Izvor: Politika, 11.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudije tražile da njihov rad bude ocenjen
Godinama ukazujemo da se rad sudija ne ocenjuje, već da se prikuplja niz podataka koji se šalju sudovima, Ministarstvu i posle toga ništa se ne dešava. Nema povratne informacije da li ste ocenjeni kao dobar ili loš sudija i zašto, kaže Dragana Boljević
Društvo sudija Srbije godinama ukazuje da se rad sudija ne ocenjuje, već da se prikuplja niz podataka, šalju višim sudovima, Ministarstvu i posle toga ništa se ne dešava. Nemate povratnu informaciju da li ste bolji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sudija od drugih, da li treba da se popravite, da li ste ocenjeni kao loš sudija i zašto, kaže za „Politiku” predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević.
– Od avgusta prošle godine više od tri puta smo zvali Ministarstvo pravde, komisiju za reformu pravosuđa, Vrhovni sud, Visoki savet pravosuđa i rekli da smo došli do određene tačke kada mi ne možemo sami da pravimo kriterijume za ocenu rada sudija, već zajedno sa drugima. Niko nam nikada nije odgovorio na to. Stanje u pravosuđu mora da se menja i predloženi zakoni smislili su kako se to može popraviti sa sistemom redovnog vrednovanja rada sudija kao i disciplinske odgovornosti sudija, a što do sada nije postojalo. Zato je nejasno zašto Ministarstvo radi na reizboru, kada su stvorene mogućnosti da se sistem popravlja, preispituje, kritikuje, usavršava, od prosečnog podiže ka boljem.
Nezadovoljno pojedinim rešenjima iz predloženih zakona, Društvo sudija Srbije nije prihvatilo ponudu Ministarstva pravde da zajednički sastave kriterijume za opšti izbor sudija. Navode da je to u nadležnosti sadašnjeg Visokog saveta pravosuđa, odnosno budućeg Visokog saveta sudstva, ali i da je neustavno i po nalazu Konsultativnog veća evropskih sudija nesaglasno sa evropskim standardima. Što se tiče daljih koraka, Boljević smatra da je celishodnije da se zakoni povuku iz procedure sada umesto da se usvoje pa naknadno popravljaju.
– Hoću da verujem da će političari shvatiti da treba to ponovo da razmotre i da će održati sastanak sa Konsultativnim većem koje je to telo tražilo.
Ona kaže da očekuje da predsednik Boris Tadić apeluje da se prihvati sugestija Konsultativnog veća. Ukoliko zakoni ipak budu izglasani, prema rečima Dragane Boljević, Društvu sudija je na raspolaganju nekoliko mogućnosti. Izvesno je da će se u tom slučaju obratiti Ustavnom sudu, a razmišlja se i da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava zato što bivaju primorani da se jave na konkurs, jer u suprotnom gube sudijsku funkciju.
Razmišlja se i o tome da li će Društvo pozvati svoje članstvo da se uopšte prijave na konkurs za izbor sudija.
– O tome razmišljamo ali odluku još nismo doneli jer ima još vremena. Ne mogu da verujem da ćemo biti jedina država na svetu koja je svojim sudijama prekinula stalni sudijski mandat i ponovo ih izabrala – kaže Dragana Boljević i podseća da je u nekim tranzicionim zemljama gde nije postojao stalni sudijski mandat, posle demokratskih promena bilo reizbora, ali da se nije dešavalo obrnuto.
– U tom slučaju ne bi bilo blokirano sudstvo već celo društvo, jer od sadašnjih 2.320 sudija, mi imamo 1.600 članova. Uostalom, čuli smo da Ministarstvo pravde razmišlja da potpomogne osnivanje novog društva sudija i nemamo dileme da će neke sudije hteti u tome da učestvuju. To su istina neformalne informacije po kojima bi to novo društvo sudija radilo sa Ministarstvom upravo na kriterijumima za reizbor sudija – navodi Boljević.
M. Petrić
----------------------------------------------------
Moguć i štrajk?
Iako će Društvo sudija o narednim potezima odlučiti tek ukoliko se sporna rešenja usvoje, Dragana Boljević iznosi svoje lično mišljenje i kaže da bi sudija imao pravo na obustavu rada ukoliko bi mu bilo ugroženo pravo na nezavisnost, „jer tada ugroženo je i pravo građana na pravično suđenje i nezavisnog sudiju i u tom slučaju mislim da bi sudija imao legitimno pravo na štrajk”.
M. P.
---------------------------------------------------
Pravosuđu 16,1 milijarda dinara
Polovina novca iz budžeta za pravosudne organe predviđena za pokriće troškova opštinskih i okružnih sudova. – Najveći izdatak – plate
Pravosuđu je u predloženom budžetu za narednu godinu namenjeno ukupno 16,1 milijarda dinara ili 3,7 odsto manje nego ove godine. Istina, dodatnim prihodima ovih organa pokriće se još 4,6 milijardi dinara njihovih izdataka, tako da će srpsko pravosuđe u narednoj godini funkcionisati sa ukupno 20,8 milijardi dinara.
Budžetskim sredstvima pokriće se troškovi za rad 508 pravosudnih organa (sudova, javnih tužilaštava i organa za prekršaje), pet republičkih pravosudnih organa (Vrhovnog suda, Višeg trgovinskog suda, Republičkog javnog tužilaštva, Republičkog javnog pravobranilaštva i Tužilaštva za ratne zločine) i četiri organa u osnivanju – Upravnog suda, apelacionih sudova, Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva. Takođe, ovim novcem, između ostalog, finansiraće se i rad sadašnjeg Visokog saveta pravosuđa, Pravosudnog centra i Centra za medijaciju i rad Komisije za sprovođenje programa zaštite učesnika u krivičnom postupku.
Najveći deo budžeta pravosudnih organa otići će na zarade, kao i novčane kazne i penale po rešenju sudova, a koje se odnose na razliku zarade u radnim sporovima po pravosnažnim sudskim presudama, plate za pravosudnu stražu, usluge po ugovoru (za rad Pravosudnog centra i Centra za medijaciju) i materijal (uniforme za pravosudnu stražu i sudijske odore). Odvojen je novac i za pripreme početka rada apelacionih javnih tužilaštava, predviđenih zakonima koji su sada u skupštinskoj proceduri.
Polovina od pravosuđu dodeljenih 16,1 milijarda dinara, otići će na finansiranje opštinskih (6,2 milijarde dinara) i okružnih sudova (bezmalo dve milijarde dinara). Još 1,9 milijardi dinara predviđeno je za opštinske organe za prekršaje, koji bi od novembra sledeće godine trebalo da postanu prekršajni sudovi. Za 11 veća za prekršaje koji će prerasti u Viši prekršajni sud – planirano je 142,1 milion dinara.
Najvišem sudu u Republici – Vrhovnom sudu namenjeno je ukupno 388,5 miliona dinara ili 6,3 odsto više nego ove godine, za stavke koje su pokrivane do sada, ali i za neke nove kao što je naknada za advokate po službenoj dužnosti u krivičnim postupcima za organizovani kriminal. Ova suđenja traju danima, a po službenoj dužnosti angažovano je i po deset advokata, čija ukupna naknada prelazi milion dinara po jednom suđenju.
Višem trgovinskom sudu namenjeno je 167,8, a trgovinskim sudovima, koji inače pokrivaju više opština – 861,2 milijarde dinara.
Republičko javno tužilaštvo finansiraće se sa 195,4 miliona dinara iz budžeta, Tužilaštvo za ratne zločine dobiće iz zajedničke kase 74,2 milijarde, dok opštinskim javnim tužilaštvima sleduje 1,1 milijarda budžetskih dinara, a okružnim upola manje – 554,5 miliona dinara.
Svi pojedinačno pobrojani organi dobiće više nego u ovoj godini od 1,3 do 15,4 odsto, sem okružnih sudova kojima je fond smanjen za 17,2 u odnosu na ovogodišnji.
Deo budžetskog novca za 2009. godinu namenjen je, kao i ove godine, za pripreme ili početak rada četiri pravosudna organa u osnivanju koji bi trebalo da startuju u sledećoj ili 2010. godini. Tako je za one koji počinju sa radom 1. februara 2009. predviđeno dva puta više novca nego u 2008: za Državno veće tužilaca – 37,2 miliona a za Visoki savet sudstva – 65,9 miliona dinara. Upravni sud i apelacioni sudovi, koji startuju 1. januara 2010. imaće manje budžete od ovogodišnjih. Za pripremne aktivnosti Upravnog suda predviđeno je 16,6, a apelacionih sudova 476,7 miliona dinara.
Valja napomenuti da se troškovi Ustavnog suda vode kao posebna budžetska stavka od 131,2 miliona dinara i podsetiti da budžet Ministarstva pravde (zajedno sa fondom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija iz koga se finansiraju zatvori i Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom zbog krivičnog dela) iznosi gotovo šest milijardi dinara.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 12/12/2008]
