Izvor: Politika, 29.Okt.2013, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studenti bez distance
Generalno gledajući, kad je o ovdašnjim studentima reč, stepen prihvaćenosti svih susednih naroda izuzetno je visok
Svaki put kad se suočimo s posledicama delovanja mladih izgrednika, medijskom scenom se razbukti moralna panika o „budućnosti naše posustale omladine“. Nekako se čini da je najlakše optužiti mlade, a u ovu grupu optuživanih spadaju i studenti. Za vreme Tita, njihove potrebe su razmatrane samo u okviru „budućih pristalica sistema“, a njihov bunt >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je šezdesetih godina prošlog veka nasilno suzbijan, dok je ovaj sloj za Miloševića predstavljao ozbiljnu pretnju tokom devedesetih, i odigrao je ključnu ulogu u njegovom svrgavanju 2000. godine. Ipak, u naučnoj javnosti se svedo nedavno nisu sprovodila sistematska istraživanja studentske populacije.
Centar za religijske studije Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, u saradnji sa Fondacijom Konrad Adenauer i Centrom za evropske studije iz Brisela, sproveo je istraživanje među 1.058 studenata državnih i privatnih univerziteta u Srbiji, u cilju boljeg razumevanja njihovih društvenih, političkih, moralnih i religijskih vrednosti. Jedan od zadataka istraživanja bio je dase ispita utemeljenost raširene pesimističke slike o mladima u Srbiji.
Kad je reč o stepenu prihvaćenosti različitih modernih sekularnih vrednosti, najveći broj ispitanih prihvata: poštovanje ljudskih prava (86 odsto), ravnopravnost polova (80), građansko društvo (75),demokratiju (70), liberalizam (48), dok se o kapitalizmu pozitivno izjašnjava tek 29 odsto studenata.
Što se stavova u vezi s ravnopravnošću polova tiče, ustanovljeno je da su studenti dosta liberalno orijentisani, izuzev u slučaju mogućnosti da homoseksualni parovi usvajaju decu. Homoseksualnost je i među najmanje prihvaćenim ponašanjima, nju prihvata tek 27,7 odsto ispitanih, pri čemu su studentkinje tolerantnije od studenata. Abortus je opravdan za 34,5 odsto, razvod za 60, vantelesna oplodnja za 75odsto ispitanih. Što se problematičnih ponašanja u ličnim odnosima tiče, rezultati su potvrdili rodne stereotipe, pa studenti muškog pola daleko više opravdavaju vanbračne afere, pai prostituciju.
Više od polovine (60 odsto) anketiranihsrpstvo povezuje s pravoslavljem, što ne iznenađuje s obzirom na to da su se novoizgrađeni nacionalni identiteti na ovim prostorima za vreme i nakon ratova zasnivali najviše na religijskoj pripadnosti.
Istraživanje je obuhvatalo i pitanjeko je i u kojoj meri odgovoran za nedavne sukobe na Balkanu. Daleko najviše njihsmatra da je do sukoba došlo usled interesa nacionalnih elita (80 odsto), ali i zbog mešanja stranih sila (79odsto).Zatim, 56 odsto ispitanih za sukobe okrivljuje nacionalizam balkanskih naroda, a 27 odstonjihovu „ratničku kulturu“.
Prema istraživanju Stjepana Gredelja iz 2004, podjednak broj, nešto manje od trećine mladih, krivca za sukobe videlo je u stranim silama, kao i u balkanskim nacionalizmima. Ovaj podatak nam ukazuje na to kako se uz veći vremenski otklon, slika o uzrocima sukoba polako usmerava u korist svojevrsne denacionalizacije konflikta.
Kakav jeodnos studenataprema susednim narodima?Ispostavilo seda je nacionalna distanca najmanja prema Grcima, zatim prema Makedoncima, pa Crnogorcima i Slovencima, dok je netrpeljivost najveća (ali i relativno niska) prema Albancima, nešto manja prema Romima, te Bošnjacima. No, generalno gledajući, stepen prihvaćenosti svih susednih naroda izuzetno je visok, s tim što se jedino u slučaju Albanaca i Roma, čak dve trećine studenata nikad ne bi odlučilo za partnerski odnos s pripadnikom ovih naroda.Ali bi ih većina prihvatila kao komšije, kolege, prijatelje.
Na pitanje da li podržavaju pridruženje Srbije EU, 58 odsto je odgovorilo potvrdno, a 42 odstoodrečno (neutralan stav nije predviđen upitnikom). Razlozi za prihvatanje su izrazito utilitarni: 71 odstosmatra da bi im priključivanje donelo više prilika za putovanja, 64 odsto više mogućnosti za rad i studiranje gde žele.
Što se tiče promena do kojih će prema njihovom mišljenju doći nakon ulaska Srbije u EU, najveći broj ispitanih očekuje povećan odlazak naših sugrađana u inostranstvo (65 odsto), povećanje uticaja stranaca na događaje u našoj zemlji predviđa 57 odsto, ekonomski rast 44odsto...
Rezultati istraživanja su pokazali opšturazočaranost mladih političkim sistemom upravljanja u zemlji, ali i nizak stepen poverenja u druge ljude, kao i u državne, građanske i međunarodne institucije.S druge strane, visok nivo tolerancije spram drugih naroda, te isticanje ravnopravnosti polova, pokazuju da mladi u ovim segmentima polako napuštaju nacionalističku i patrijarhalnu zaostavštinu. Ipak, ideali su, ma koliko oni liberalni bili, u opasnosti da posustanu u sudaru s neumoljivom stvarnošću,ukoliko ih ona ne podržava.
Politikolog - kulturolog
Tijana Bajović
objavljeno: 29.10.2013.
