Izvor: B92, 20.Jul.2017, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suđenje Stanišiću i Simatoviću na letnjoj pauzi
Hag -- Na haškom suđenju bivšim čelnicima Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću - Frenkiju, danas je nastupila letnja pauza.
Iako pauza u radu suda traje tri nedelje, predsedavajući sudija Barton Hol najavio je da će ponovljeni proces Stanišiću i Simatoviću biti nastavljen 21. avgusta. Prethodno je, na današnjem zasedanju suda iza zatvorenih vrata, okončano trodnevno ispitivanje zaštićenog svedoka optužbe.
O čemu je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svedok govorio i pod kojim pseudonimom ostalo je nedostupno javnosti, budući da je zatvorena sednica najviši nivo zaštite identiteta svedoka u postupcima pred sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Haškog tribunala, koji sudi Stanišiću i Simatoviću.
Veće sudije Hola trebalo bi da, do kraja ove nedelje, odluči o zahtevima optuženih Stanišića i Simatovića da, tokom letnje pauze, budu pušteni u Srbiju, na privremenu slobodu. Stanišić je zatražio da, zbog hronične bolesti organa za varenje, na privremenoj slobodi ostane sve dok tužioci ne završe izvođenje dokaza protiv njega.
Pravila sudskog Mehanizma dozvoljavaju da, ukoliko se odrekne prava da prisustvuje procesu, Stanišiću može biti suđeno u njegovom odsustvu, dok ga u sudnici zastupaju branioci Vejn Džordaš i Jan Edvards.
Od kada su se u haškom pritvoru našli prvi put 2003, nakon što su ih vlasti Srbije uhapsile posle ubistva premijera Zorana Đinđića, obojicu optuženih je sud više puta puštao na privremenu slobodu. Prema podacima njegove odbrane, Stanišić je duže od šest godina proveo na privremenoj slobodi, a više od pet godina u pritvoru.
Bivšeg šefa SDB Srbije Stanišića (66) i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.
Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.
Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice. Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobadjajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.
Na ponovljenom procesu Stanišiću i Simatoviću iskaz su, od početka, 13. juna, do danas dala sedmorica svedoka. Uz današnjeg, to su bili: RFJ-153, Radoslav Maksić, Džon Vilson (John Wilson), RFJ-072, Vlado Vuković i RFJ-066.
Svi su svedočili o ulozi Stanišića i Simatovića u formiranju, naoružavanju i zapovedanju srpskim snagama koje su, po optužnici, počinile zločine nad hrvatskim civilima u SAO Krajini, 1991-92.
Ponovljeni proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrđivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.
Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osuđen za ta zlodela. Optužen za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i genocid u BiH, 1991-95, bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, ali on je, pre kraja procesa, 2006. umro u sudskom pritvoru u Sheveningenu.
Generala Momčila Perišića, koji je bio načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, apelaciono veće Tribunala pravosnažno je oslobodilo krivice, poništivši prvostepenu presudu kojom je bio proglašen krivim za zločine u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici i osudjen na 27 godina zatvora. Pravosnažnu presudu po optužnici za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1993-95, čeka i Vojislav Šešelj, koga je prvostepeno veće, u martu prošle godine, oslobodilo krivice.
U to vreme, međutim, Šešelj nije bio zvaničnik vlade u Beogradu, nego lider Srpske radikalne stranke.
