Izvor: Politika, 06.Sep.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studenti – od ateista do vernika
Sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka studenti su bili religiozni u intervalu od 3 do 11 procenata, a sada se tako opredeljuje 86 odsto ispitanih
Prateći religijsku situaciju u Srbiji i rezimirajući nalaze mnogobrojnih empirijskih istraživanja od kraja osamdesetih godina prošlog veka do današnjih dana, mogli bismo zaključiti da su se u tom periodu desile religijske promene u smeru desekularizacije srpskog društva.
U prilog tome idu i rezultati anketnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istraživanja religijskih, moralnih i sociopolitičkih vrednosti studenata. Istraživanje je tokom maja ove godine na reprezentativnom uzorku studentske populacije u Srbiji sproveo Centar za religijske studije Instituta za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda u partnerstvu sa Konrad Adenauer fondacijom iz Beograda i Centrom za evropske studije iz Brisela. Anketno istraživanje je obuhvatilo 1.058 studenata sa svih državnih i jednog broja privatnih univerziteta, a u ovom tekstu iznosim preliminarne rezultate u vezi sa religioznošću studenata.
Omladina, a studentska posebno, u ovom slučaju predstavljaju lakmus papir religijskih promena u Srbiji: osamdesetih godina prošlog veka mladi i studenti su bili jedna od najateizovanijih društvenih grupa. Retka istraživanja religioznosti u Srbiji, u periodu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka pokazuju da su bili religiozni u intervalu od 3 do 11 odsto ispitanika u uzorku. Današnja situacija je potpuno suprotna, tako da se možda može govoriti o procesu kontrasekularizacije omladinske populacije.
Imajući na umu metodološke nedostatke anketnih istraživanja religioznosti i svu opreznost u tumačenju iskustvenih podataka, komparacija rezultata savremenih sa ranijim istraživanja ipak navodi na zaključak o desekularizaciji društva: deklarativno, studentska populacija u Srbiji ima razvijen visok nivo religiozne svesti i relativno visok nivo religijskih verovanja: konfesionalno se danas opredeljuje 86 odsto ispitanih studenata, od toga 79 odsto u terminu pravoslavne konfesije; religioznu samodeklaraciju iskazuje oko 69 procenata ispitanih studenata, i to premoćnom većinom kao vernici tradicionalnih konfesija, a samo dva odsto u terminu religioznosti u duhu savremenih religijskih pravaca i 11 odsto bez konfesije; u Boga veruje 53 odsto studenata i još 24 procenta veruje u neku višu silu, duh, energiju. U Isusa Hrista veruje 67 procenata, u vaskrsenje skoro polovina ispitanika (48 odsto), a u raj i pakao oko 43 procenta.
Slično navedenim podacima, visok je i nivo deklarisane tradicionalne vezanosti studenata za religiju i crkvu: kršteno je oko 80 odsto ispitanih studenata, veće verske praznike redovno slavi njih 77 odsto. Kad govorimo o učestvovanju studenata u sržnim religijskim obredima, slika je nešto drugačija, ali opet pokazuje religijsku promenu u odnosu na period socijalizma: tokom sedme i osme decenije prošlog veka studenti su (statistički) incidentno učestvovali u religijskim obredima kao što su prisustvo liturgiji, molitva u crkvi, pričešće, postovi pred velike crkvene praznike. Danas je slika nešto izmenjena iako još daleko od redovnog ispunjavanja ovih verskih dužnosti: na liturgiju redovno odlazi devet odsto studenata i još 36 odsto ponekad, pričešćuje se redovno 11 procenata i još 37 odsto ponekad, posti redovno pred veće crkvene praznike 26, a ponekad 38 odsto, redovno se ispoveda šest, ponekad 16 odsto ispitanih, dok 32 procenta bar jednom mesečno pređe prag svoje crkve.
Povećanje religioznosti i povećana ionako već visoko izražena spremnost identifikovanja stanovništva u konfesionalnim terminima početkom devedesetih godina prošlog veka u najbližoj je povezanosti sa širim društvenim, dakle, eminentno nereligijskim procesima kao što su procesi urušavanja socijalizma kao društvenog sistema, vrednosna dekonstrukcija i teritorijalna i nacionalna homogenizacija u vreme rastakanja jedinstvene države i stvaranja posebnih nacionalnih država.
Tokom devedesetih i u prvoj deceniji novog veka, tradicionalan odnos prema religiji i crkvi, koji je i ranije bio najmanje problematičan, još se više proširio tako da je danas izrazito premoćna većina stanovnika u Srbiji tradicionalno povezana sa religijom i crkvom. Deklarativna temeljna religijska verovanja pravoslavlja su takođe revitalizovana i to tim više što se nalaze dalje od eshatološkog karaktera.
U kontekstu tako opisanih religijskih promena slika tipičnog vernika danas gotovo se bitnorazlikuje od slike tipičnog vernikaod pre trideset i više godina. Nekada je tipični vernik bio sa sela, ženskog pola, poljoprivrednik ili radnik, nižeg obrazovanja, pripadnik najstarije generacije, pripadnik socijalno marginalizovanog i deprivilegovanog društvenog sloja. Danas je tradicionalni vernik ne samo iz ruralne nego i iz urbane sredine, pripadnik kako starije tako i najmlađe generacije, kako ženskog tako i muškog pola, kako sa nižim tako i sa višim obrazovanjem. U promenjenoj slici tipičnog vernika kristalizuju se svi relevantni elementi sociološke analize kardinalnih socijalnih i religijskih promena u srpskom društvu. Pri tome treba, u tako promenjenoj religijskoj situaciji, posebno naglasiti promene društvene značajnosti i (zlo)upotrebe religije, crkve i religioznosti, sada kao afirmativnih društvenih institucija i vrednosti.
Viši naučni saradnik Centra za religijske studije Instituta za filozofiju i društvenu teoriju
Mirko Blagojević
objavljeno: 06.09.2013.
.jpg)
