Izvor: Politika, 10.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudbina nevine žrtve
Čačak - Veće Okružnog suda u Čačku rehabilitovalo je Milutina Jevtovića (1913), učitelja iz Donje Trepče i rezervnog poručnika, kojeg su partizani pogubili krajem oktobra 1944. godine. Kao pripadnik četničkog pokreta "nije počinio nikakav zločin u ratu niti koga ubio, već su ga Nemci teško ranili u borbama za oslobođenje Čačka, a partizani streljali bez ikakvog razloga i presude", obrazložio je Sud svoje rešenje o vraćanju prava pokojnom, doneto prošle sedmice.
Zahtev >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za to podnela je Milutinova ćerka, Olga Tanasković iz Beograda, kojoj su bile tek dve godine kad joj je otac streljan.
On je, opisuje kći, učiteljevao u svom selu kod Čačka sve do mobilizacije 1943. godine, kad je uzet pod oružje u četnike Sekule Tešića, za pisara i ćatu. Kad je ta jedinica bila razbijena na Jelovoj gori vratio se kući, ali je sledeće godine mobilisan u Prvi jurišni korpus kapetana Predraga Rakovića, koji se borio za oslobođenje Čačka u sadejstvu sa partizanima i Crvenom armijom.
Jevtović je 23. oktobra 1944. godine, na rampi u Ljubiću, bio teško ranjen u borbi protiv Nemaca, u obe ruke i noge, i ostao oduzet. Lečen je u poljskoj bolnici u Brđanima gde su ga zarobili borci 17. krajiške divizije, kojom je komandovao potpukovnik Marko Mesić, odveli u Gornji Milanovac i, bez presude i razloga, streljali na današnjem Brdu mira.
"On nije nikoga povredio niti ubio, već je teško ranjen od okupatora, boreći se za slobodu svoje zemlje", napisala je ćerka.
Godinu kasnije (10. oktobra 1945), Sreski narodni sud u Ljubiću proglasio je Milutina za narodnog neprijatelja ("Isključivo iz političkih i ideoloških razloga", zaključuje današnji sud) i konfiskovao svu imovinu: tri parcele u Donjoj Trepči (1,49 ha) i jednu crnu kravu. Sud partizanske vlasti istovremeno je odredio: "Posle smrti ili preudaje Anđelije, majke pok. Milutina, predaće se upravi narodnih dobara na slobodno raspolaganje i dve parcele u KO Mojsinje (1,58 ha)".
Odlučujući o postupku rehabilitacije, veće Okružnog suda (Radoslav Petrović, Mileta Maslarević, Milan Ćurčić) imalo je pred sobom zapisnik Sreskog suda u Čačku iz 1958. godine, sa svedočenjem o Milutinovom slučaju. Tu su reči Bogdana Bojovića, kome je Jevtović juna 1944. bio komandir čete, ali je ovaj (Bojović) uskoro prebegao u partizane. Zatim Radovana Ćuslovića, pa Milutinove žene Bosiljke ("Milutin je bio dobar i pošten čovek, nevina žrtva revolucije"). Dragoslav Urošević, pripadnik NOP-a, izjavio je tada da se Milutin zalagao za zajedničku borbu četnika i partizana protiv okupatora.
Kasnije su ratni hroničari ovog kraja, i neki učesnici tih događaja, dovodili u rođačku veza potpukovnika Marka Mesića i današnjeg šefa hrvatske države Stjepana Mesića. Jedna aktuelna hrvatska internet stranica (www.vojska.net) na sledeći način to demantuje: "Srpska propaganda imenuje Marka Mesića kao brata ili strica Stjepana Mesića, za što nema nikakvih dokaza".
Inače, posmrtne ostatke Milutina Jevtovića rodbina je krišom prenela Milanovca u Trepču.
- Moj deda po majci, Bojo Jovanović, oficir koji je bio u ropstvu, raspitao se posle rata i stupio u vezu sa čovekom u Milanovcu koji je zakopao mog oca. On je dedi dao izrešetanu kapu i pokazao mesto, pa su naši noću preneli Milutinove kosti na groblje u Donju Trepču i sahranili ih pored njegovog oca da ne bi kopali novi grob jer bi se onda otkrilo. Ne znam koje godine je to bilo, ali sigurno pre 1954. kad je umro deda Bojo - kaže za "Politiku" Olga Tanasković.
Njena majka, Milutinova supruga Bosiljka, preudala se posle rata. Međutim, uz punu saglasnost drugog muža, godine 2002. podigla je u Trepči zajedničku grobnicu i spomenik Milutinu i sebi, i sahranjeni su tu jedno pored drugog pre dve godine, kad je Bosiljka umrla. Milutinova udovica dala je još da se na spomen ukleše epitaf:
"Stradao si nevin za slobodu/ ti si ponos nama i narodu./ Da se takav zločin ne ponovi/ da tvoj primer služi domovini/ opomena nek′ potomstvu bude/ kad su ′ljudi′ ubijali ljude/".
[objavljeno: ]
