, predložila, početkom oktobra 1996. godine, da se bankarska tajna, svojevrstan simbol te zemlje – eliminiše!
To se nije desilo, ali su, ipak, švajcarski bankari, pritisnuti pretnjom bojkotom i sankcijama, pristali, avgusta 1998. godine, da „zakolju svetu bankarsku kravu” i da izađu u susret zahtevima jevrejskih organizacija iz SAD, isplativši žrtvama holokausta i njihovim naslednicima 1,25 milijardi dolara sa računa koje su Jevreji imali u bankama te alpske zemlje.
Nedavni zahtev SAD da banka UBS razotkrije američke poreske ilegalce i obešteti budžet najjače zemlje sveta, pokazao je sve veću neophodnost da banke posluju ne samo transparentnije nego ranije, već i da pre nego što prihvate novac klijenata moraju prethodno da ga „omirišu” kako ne bi bili „vešeraj za prljave pare”!
Vesna Arsenić
-----------------------------------------------
Poreske oaze nude ustupke
Bern, Beč – Švajcarska, Austrija i Luksemburg ponudili su krajem prošle nedelje ustupke u pogledu tajnosti i zaštite podataka o bankarskim klijentima i njihovim ulozima.
Andora i Lihtenštajn olabavili su u četvrtak svoje stroge bankarske propise o tajnosti. Austrija, Švajcarska i Luksemburg su održali sastanak s predstavnicima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja postavlja međunarodne standarde za poreze i razmenu podataka i sastavlja crnu listu zemalja koje te standarde narušavaju, preneo je Rojters. Austrija je saopštila da će učiniti više na razmeni informacija sa ostalim zemljama o klijentima za koje se sumnja da izbegavaju plaćanje poreza, mada neće ukinuti svoje propise o bankarskoj tajnosti, izjavio je u Beču ministar finansija te zemlje Jozef Prel.
Na crnoj listi OECD trenutno se, između ostalih, nalaze Lihtenštajn, Andora i Monako, a Francuska i Nemačka žele da na nju budu dodate i druge zemlje, uključujući i Švajcarsku. Rasprava o porezima je od ključnog značaja za sektor koji upravlja bogatstvom od procenjenih sedam hiljada milijardi dolara van ofšor centara širom sveta.
Jedna studija britanske humanitarne organizacije „Oksfam” pokazala je da zemlje u razvoju gube više poreskog prihoda nego što iznosi inostrana pomoć zbog toga što njihovi građani stavljaju gotovinu u ofšor poreske oaze. Njihovi gubici u poreskom prihodu se procenjuju na čak 124 milijarde dolara godišnje, što je više od inostrane pomoći od 103 milijarde dolara koju dobijaju godišnje, navedeno je u studiji.
Tanjug
---------------------------------------------------
Vlasnici vrednosnih papira pod lupom
Podaci o vlasnicima akcija i njihovoj imovini dostupni i u zemlji i u inostranstvu. – Ofšor destinacije pod kontrolom
Javnost, pa ni zaposleni u preduzećima ne moraju da znaju ko su pravi vlasnici akcija firmi, jer je tajnost podataka iz Centralnog registra za neovlašćena lica zagarantovana.
To, međutim, ne važi za sud, koji može, u postupku istrage protiv kriminalaca, da nalogom zatraži podatke o njihovoj imovini u akcijama i drugim hartijama od vrednosti koja je uknjižena u Centralnom registru, kaže za naš list predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac.
Takav nalog obavezuje i banke da stave na uvid imena vlasnika vrednosnih papira, koji se vode na takozvanim kastodi računima. Oni su upisani u Registar kao zbirni akcionar, objašnjava naš sagovornik.
U slučaju da su vlasnici registrovani u inostranstvu, naša komisija, koja je članica Međunarodne asocijacije regulatornih i kontrolnih tela na finansijskim i tržištima kapitala (IOSKO), može da prosledi zvaničan zahtev nadležnom organu u konkretnoj zemlji da se stave na uvid podaci o sumnjivom vlasniku, srpskom državljaninu, odnosno da li i u kojim firmama ima posed u vrednosnim papirima.
U pojačanoj međunarodnoj borbi protiv finansijskog kriminala sigurno je da su i organi kontrole u drugim zemljama zainteresovani za sprečavanje pranja novca, čiji akteri mogu da budu i srpski državljani koji kupuju vrednosne papire u inostranstvu, ističe naš sagovornik.
Problem bi mogao nastati u slučaju da je reč o vlasnicima registrovanim na kojekakvim egzotičnim ostrvima, koja, po pravilu, nemaju organizovano tržište kapitala (berzu), niti regulatorno i kontrolno telo.
Stoga postoji opasnost da deo imovine kriminalaca ostane skriven pod palmama Devičanskih ili Kajmanskih ostrva.
Ipak, na juče završenom sastanku Grupe 20 dogovoreno je da se razni poreski rajevi, koji su, uglavnom, deo teritorije nekih od najmoćnijih zemalja, stave pod kontrolu, što bi moglo da znači da je takozvanim ofšor destinacijama odzvonilo!
V. Arsenić
[objavljeno: 17/03/2009]
