Izvor: RTS, 10.Okt.2014, 23:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Studentski protesti nekad i sad

I dok su neki studenti zadovoljni okončali protest, akademci sa Filozofskog i dalje su zaključani u zgradi na Studentskom trgu. Neće je, kažu, napustiti dok Uprava ne obeća da će ispuniti njihove zahteve. Ako ih sagledamo iz perspektive istorije akademske pobune, šta traže i kakva je priroda današnjih studentskih protesta?

Sve dok ih maršal nije potapšao po ramenu, studenti su oštro protestovali protiv crvene buržoazije. Na krilima svetskog pokreta leteli su i jugoslovenski >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << šezdesetosmaši.

I kad smo devedesetih bili mimo sveta, studenti su bili prvi da na ulicama obaraju režim. Današnje akademce kritikuju da "gule cipele" za "oktobar dva" i jeftiniju prijavu ispita.

"Kako ćemo mi da se borimo za šire društvene ciljeve, ako naša egzistencija zavisi od toga, ako nama bazične potrebe nisu zadovoljene?", pitaju članovi Pokreta.

Žele da uslovi studiranja budu normalni i da oni koji ispune uslove uspešno i studiraju.

"Ovo je jedna borba protiv apatičnosti svih mladih ljudi. Ovo svakako jeste i sistemski problem", navode iz Pokreta.

Koje je njihovo mesto u istoriji studentskih protesta ako se ne bore za više društvene ciljeve?

"Smatramo da nije časno da se bavimo politikom dok se bavimo studentskim pravima", ističe Igor Graić, zamenik predsednika SKONUS-a.

Kako navodi potpredsednik SKONUS-a Petar Ristić, ovaj protest je u vezi sa sadašnjošću, a oni su tu da odbrane prava svojih kolega kako ne bi bili prinuđeni da napuste studije.

Da li su ipak današnji studenti nepravedno optuženi da su njihovi zahtevi isuviše praktični? Možda su se i opametili kad svoje zahteve svode na čisto studentske interese. To potvrđuje profesroka Marija Bogdanović, koja je devedesetih aktivno učestvovala u studentskim protestima.

"Ako kažete da su ovo previše praktični razlozi zbog kojih se oni sada bune, mislim da je to potpuno opravdano. Društvo je komercijaizovano, potpuno je razbijeno i za šta bi se drugo oni bunili nego da završe studije. Studenti imaju utisak da su ispušteni i oni ne vide drugi način da postanu vidljivi", ističe Bogdanovićeva.

Šezdesetosmaši su tražili "više komunizma", studenti osamdesetih "više nacionalizma", devedesetih "više demokratije". Ovog puta - bolje obrazovanje. I ministar im je poručio da su u pravu.

Nastavak na RTS...