Izvor: Politika, 06.Avg.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strukturna reforma lokalne vlasti
U delu stručne javnosti dominira stav da bi trebalo sprovesti strukturnu reformu lokalne vlasti. Pojam ,,strukturnog reformisanja” kod nas se obično dovodi u vezusa dubljim,to jestradikalnim menjanjem prakse i propisa koji uređuju lokalni nivo upravljanja. Treba odmah reći da kod građana postoji prilično nezadovoljstvo kvalitetom lokalne vlasti.U mnogim sredinama lokalna vlast nije okrenuta prema stvarnim potrebama građana i to je glavni, pa i dugoročni problem ove zemlje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Kada se konsultuje ozbiljna literatura o ovoj temi nekako se nameće stav da strukturna reforma obuhvata rekonfiguraciju lokalne vlasti. Pri tome, reforma se konačno mora suočiti sa centralnim pitanjima, a pre svega pitanjima koja se tiču broja, tipa i veličine lokalnih jedinica. Znamo da su kod nas opštine najvažniji element u sistemu lokalne vlasti. S druge strane, postoji ogromna disproporcija u veličini lokalnih jedinica, po broju stanovnika, gustini naseljenosti ili broju naseljenih mesta, što je specifična karakteristika i hrvatskog lokalnog sistema, a donekle je slična situacija i u Sloveniji. U Hrvatskoj, na primer, čak 40 odsto od ukupnog broja lokalnih jedinica ima ispod tri hiljade stanovnika, a najmanja opština Civljane ili najmanji grad Komiža,daleko su ispod tog broja.
U razmatranju strukturne reforme identifikovani su određeni modeli koji imaju širiznačaj. Osnovni model koji ulazi u domen rekonfiguracije, jestemodel sjedinjavanja (merdžovanja) ili amalgamacije lokalnih jedinica. U tom institucionalnom modelu dolazi do konsolidovanja lokalnih organa vlasti i stvaranja jednog većeg lokalnog autoriteta. Drugi model se tiče značajnijih promena u granicama područja lokalne jedinice. U tom slučaju se širi prostor važenja lokalne jurisdikcije, ali se ne menja postojeća struktura lokalnih organa. Sledeći model se odnosi na deljenje resursa kroz takozvaneservisne sporazume. Na osnovu odgovarajućeg sporazuma, dele se resursi u izvršavanju određenih poslova, odnosno pružanju lokalnih servisa. Konačno, veliki značaj ima model deljenja resursa putem kreiranja zajedničkih tela.Taj model je posebno značajan,jer bi se time formirale zajedničke korporacije ili distrikti koji bi zamenili postojeću glomaznu mrežu javno-komunalnih preduzeća na lokalnom nivou. Ako se zna da u svakoj opštini u Srbiji postoji gotovo zasebna komunalna struktura preduzeća, sigurno je da bi ovaj model strukturne reforme redukovao tu mrežu na razumni nivo i time generisao ogromne pozitivne efekte u sektoru lokalne ekonomije i finansija.
U celini gledano, strukturna reforma mora da podigne operativnu efikasnost lokalnog upravljanja i to na taj način da se ne ugroze principi lokalne demokratije. Ako posmatramo lokalno upravljanje u Srbiji, jasno se pokazuje da ono uglavnom nije responsivno. Responsivnost podrazumeva lokalno upravljanje koja brzo i efektno reaguje na potrebe i zahteve građana u svakom domenu. Lokalna uprava koja nije responsivna, po pravilu je odvojena od građana i otuđena, a često i poistovećena sa parcijalnim interesima koji potiču ili iz sfere biznisa ili su čak izraz pojedinačnih težnji lokalnih moćnika. S druge strane, lokalno upravljanje se u većini slučajeva na pravi način ne odnosi prema oskudnim finansijskim i materijalnim sredstvima kojim danas raspolažu lokalne zajednice i taj princip lokalnog upravljanja se obeležava pojmom responsibilnosti. Razumno, domaćinsko i „čuvarno” raspolaganje sredstvima lokalne zajednice je u osnovi responsibilnog lokalnog upravljanja. Kad nedavno jedan pokrajinski lider u Vojvodini odobri 360 hiljada dinara samo za cvetnu dekoraciju za ne tako važan jednodnevni skup sa stranim učesnicima, ili se za običnu cvetnu „rundelu” ispred ulaza u zgradu jednog javnog preduzeća u Novom Sadu potroši više od dva miliona dinara, ili kad se odobravaju značajna sredstava za problematične muzičke projekte sa pozicije lokalnih budžeta, to u stvari predstavlja ništa drugo nego neutralizaciju principa responsibilnog upravljanja, a takvih primera je, nažalost, za naše prilike previše
Doktor nauka, savetnik u Pokrajinskom sekretarijatu za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu
Ivan Petrović
objavljeno: 06.08.2013.
