Izvor: Blic, 03.Jan.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Struja skuplja oko pet odsto
Pravo da vam kažem, meni ne izgleda da će 2008. godina biti rizična, kako smatraju neki ekonomisti. Meni se čini, imajući u vidu ukupne tokove koji predstoje kod nas, da se ne može reći da su rizici neposredno pred nama. Čak i ako se dogode sve negativne stvari, nama 2008. godina ni po čemu ne bi trebalo da bude problematična - ocenjuje u razgovoru za „Blic" Mirko Cvetković, ministar finansija.
- U novu godinu se ulazi sa rezervom od oko 900 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << evra, koja je sasvim dovoljna da se pokriju sve obaveze koje bi se mogle imati izvan budžeta u 2008. godini. To je jedan dokaz da nam ne preti opasnost od neke krize u tom pogledu. Drugi dokaz jeste to da su nama, to nije stvar ministarstva, ali jeste u domenu monetarno-fiskalne sfere, devizne rezerve oko 10 milijardi evra, što otprilike može da pokrije osam-devet meseci uvoza u toku godine. Teoretski, i kad bi budžetski priliv bio nula, mi bismo mogli da funkcionišemo devet meseci trošeći te rezerve - kaže ministar Cvetković objašnjavajući svoj optimizam.
To su hipotetički stavovi, a realno šta nas čeka?
- U 2008. godini moramo da uradimo čitav niz strukturnih reformi, jer ako to ne uradimo, onda bi nastao problem u 2009. godini. Mi imamo za godinu dana rezerve da ništa ne radimo, a da možemo da živimo, ali, naravno, niko ne predlaže da ništa ne radimo, ovo je samo argument da nema rizika i lomova. Reforme, privatizacija i restrukturiranje javnih preduzeća se nastavljaju. Nisam pesimista i ja se zalažem za malo više osnovanog optimizma. Ne vidim razloga da se sedi i plače iako ima problema.
Poznate su i vama primedbe i kritike zbog budžeta...
- Budžet za 2008. godinu nije optimalan ekonomski već u nekom socijalno-razvojnom smislu. O čemu se tu radi? To da nije dovoljno restriktivan koliko bismo svi želeli je činjenica. Ali pitanje je da li je moguće da bude restriktivniji u ovom trenutku. Mi smo znali šta nas čeka. Od 650 milijardi novca na raspolaganju, više od 550 milijardi su fiksne, zakonske obaveze budžeta. Vi možete od njih da odustanete kroz izmene zakona, ali onda posledice trpe upravo najsiromašniji slojevi stanovništva. Da ne damo penzionerima penzije pa da uštedimo? Da li to želimo? Možemo socijali da kažemo nema tih 70 milijardi, da nećemo to da plaćamo... I šta onda, je l’ to rešenje? Mislim da nije i tu mi nismo imali dileme.
Realan život nije mogao da trpi smanjenje tih troškova zbog kojih kažu da je budžet rasipnički. Ja sam ponosan na to da smo uspeli sve štrajkove da saniramo, a da nismo odustali od iznosa predviđenih budžetom.
Gospodine Cvetkoviću, stopa inflacije za 2007. godinu je 10,1 odsto, to je najveća stopa u Evropi... Deo toga prenosimo u 2008. godinu.
- Ja se slažem da mi treba da brinemo, a ne građani...
Kako ne treba da brinu kad za istu količinu novca kupuju manje robe?
- Mislio sam da građani ne treba da brinu na koji način ta inflacija može da se savlada, to je naš posao i mi treba da brinemo...
Osim što brinete, šta činite?
- E, sad se vraćamo na to koji su to instrumenti u našim rukama protiv inflacije, a šta je van naših ruku. Tri posto naše inflacije, prema analizi profesora Pavla Petrovića, posledica je faktora koji su potpuno bili izvan nas, a to je cena nafte na svetskoj pijaci i cena poljoprivrednih proizvoda zbog suše. Bez ta tri procenta naša inflacija bi bila sedam odsto, a plan je bio 6,5 odsto. Naravno, loša je stvar što je inflacija 10 odsto, voleo bih i ja da je dva-tri odsto. Ali ima i mnogo stvari za zadovoljstvo. Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda je 7,5 odsto, to je najviše u regionu. Ne postoji ništa u ekonomiji da ima samo dobre ili samo loše strane. Ja sam daleko od toga da tvrdim da je sve super i idealno, ali sam i protiv defetizma, protiv stavova da je sve propalo, da je inflacija katastrofa, da nema investicija...
Monetarna sfera i stavovi guvernera, ocene koje on upućuje pre svega Ministarstvu finansija, po vas su negativne?
- Odnosi države i Narodne banke su vrlo intenzivni. Guverner prisustvuje sednicama Vlade. Na monetarnom odboru prisustvuje predstavnik ministarstva. Zato ja doživljavam izjave guvernera kao obraćanje javnosti, ne ministarstvu. Odgovornost je guvernera za te stavove koje saopštava javnosti, kao što je i moja za stavove koje ja iskažem...
Vi odgovarate kao da ste ministar diplomatije, a ne finansija.
- Ja hoću da kažem sledeće. To nije stvar između guvernera i Vlade već između guvernera i javnosti. On mora da objasni javnosti kakva je njegova pozicija, da li podržava politiku Vlade, da li Zakon o Narodnoj banci nalaže podršku... To mora guverner javnosti da kaže. Uostalom, mnogo toga što se javno obznani ja ne razumem. Evo, izađe u javnost ekspert ekonomski i kaže da je javna potrošnja katastrofalno ogromna pa zato Narodna banka mora da steže merama monetarne politike. A niko da pita kolika je ta javna potrošnja. To je bar jasno, to su cifre. Pošto to niko nije pitao, visoka javna potrošnja je postala opšta floskula, a niko nije došao da pročita u biltenu ministarstva da javna potrošnja nije visoka.
Kako ministar finansija vidi cene u 2008. godini?
- Mi smo projektovali inflaciju šest odsto. Naša procena je da se neće ponoviti situacija sa cenama poljoprivrednih proizvoda zbog suše, takođe mislimo da će cena sirove nafte na svetskom tržištu da relativno miruje na nekih 95 dolara. U tom slučaju imamo realan plan kretanja inflacije i cena.
Šta je sa cenom struje, koliko će biti poskupljenje?
- Naše procene su da bi, otprilike, do punog ispravljanja dispariteta trebalo da cene porastu za 10 odsto. Međutim, ja ne mislim da će to biti i procenat poskupljenja. Verovatno će biti između četiri i pet odsto u prvom kvartalu. Ovde treba imati u vidu da je jedan resurs prilično obezvređen, pa sada kad ispravljamo to, krivica je na nama, a ne na onima koji su do toga doveli. Ali tako je to, šta da se radi. Mislim da je kod tog dispariteta u pitanju dinamika.
Šta će u novoj godini biti najteže s aspekta finansija?
- Najveći problem je u osnovi uspostaviti dobar odnos između nivoa zarada i produktivnosti. Nije lako uspostaviti tu ravnotežu. Nije lako izdržati i ne dozvoliti da zahtevi idu van toga, jer se ekonomska stabilnost onda teško kontroliše.
Plašite li se takvih zahteva?
- Da budem iskren, ja se toga najviše plašim. Naravno, protiv toga je moguće boriti se, neophodna je politička stabilnost i onda jasno reći dokle se može ići, i to je to.
Politički rizici
Politička stabilnost i finansijsko tržište, investicije...
- Mislim da postoji politički rizik, bar jedno vreme, možda prvih nekoliko meseci. Onda, pošto sam realni optimista, mislim da će sve ići u pravom pravcu i da će ići na dobro. Biće nam potrebno puno energije i angažovanja, svima nama ukupno, ali mi sve to imamo i ja verujem u bolje.
