Izvor: Glas javnosti, 05.Nov.2009, 04:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudar Tadića i Šutanovca
Srbija je definitivno nepovratni zavisnik od spoljnih činilaca. Ključni procesi na unutrašnjem planu u svom temelju imaju međunarodnu dimenziju. Nije to nikakva novina. Vekovima smo na trusnom geopolitičkom području između Istoka i Zapada. Ta matrica razmišljanja, vrednovanja i delovanja nas je, kao narod, teško podelila sprečavajući nas da iznađemo prosperitetnu meru usaglašavanja naših interesa i sa Istokom i sa Zapadom.
I početak 21. veka na tom planu Srbiji ne donosi >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << napredak. Svet oko nas ide novim pravcem saradnje - multilateralizam. Mi ostajemo da robujemo nasleđenoj tragičnoj prošlosti podeljenosti na „zapadnjake“ i „rusofile“ ne shvatajući da upravo Istok (Rusija, Kina...) i Zapad (Evropska unija, donekle i SAD) grade novi svet kome je egzistencijalni interes da saradnjom i integracijama obesmisli liniju razdora - Zapad - Istok.
Politički procesi u Srbiji će se, kao i do sada, odvijati u okvirima sukoba naše unutrašnje podeljenosti koja ide linijom Amerika (NATO) - Rusija. Pri tom treba uočiti da to nije samo strateško razmimoilaženje na liniji vlast - opozicija, već i u okviru vladajućeg bloka, ali i u samoj Demokratskoj stranci - nosećem stubu vlasti. Stranka aktuelnog predsednika Republike je definitivno podeljena upravo po liniji o kojoj govorimo. Predsednik DS i Republike Srbije i ministar inostranih poslova su, razočarani ponašanjem Vašingtona, ispravno uočili da se prosperitetna budućnost Srbije ne može graditi poslušničkim vezivanjem za jednu super silu čija je moć počela drastično da opada upravo onog trenutka kada je pokušala da uspostavi novu gvozdenu zavesu između Istoka i Zapada. S druge strane, u DS je grupacija koju predvodi NATO-đak ministar vojni koji nastoji da Srbiju vrati korak unazad učlanjenjem u NATO i strateškim vezivanjem prevashodno za SAD i Alijansu. On je pristalica Ramsfeldove „nove Evrope“ koja Evropsku uniju destabilizuje iznutra umanjujući kapacitet njenog političkog jedinstva. Tadić i Jeremić su, da li sami ili savetovani od nekog spolja ko ima interes da se Srbija stabilizuje i napreduje, definisali spoljnopolitičke prioritete naše zemlje - EU, Rusija, SAD, Kina. To je, zapravo, pokušaj da se prevaziđe ta naša istorijska zabluda - ili Istok ili Zapad. Šutanovac, međutim, kao član vlade mora zvanično da poštuje definisanu spoljnu politiku, iako želi nešto drugo - SAD, NATO, EU, dakle Zapad bez Istoka. Ta podela nije nimalo bezazlena. Ona umanjuje kapacitet naše državne politike jer stvara opasnu pukotinu koju SAD već umešno koriste što se videlo prilikom Bajdenove posete Beogradu i srdačnog susreta sa ministrom vojnim.
Zapad (Amerika) će novoformirajućem „Istoku“ (Rusija i EU) odgovoriti preko ministra vojnog. Na predstojećem kongresu, kako li se već zove, Demokratske stranke, koji treba da bude održan februara naredne godine kao uvertira za parlamentarne izbore, Šutanovac će, sva je prilika, pokušati da ospori vođstvo Borisa Tadića igrajući na kartu njegove demokratske legitimacije. U slučaju da Šutanovac ili neko od njegovih istomišljenika predloži da se Tadić, dok je na funkciji predsednika države, povuče sa mesta predsednika DS, u bilo kojoj varijanti, biće jasno da Vašington nije zadovoljan spoljnom i unutrašnjom (Kosmet) politikom Tadića i da nastoji da ga podrije iznutra - u stranci.
Mada opoziciji odgovara svaka unutrašnja destabilizacija DS jer slabi njen izborni potencijal, ovog puta je situacija drugačija i može imati dodirne tačke vlasti i opozicije. Potvrda Tadićeve politike unutar DS osnažila bi strateško partnerstvo Srbije sa EU i Rusijom. Nametanje (sno)viđenja ministra vojnog odvelo bi nas na stranputicu i slepo vezivanje za prevaziđen koncept delovanja na međunarodnoj pozornici i ostavilo bi Srbiju bez perspektive. Za bolju budućnost Srbije neminovno je da na svakom nivou društva prevladaju snage i pojedinci koji ne dele već objedinjuju Istok i Zapad.
