Izvor: Politika, 11.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Struja na rasprodaji
Već dugi niz godina sistematski se urušava jedan od najboljih srpskih "brendova", Elektroprivreda Srbije, koja je duže od dve decenije član UCPTE (sada UCTE), najstarije energetske asocijacije u okviru EU.
Povod za ovo oglašavanje je nekoliko nedavnih izjava ministra (u ostavci) Mlađana Dinkića koji poručuje: "Cena električne energije u 2007. godini ne treba da se povećava, jer svaka cena preko četiri evro centa po kilovatu znači profit za EPS".
Na stranu to što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ministar ne pravi razliku između jedinica za snagu (kilovat) i jedinica za utrošenu energiju u jedinici vremena (kilovat-sat). Ali, ne treba prećutati njegovo očigledno nepoznavanje sistema kakav je Elektroprivreda Srbije, kome, praktično, zabranjuje da ostvari profit. Ministar je odredio da je ta granica četiri evrocenta, kao da EPS ne sme da bude profitabilan, da se razvija, gradi... Ministar koji se zaklinje u tržište, sada radi ono što u Briselu, s kojim imamo ugovor o energetskoj zajednici, samo mogu da prate sa čuđenjem. On kao pobornik tržišta administrativno određuje cenu struje.
Kod naroda su takve izjave popularne, ali javnost ne shvata pogubnost takvih razmišljanja. To su klasična udvaranja političara uoči izbora.
S tim što mogu da primetim da je poskupljenje dozvoljeno Srbija gasu, firmi koju "drži" G 17 plus, ali ne i EPS-u, za koji odgovornost snosi DSS.
Proizvodni kapaciteti EPS-a su u proseku stariji od 30 godina (treba li reći kolika je pouzdanost tih mašina). U 2005. godini EPS je imao prosečnu godišnju prodajnu cenu 3,3 evrocenta za kilovat-sat, dok su u istom periodu cene bile: Mađarska – 9,2 centi, Slovačka – 9,1, Turska – 7,7, Rumunija – 7,0, Hrvatska – 6,9, Poljska – 6,8, BiH – 6,5, Albanija – 5,7, Crna Gora – 4,9, Bugarska – 4,8 i Makedonija – 4,0 centa (da li smo mi 2–3 puta siromašniji od kupaca struje u Crnoj Gori, Albaniji, BiH, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji... da moramo da imamo 2–3 puta niže cene).
U ovim zemljama kilovat-sat je nekoliko puta skuplji nego u Srbiji, a inflacija je u nekima od njih nekoliko puta niža.
Kadrovski potezi od pre nekoliko godina i zamrznute plate u dužem periodu primorali su ne mali broj stručnjaka da napusti EPS, pa se opravdano postavlja pitanje – kako će i kad će Elektroprivreda da gradi nove elektrane i kopove.
Pošto se sa istom snagom elektrana Elektroprivrede Srbije već 16 godina bori s rastućom potrošnjom, uvoz mora da bude sve veći – od 2007. do 2010. godine može da dostigne neverovatnih 10 milijardi kwh, odnosno do 2012. godine oko 17 milijardi kwh.
Za uvoz struje koji nam visi nad glavom, Srbiji, koja nema para za bacanje, biće potrebno između pola milijarde i jedne milijarde evra – u zavisnosti od cene na tržištu.
Za održivi razvoj EPS-a i stabilno snabdevanje Srbije potrebne su investicije od 3,2 milijarde evra do 2010. godine (2,2 milijarde za tekuće održavanje i samo jedna milijarda za nove kapacitete). Planirana dinamika porasta cena električne energije je sledeća: 2007. godine na nivo od 4,5 evrocenti, 2008. do 5,0 evrocenti, 2009. na 5,5 i 2010. do cene od 6,0 evrocenti za kilovat-sat. Procena vrednosti imovine Elektroprivrede, koju su 2003. godine radili "Energoprojekt Entel" i Ekonomski institut iz Beograda, kada se uveliko pripremalo cepanje, a potom i rasprodaja EPS-a, veoma je potcenila vrednost naše najvrednije kompanije. Po njima, ona je tada iznosila samo oko pet milijardi evra.
Poznato je da to nije realna vrednost, jer nije korektno valorizovan amortizacioni vek hidroelektrana, pa je, po nama, vrednost EPS-a najmanje dvostruko veća.
Zbog te procene u kalkulacijama cene električne energije (gde kapital dominira u strukturi) stvoren je privid da već na nivou od 4,0 centa za kilovat-sat EPS može da posluje bez gubitaka.
Kako ministar finansija misli da EPS u narednim godinama sa ovom cenom obezbedi milijardu i po evra za planirane investicije? Ili smatra da Srbiji ne treba veliki EPS? Ili planira da neko drugi gradi elektrane, kome će dozvoliti višu cenu nego EPS-u? Ili ministar nije obavešten da postoji nezavisna regulatorna Agencija za energiju, čiji se rad pomno prati u nadležnim organima Evropske unije i koja je jedini "vrhovni arbitar" za metodologiju određivanja cene energenata? Ili on samo priča ono što narod želi da čuje? Ili radi ono što se dopada velikim kupcima električne energije, stranim kompanijama, vlasnicima cementara, železara, valjaonica... koji, zahvaljujući najjevtinijoj struji u Evropi, ostvaruju veliki profit. Kad ne može naš EPS, mogu stranci preko našeg uglja i električne energije. To ne smeta Dinkiću, ali mu smeta profit nacionalne kompanije, EPS-a. Zato i ne čudi da iz Nacionalnog investicionog programa nijedan evro nije usmeren u energetiku.
Dugogodišnji finansijski direktor Združene elektroprivrede Srbije
Siniša Ćirić
[objavljeno: 11.11.2006.]
