Izvor: Blic, 07.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stubovi bivše vlasti u zatvoru
Stubovi bivše vlasti u zatvoru
Od uvođenja vanrednog stanja u Srbiji policija je zbog sumnje da su povezani sa zemunskim klanom, optuženim za organizaciju i ubistvo premijera Zorana Đinđića, ili zbog učešća u organizovanom kriminalu, uhapsila nekoliko visokih funkcionera bivšeg režima. Svi uhapšeni bili su čelnici vojske, tajne policije i propagande, te najbliži saradnici Slobodana Miloševića i Mire Marković.
Generala Nebojšu Pavkovića Milošević >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je posle NATO bombardovanja 1999. postavio na mesto načelnika Generalštaba VJ umesto Dragoljuba Ojdanića. Pavković je nedavno priveden kako bi se ustanovila njegova uloga u krivičnim delima koja su počinjena u VJ dok je bio načelnik GŠ.
Pavkovićevo ime se poslednjih godina često pominjalo uz afere, uglavnom one vezane za nekretnine. Kako je ustanovljeno, Pavković je na svoje ime, ime svoje supruge ili tasta imao ukupno uknjiženo oko 2.500 kvadratnih metara stambenog prostora. Tek posle objavljivanja podatka da mu je dodeljena i vila u Užičkoj ulici na Dedinju, Pavković je odustao od otkupa ove vile.
Pored stanova i kuća, on je sumnjičen i za saradnju s naftnim lobijem iz RS i veza sa surčinskim klanom, kao i za sumnjive poslove oko nabavke opreme i lekova za VMA. Ministar odbrane SCG Boris Tadić izjavio da je istraga protiv Pavkovića deo istrage o organizovanom kriminalu u Srbiji.
Rade Marković, bivši načelnik DB Srbije, osuđen je na sedam godina zatvora zbog učešća u organizaciji zločina na Ibarskoj magistrali, kada su poginula četvorica članova SPO, a lider stranke Vuk Drašković povređen. Markovića je nedavno i jedan od uhapšenih pripadnika JSO, optuženih za ubistvo Ivana Stambolića, direktno optužio kao čoveka koji je izdao naređenje za ovaj zločin. Rade Marković pominjan je u vezi i s mnogim drugim zločinima počinjenim u vreme bivšeg režima. Osnovano se pretpostavlja da je upravo Marković 'usavršio saradnju' DB i kriminalaca u Srbiji, a u njegovo vreme mafijaši su za usluge režimu 'nagrađivani' dobijanjem legitimacija DB.
Jovica Stanišić, Markovićev prethodnik na mestu šefa DB, bio je 'idejni tvorac' JSO, jedinice čiji su pripadnici optuženi za veliki broj likvidacija u Srbiji. Godinama je slovio za Miloševićevog čoveka od najvećeg poverenja i jednog od retkih čije je savete prihvatao. U vreme ratova u Hrvatskoj i BiH Stanišić je imao zaduženje da naoružava Srbe na tim područjima i organizuje obuku jedinica. Bio je spona između Miloševića i lidera nekadašnje RSK, kao i vođa Srba u RS. Stanišić je ostao upamćen po posredovanju u oslobađanju talaca Unprofora iz ruku Vojske RS.
Franko Simatović Frenki, prvi komandant JSO, organizovao je svoju jedinicu uglavnom od pripadnika Arkanove SDG, dobrovoljaca sa ratišta i zatvorenika. Na terenu je sarađivao sa Radovanom Stojičićem Badžom. Pod njegovim rukovođenjem JSO je stekao mogućnost da funkcioniše bez ikakve kontrole, a pripadnici ove jedinice bili su praktično nedodirljivi. Bio je odani Stanišićev saradnik, ali je preživeo njegovu smenu i ostao komandant JSO i po postavljenju Radeta Markovića za načelnika DB.
Stanišić i Simatović su uhapšeni veoma brzo posle ubistva premijera Đinđića. Prema informacijama koje se poslednjih dana čuju iz diplomatskih izvora, njih dvojica su potencijalni putnici za Hag, jer su istrage protiv njih dvojice u 'poodmakloj fazi' zbog 'učešća u zajedničkom zločinačkom delovanju'.
Uhapšeni su i drugi pripadnici JSO - Zvezdan Jovanović Zmija, zamenik komandanta, optužen za ubistvo Zorana Đinđića, Dušan Maričić Gumar, komandant jedinice, zbog učešća u ovom zločinu, kao i još petorica pripadnika JSO zbog ubistva Ivana Stambolića. Nezvanično se pominje da je policija privela više desetina pripadnika JSO.
Dragoljub Milanović, bivši direktor RTS, uhapšen je u Crnoj Gori posle bekstva od odsluženja zatvorske kazne od 10 godina zbog pogibije 16 radnika RTS tokom NATO bombardovanja 1999. godine.
Vlada Srbije je saopštila da je Milanović imao bliske veze s vođama zemunskog klana Miodragom Lukovićem Legijom i Dušanom Spasojevićem, koji su direktno pomogli njegovo bekstvo. Ukoliko se dokaže da je sarađivao sa zemunskim klanom, protiv njega bi mogao da se povede nov postupak koji bi doveo i do nove osude.
Uroš Šuvaković je bio član Glavnog odbora SPS i narodni poslanik. Od 27. marta 1998. bio je 'specijalni savetnik u DB' zadužen za povratne informacije do SPS. Smatra se da je Šuvaković tvorac analiza 'Otpora' kao terorističke organizacije i jedan od predlagača antiterorističkog zakona, koji bi obuhvatio tadašnje opozicione partije. Nekoliko nedelja pre 5. oktobra 2000, Šuvaković se u dogovoru sa Vlajkom Stojiljkovićem vratio iz MUP u SPS.
Šuvaković je ranije osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja. Istraga je pokrenuta zbog učešća u sklapanju ugovora kojim je SPS za 300.000 dinara kupio vilu u Užičkoj 33.
Ivan Marković je bio priveden u policiju 29. marta, ali je posle razgovora pušten. Policija je tog dana privela i zadržala visoke funkcionere JUL Gorana Matića i SPS Uroša Šuvakovića zbog sumnje da poseduju informacije o otmici i ubistvu Ivana Stambolića. Marković je posle tri dana ponovo priveden. Opšte je uverenje da je, uz Gorana Matića, bio glavni protagonista propagandnog rata protiv opozicije i nevladinih medija. Kada su državni mediji, s nekoliko dana zakašnjenja, izvestili o nestanku Ivana Stambolića, Matić je, kao savezni sekretar za informisanje, izjavio da su mediji tako postupili 'najverovatnije zbog toga što im događaj nije bio interesantan'.
Na pitanje ko je oteo Stambolića, Marković je odgovorio da, 'kao što je red, to mora da zna njegova supruga, jer žene znaju gde im se nalaze muževi'. E.B. Odlikovanja za zločince
Kako prenosi Tanjug, Slobodan Milošević je u julu 1999. godine odlikovao ordenom za hrabrost sada uhapšenog bivšeg pomoćnika direktora BIA i šefa bezbednosti JSO Milorada Bracanovića.
U grupi tada odlikovanih pripadnika policije našao se i Milorad Luković Legija, tada komandant JSO, koji je dobio orden jugoslovenske zastave drugog stepena - drugog po rangu ordena tada podeljenog pojedincima. Dušan Maričić Gumar tada je odlikovan ordenom za zasluge prvog stepena u oblasti odbrane i bezbednosti. Isti orden drugog stepena dobio je i Nenad Bujošević, jedan od osuđenih za atentat na Ibarskoj magistrali.
