Izvor: Blic, 06.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stubovi društva
U Novom Sadu dele imena ulicama. To je onaj grad u kome ima Ulica Džona Lenona, a to je, mislilo se, bio znak velikog emancipacijskog praska, bleska pameti i civilizacijskog diskursa - uopšte: jedna važna i lepa stvar.
U Novom Sadu sada dele imena ulicama, a to izaziva pitanja i proteste. Lenon ne izaziva ništa takvo, čak odgovara i onima što im smetaju The Residents na Kolarcu. Uostalom, Lenon ima spomenik u Havani, kao i u Liverpulu.
Lenon je, naime, neupitan. Tako to >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biva kad prođe neko vreme. U svojim ranim njujorškim danima, pisac nekoliko najvažnijih rokenrol pesama, bio je nepoćudan za američke vlasti, nije imao ni famoznu green card, san prosečnog srpskog studenta, imao je samo imunitet svog imena i prezimena.
Trebalo je da bude ubijen, na ulici, kao Zoran Đinđić, recimo, pa da u Central parku, blizu mesta gde je živeo i skončao, bude obeleženo parče tla koje se zove, po jednoj od tih velikih pesama, „Strawberry Fields".
Šta se hoće reći?
Ništa što već ne znamo.
Neupitne vrednosti prepoznaju se same od sebe. U Svilajncu mogu menjati ime neke ulice, u Novom Sadu, ili bilo gde drugde mogu raditi šta hoće, ali zna se ko je ko i šta je šta. Koliko god se vlastodršci na razne načine trudili da ostave svoje tragove, da pokažu svoju moć, da priskrbe sebi poene, da falsifikuju vrednosti - uvek se zna ko je Džon Lenon.
Šteta što je potrebno vreme kao regulativ normalnosti, šteta je što ljudi sami od sebe nisu u stanju da razumeju logiku društvene zbilje, pa se podmeću kao stubovi pod trulu konstrukciju. A kad se konstrukcija sruši, ostane samo šut.
Koji valja odneti.
.jpg)
