Izvor: Southeast European Times, 29.Avg.2011, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suđenje Kurdima u ćorsokaku
U svojoj drugoj godini suđenje pripadnicima KCK zabeležilo je neznatan napredak, ali je istovremeno izazvalo nekoliko političkih kriza koje su zaustavile napore ka rešavanju kurdskog pitanja.
29/08/2011
Ozgur Ogret za Southeast European Times iz Istanbula – 29.8.2011.
Suđenja pripadnicima Saveza zajednica Kurdistana (KCK) su još od 2009. najaktuelnije pitanje vezano za Kurde u Turskoj, ali su posle izbora održanih 12. juna dodatno dobila na značaju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
U nekoliko predmeta vezanim za KCK oko četiri hiljade Kurda izvedeno je pred sud. U svakoj pokrajini u Turskoj sud sa specijalnim nadležnostima sudi pripadnicima KCK. Među pritvorenima su i izabrani predstavnici naroda, kao i brojni članovi pro-kurdske Partije Mira i demokratije (BDP) i sada već ugašene Kurdske partije demokratskog društva (DTP).
BDP bojkotuje parlament zbog hapšenja pet legalno izabranih poslanika i zbog toga što su sprečeni da uđu u parlament zbog optužbi da pripadaju KCK.
Zbog svega toga, umesto perspektive rešavanja kurdskog pitanja, nastala je politička blokada i eskalirajući ciklus nasilja koje preti da ugrozi svaku šansu da se stavi tačka na više od trideset godina sukoba.
Prema navodima turskih novinskih agencija, KCK se opisuje ili kao „urbano krilo“ ili „civilno krilo“ zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK), organizacije koju Turska smatra terorističkom, baš kao i EU i SAD.
Međutim, u nedavnom izveštaju Turske fondacije za ekonomske i socijalne studije (TESEV) naslovljenom „Silazak sa planine: kako će PKK odustati od oružane borbe“, koji je napisao iskusni novinar i akademik Čengiz Čandar, detaljno se objašnjava struktura i ideologija KCK.
Prema Čandarovim rečima, KCK je izvršni organ PKK, koji dela kao krovna organizacija koja koordinira strankama i organizacijama aktivnim u kurdskim oblastima na granicama Turske, Irana, Iraka i Sirije.
„KCK je predviđena da bude organizacija zasnovana na lokalnim inicijativama. Ona obuhvata Savet omladine, Savet žena i pet različitih saveta u Turskoj, Iraku, Iranu, Siriji, kao i savet koji tvrdi da predstavlja Kurde koji žive izvan tih zemalja, zajedno sa PKK (između ostalih). Iz tih saveta, 300 delegata predstavljeno je u Kongra Gelu, a KCK je neka vrsta zakonodavnog organa ili parlamenta.“
Hatip Dicle je jedan od izabranih poslanika BDP kome je zabranjen ulaz u parlament. [Rojters]
KCK je osnovan prema principima „Demokratskog konfederalizma“ osuđenog i zatvorenog vođe PKK Abdulaha Odžalana, koji se predstavlja i kao alternativa nacionalnoj državi i kao rešenje za probleme na Bliskom istoku.
Prema Čandarovim rečima, koncept „Demokratske autonomije“ koji najavljuje BDP povezan je sa pojmom „Demokratskog konfederalizma“ i jedan je od ciljeva KCK.
KCK je alternativna državna struktura sa svim potrebnim organima. Ima povelju koja se može smatrati njenim ustavom, pored izvršnih i pravnih tela, kaže za SETimes šef advokatske komore Dijarbakira Mehmet Emin Aktar.
„Istina je da je KCK ilegalna organizacija. Međutim, kada se pogleda sa druge strane, možda je moguće kroz tu organizaciju, KCK, posmatrati napore PKK da se legalizuje,“ kaže on.
BDP je na vlasti u mnogim opštinama u jugoistočnoj Turskoj kojima koordinira KCK, objašnjava Aktar, što pokazuju koliki je domašaj te organizacije.
„Država kaže da se ta koordinacija obavlja u ime PKK, pa samim tim su i svi u toj komisiji lokalnih uprava članovi PKK. Tako se tvrdi. Ako se iz tog ugla posmatraju stvari, naravno, onda ti napori na legalizaciji ne vredi ništa.“
On je, međutim, dodao da je glavni problem što se osumnjičenima sudi kao članovima oružane organizacije. „Kada se bavite tim pitanjem sa krivičnog aspekta onda je moguće opravdati takvu operaciju. Ali ako to posmatrate iz ugla rešavanja jednog političkog problema, može da se kaže da cela ta operacija i suđenje zadaju snažan udarac naporima na rešavanju kurdskog pitanja.“
Slučaj KCK izazvao je brojne ulične proteste i nemire. [Rojters]
Aktar kaže da bi država trebalo da otvori put demokratskoj politici ako namerava da okonča oružanu borbu PKK. „Ako kriminalizujete hiljade ljudi koji nisu učestvovali u oružanim akcijama ili bombaškim napadima i krenete da im sudite kao pripadnicima kriminalne organizacije, vi blokirate taj put.“
Međutim, Emin Ekmen, advokat i bivši poslanik vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) iz jugoistočne provincije Batman, ima drugačije mišljenje.
„Ako želite da se bavite politikom po zakonima Republike Turske, morate da napravite distancu između protivzakonitih radnji i vas samih. Ne možete da očekujete da turska vlada prihvati da se neki pripadnici ilegalnih formacija istovremeno bave politikom.“
Prema rečima pisca i kolumniste Mustafe Akjola, KCK je „siva zona“. On sumnja da KCK nije umešan u nasilje, kao što tvrdi Aktar, ali se slaže da je KCK „formacija koja bi mogla da bude deo politike Turske da razoruža PKK i pozove ih da se na zakonit način bave politikom“.
Međutim, Akjol tvrdi da razlog za suđenja članovima KCK nije pokušaj da se reši kurdsko pitanje, već da se obezbedi bezbednost, što je jedan od razloga za postojanje svake države.
Kada su prvi talasi hapšenja krenuli 2009, provladini krugovi tvrdili su da je ta operacija neophodna radi demokratizacije kurdske politike i da će zahvaljujući tome Turska pronaći put za rešavanje kurdskog pitanja. Danas su, međutim, takvi glasovi retki.
Aktar, Ekmen i Akjol se svi slažu da suđenje nema nikakvu praktičnu vrednost za rešavanje kurdskog pitanja, iako zbog različitih razloga.
Aktar objašnjava da su AKP konsultovali ljudi koji ništa ne znaju o kurdskom narodu i regionu, pa je vlada zbog toga rezonovala „ako uhapsimo ljude iz te organizacije, oni koji preostanu su dobri Kurdi; rešićemo ovo pitanje sa njima“. Ali takav pristup doveo je do ćorsokaka jer je potcenjena organizaciona snaga kurdskog pokreta, smatra Aktar.
To je zato što, objašnjava Ekmen, kada uhapsite članove KCK, na njihova mesta se postavljaju novi ljudi i sve ostaje isto.
KCK je organizacija koja ima društvenu bazu i takva vrsta pritiska na nju se okreće protiv vas, pa zbog toga PKK može da postane još radikalnija, kaže Akjol.
Nastavak na Southeast European Times...
