Izvor: RTS, 08.Jun.2009, 16:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Suđenje Sokratu bilo pravedno

Sokratovo suđenje bilo je u skladu sa zakonima onoga doba, tvrdi profesor Pol Kartlidž sa Univerziteta Kembridž.

Sokrat je često govorio da njegova mudrost potiče iz činjenice da "on zna da ništa ne zna". Uz to, Sokrat je takođe govorio da se svi loši postupci čoveka mogu pripisati njegovom nedostatku znanja.

Sokrat je verovao da je najbolji način da čovek vodi svoj život - ne da se usredsredi na akumuliranje bogatstva, već da se usredsredi na samo-razvoj.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
On je uvek pozivao druge da pokušaju da se više koncentrišu na prijateljstva i osećanje istinskog zajedništva, jer je verovao da je ovo najbolji način da ljudi rastu kao narod.

Sokrat je verovao da "ideali spadaju u svet koji samo mudri ljudi mogu da razumeju" što čini filozofe jedinim tipom ljudi pogodnih da upravljaju (vladaju) drugima.

Otvoreno se protivio demokratiji koja je vladala u Atini kasnije tokom svog života. Atinska demokratija nije bila ekskluzivna; Sokrat se protivio bilo kojoj formi vladavine koja nije bila njegov ideal savršene republike kojom bi upravljali filozofi.

Profesor Pol Kartlidž sa Univerziteta Kembridž ustanovio je da je Sokratovo suđenje bilo u skladu sa zakonima onoga doba, opovrgavajući tvrdnje da je smrt velikog grčkog filozofa rezultat najveće prevare u istoriji sudstva.

Tokom vekova, istoričari su predstavljali suđenje koje je vođeno 399. godine pre nove ere kao farsu u kojoj je Sokrat bio optužen za izmišljena dela.

Proglašen krivim za "bogohuljenje" i "kvarenja atinske omladine", slavni učitelj osuđen je na smrtnu kaznu koju je morao da izvrši sam nad sobom, ispijanjem otrova.

U svojoj studiji, međutim, Kartlidž je zaključio da je suđenje bilo u skladu sa tadašnjim zakonima i da je Sokrat bio pravedno osuđen.

"Svi znaju da su Grci izmislili demokratiju, ali to nije bila demokratija kakvu mi danas poznajemo, što nas navodi da pogrešno tumačimo istoriju", rekao je profesor Kartledž.

"Optužbe na račun Sokrata nama se čine smešnim, ali u antičkoj Grčkoj one su imale za cilj da zaštite opšte dobro", objasnio je Kartlidž.

Istoričari su po pravilu tvrdili da je Sokrat svojim direktnim kritikama vodećih atinskih političara na sebe navukao njihov gnev, te da su oni "montirali" suđenje kako bi ga se otarasili.

Osuda Sokrata u "javnom interesu"

Filozof je na suđenju postao žrtveni jarac za mnoge nedaće koje su pogodile Atinu, od kuge do velikog vojnog poraza.

Kartlidž je, međutim, ukazao da su za mnoge Atinjane ovi događaji bili znak da su "nepoželjni elementi" uvredili bogove.

Ne treba zaboraviti, kaže on, da je Sokrat dovodio u pitanje legitimitet i autoritet mnogih božanstava.

Budući da su bogovi bili besni i da je trebalo očekivati nove katastrofe, Sokratova osuda za bogohuljenje bila je ne samo adekvatna već i u javnom interesu.

Prema rečima Kartlidža, Sokrat je sam prizvao svoju smrt.

Atinski pravosudni sistem tog doba predviđao je mogućnost da sam optuženi predloži sopstvenu kaznu.

Sokrat se u početku šalio da treba da bude nagrađen, a na kraju je predložio malu globu ali njegov humor nije dopro do porote koja je zahtevala smrtnu kaznu.

"Njegovim smaknućem, u očima Atinjana, društvo je bilo pročišćeno i osnaženo", objasnio je  profesor.

Istraživanje profesora Kartlidža sadržana je u njegovoj najnovijoj knizi "Drevna grčka politička misao u praksi".

Nastavak na RTS...