Izvor: Southeast European Times, 15.Maj.2012, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sud doneo odluku protiv etničke segregacije u školama u BiH
Škole u BiH i dalje su poprišta u borbi za etničku dominaciju.
14/05/2012
Anes Alić za Southeast European Times iz Sarajeva -- 14.5.2012.
Sud u Mostaru doneo je odluku protiv prakse etničke i verske segregacije u javnim školama, a analitičari kažu da će ta presuda pružiti podsticaj sveobuhvatnoj reformi zanemarenog obrazovnog sistema Bosne i Hercegovine (BiH).
Sud je naložio obrazovnim zvaničnicima i dvema školama u gradovima Stolac >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i Čapljina da ukinu segregaciju, kao i da do septembra naprave mešovite razrede za učenike Bošnjake i bosanske Hrvate.
„Organizacija škola po etničkim linijama i implementacija nastavnog programa prema etničkoj pripadnosti odvojila je decu po njihovom etničkom poreklu, što je diskriminatorna praksa“, rekao je sud.
Dve škole deo su mreže od 52 škole širom zemlje, ali većinom u Federaciji BiH (FBiH), u sklopu kontroverznog sistema Dve škole pod jednim krovom.
Misija OEBS-a u BiH pokrenula je taj sistem kao privremenu meru da bi ohrabrila ljude da se vrate svojim kućama i da bi sprečila etničko nasilje.
Tri kantona FBiH, u kojima žive Bošnjaci i bosanski Hrvati, sprovela su je 1999. godine.
Prema tom sistemu, deca i nastavnici iz dve etničke grupe nemaju kontakt -- koriste različite ulaze i prostorije, nastavni program prema etničkoj pripadnosti, a povremeno imaju i različite smene.
U Republici Srpskoj, povratnici Bošnjaci i bosanski Hrvati pohađaju potpuno odvojene škole.
Sarajevska mreža za pravnu pomoć Vaša prava podnela je tužbu zbog etničke diskriminacije početkom 2011. godine kako bi osporila tu praksu, poredeći je sa aparthejdom u Južnoj Africi.
„Ova diskriminacija na čijoj su meti deca, počevši od predškolskog uzrasta, traje više od decenije i jasno je da političari nemaju nameru da je menjaju. Njihov cilj je da zacementiraju postojeću situaciju, u kojoj studenti ne mogu da se mešaju. Gledano iz takve perspektive, čini se da se rat nikada nije završio“, rekao je izvršni direktor organizacije Vaša prava Emir Prčanović za SETimes.
U izveštaju iz marta 2011, koji je objavio Tomas Hamarberg, komesar SE za ljudska prava, navodi se da su podele po etničkoj liniji, po svemu sudeći, rasprostranjenije i određenije danas nego kada je sistem počeo da se sprovodi, a vodeći političari se otvoreno zalažu za njega.
„Politika odvajanja dece prema njihovoj etničkoj pripadnosti samo može da pojača predrasude i netoleranciju prema drugima i ovekoveči etničku izolaciju… Etnički zasnovani, podeljeni obrazovni sistemi takođe i dalje predstavljaju ozbiljnu prepreku održivom povratku osoba raseljenih tokom rata“, rekao je Hamarberg.
Deca su odvojena na osnovu svojih imena i prezimena. kaže Aida Bećirović, direktorka kancelarije Fondacije Šuler helfen leben u BiH.
„Ispiru im mozgove da budu nacionalisti i fašisti. Kada ta deca razgovaraju, često možete da čujete fraze koje dolaze od njihovih roditelja i nastavnika“, rekla je Bećirović za SETimes.
Ona je dodala da deca, kada ih spoje, shvataju da imaju iste ciljeve i probleme u životu.
„Oni hrabriji su nam rekli da ih nastavnici i njihovi drugovi kažnjavaju ako komuniciraju sa 'drugima'. Sve to deluje nerealno za ovaj deo sveta i vreme u kojem živimo“, dodala je ona.
Obrazovanje, najmanje reformisan sektor u BiH, predstavlja veoma politizovan mikrokosmos bitke koju zemlja vodi sa etničkim podelama, zbog čega su škole poprišta u borbi za etničku dominaciju.
Bez obzira na odluku suda, Prčanović je zabrinut da je etnička segregacija pustila duboke korene.
„Četiri ili pet generacija đaka obrazovano je u ovom 'monoetničkom' sistemu. Nove generacije apsolutno nisu imale kontakta sa svojim vršnjacima iz drugih etničkih grupa. Oni ne poznaju istoriju i geografiju sopstvene zemlje. Što je najvažnije, uskoro će biti važno biračko telo nacionalističkih stranaka“, rekao je Prčanović.
Deset godina je međunarodna zajednica pozivala lidere BiH da ukinu tu praksu, a 2004. godine je visoki predstavnik uveo Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju, kojim je predviđeno obustavljanje programa Dve škole pod jednim krovom.
Međutim, ministarstva iz tri kantona odbila su da sprovode zakon. Na državnom nivou ne postoji zakon kojim se uređuje obrazovanje, a u dva entiteta i raznim kantonima FBiH postoji 13 takvih zakona.
Bećirović i Prčanović su rekli da ukidanje segregacije može da bude uspešno samo ako taj cilj ostvaruju stručnjaci za obrazovanje i ako se eliminiše etnički zasnovan nastavni program.
„Ne možemo da budemo zadovoljni dok sudovi sprovode obrazovne reforme koje su inicirale lokalne i strane nevladine organizacije, dok škole vode političari i lideri ministarstava koji nemaju iskustva u obrazovanju“, dodala je Bećirović.
Nastavak na Southeast European Times...
