Izvor: Blic, 28.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudije imaju puno razumevanja za kriminalce
Kriminalci u Srbiji najbolje prolaze u Čačku, jer tamošnji Okružni sud u čak 93 odsto presuda za najteža krivična dela kao što su ubistva, silovanja, teške krađe izrekne kazne ispod zakonskog minimuma.
Prema istraživanju Instituta za uporedno pravo, čačanski sud slede okružni sudovi u Jagodini i Vršcu, sa 63 odsto izrečenih kazni ispod zakonskog minimuma, dok beogradski kriminalci prolaze najgore, jer im se samo u 19,6 odsto slučajeva izrekne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kazna ispod minimuma.
Isto istraživanje je pokazalo da je praksa prilikom izricanja kazni u srpskim okružnim sudovima neujednačena.
U Okružnom sudu u Novom Sadu, na primer, u čak 100 odsto slučajeva teškog kriminala izrečene su zatvorske kazne, dok je najmanje kriminalaca u zatvor poslao subotički sud - svega 60 odsto.
Stručnjaci Instituta za uporedno pravo utvrdili su svojim istraživanjem da je neke odluke sudova teško razumeti. Za silovanje, na primer, izriču su ne primereno blage kazne. Prema podacima Ministarstva pravde, za silovanje u poslednje tri i po godine u Srbiji osuđeno je 176 osoba, od kojih je 15 dobilo uslovne kazne, 30 je osuđeno do godinu dana, a 79 (50 odsto) na kazne u rasponu od jedne do tri godine. Samo dva silovatelja su osuđena na kazne preko 10 godina. Mnogi stručnjaci, među kojima je i predsednica Vrhovnog suda Vida Petrovic-Škero, zalažu se da se novim zakonom propišu veće kazne za silovanje i primoravanje na blud.
Dr Jovana Ćirić, direktor Instituta za uporedno pravo, svojevremeno je objašnjavala da su srpski sudovi blagi "na granici minimuma, ili čak često ispod njega" kada izriču kazne i zato što je većina osuđenih iz "socijalno nižih slojeva".
- Prosečan osuđenik u okružnim sudovima je mladić od 25 do 30 godina koji je radio kao fizički radnik, ili je nezaposlen i nižeg je obrazovanja - saopštio je profesor Ćirić.
Prema rečima dr Đorda Đorđevića, takođe sa Instituta za uporedno pravo, okružni sudovi su čak u 94 odsto slučajeva utvrđivali olakšavajuće okolnosti kao što je, na primer, raniji život osuđenog.
Za krivična dela za koje je Institut radio istraživanja (ubistva silovanja, teške krađe, zloupotreba položaja i ugrožavanje bezbednosti saobraćaja), u okružnim sudovima najviše kazni je izrečeno u rasponu od jedne do tri godine, čak 41 odsto.
Ministarstvo pravde Srbije uradilo je nedavno istraživanje o izrečenim kaznama u sudovima Srbije za period od početka 2004. do juna 2007. U zaključcima se konstatuje da je kaznena politika, na primer, u 2006. bila blaga "sa tendencijom daljeg ublažavanja".
Još se dodaje da je Srbija u tranziciji i da izricanje blagih kazni ne treba da se pretvori u svoju suprotnost, da ublažavanje kazne treba da bude izuzetak, a ne pravilo.
Profesor Goran Ilić sa Pravnog fakulteta u Beogradu ističe da stroga kazna nije najbitnija kao prevencija da se neko kriminalno delo ne učini, već je važnija izvesnost kažnjavanja od strogosti.
- Bitnije je da onaj koji učini krivično delo bude unapred svestan da će sigurno biti kažnjen. Mnogo veća opasnost za društvo je kada predmeti postaju zastareli, jer tada počinicoci znaju i za mogućnost da mogu da izbegnu kaznu - napominje profesor Ilić.
Prema podacima Ministarstva pravde, u Srbiji je zastarelo skoro pet hiljada predmeta.
Sudija Omer Hadžiomerović, iz Društva sudija, napominje da su SAD u nekim državama postoje tabele da li je neko već osuđivan za isto delo, koliko puta, koje su bile presude, pa se na osnovu njih izriče nova presuda. Kod nas bi to moglo da bude prevaziđeno formiranjem apelacionih sudova, koji mogu da ujednače praksu nižih sudova - kaže sudija Hadžiomerović.
Ublažavanja kazne ispod minimuma
Okružni sud ublažavanja u procentima
Kruševac 36,00
Subotica 52,00
Sombor 43,33
Šabac 34,33
Vranje 34,48
Sremska Mitrovica 63,33
Novi Sad 47,37
Beograd 19,64
Niš 46,67
Čačak 93,33
Jagodina 63,33
Kragujevac 23,33
Obično izmiču krupne ribe
Za proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga u poslednje tri i po godine osuđeno je u prvostepenom postupku 8.658 osoba.Na uslovne kazne je osuđena čak 6.141 osoba (70 odsto od ukupno osuđenih), a 442 osobe su oslobođene.
Sudija Radmila Dragićević-Dičić iz specijalnog suda kaže za „Blic nedelje" da rezultati istraživanja govore da se pred sudove retko izvode veliki dileri droge, već su u najvećem broju slučajeva sitni uživaoci ili preprodavci.
