Izvor: Politika, 14.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štrudla i malo nostalgije
Na bezmalo dva hektara okućnice, voćnjaka i bašte, 2,5 kilometra od sela Begeč, 500 metara od Dunava i 15 kilometara od Novog Sada nalazi se Cvejin salaš, gde žive brat i sestra, Aleksandar, diplomirani agronom (kako to lepo kaže pesma), i sestra Zvonimirka, turistički radnik u penziji, koja je i osmislila čitavu ponudu Cvejinog salaša.
Oni su potomci velike familije Cvejić koja se na salaš preselila posle epidemije španske groznice 1914. godine kada je njihov otac Milenko otkupio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugi deo salaša od strica Pere "Amerikanca". Godine 1932. postavio je temelje današnjeg izgleda ove vojvođanske turističke atrakcije.
Atraktivno staro zdanje, u ruralnom vojvođanskom smislu, nudi tradicionalno gostoprimstvo sa starim jelima i obiljem recepata za koje mnogi posetioci nisu ni čuli a kamoli ih probali. Mnogi komercijalizovani salaši u Vojvodini nisu se libili da, uz stare peći, točkove, kola i nameštaj, ugrade erkondišne u sobe, "nabace" italijanske pločice po kupatilima i firmirane peškire, a za jelo se brinu novopečeni kuvari sa ponudom svih svetskih kuhinja i naših specijaliteta, ali izvornih vojvođanskih recepata je veoma malo. Sve to, naravno, upakuju i naplate skupo.
Toga na Cvejinom salašu nema. Zato gost mora da se najavi dan ranije ukoliko ne dolazi organizovano preko neke agencije. Ovde je sve prirodno, staro i tradicionalno, i sve funkcioniše. Stari bunar škripi, ali iz vedra ne možete da se napijete koliko trnu zubi od hladnoće; umesto erkondišna – u toplim letnjim danima sobe hlade krošnje 70 godina starih hrastova i lipa koji štrče u nebo i vide se još po izlasku iz Novog Sada. Domaća rakija i vino toče se u podrumu iz bureta.
Domaće životinje (osim svinja i krava), sa potomstvom, slobodno žive i šetkaju se širom okućnice i bašte. Deca će vam verovatno "probiti glavu" da žele baš onakvo mače, kucu, jare, pile ili pače iz malog domaćeg zoološkog vrta. Jela se spremaju od njihovih ćurki, gusaka, pataka, od kozjeg mleka ili domaćeg brašna i griza.
Samo pet kreveta u tri sobe i dva kupatila ne govore o komercijalizaciji ove turističke atrakcije, ali ste zato uvereni da ćete vikend provesti kao nekad, uz priče, vatru iz kaljevih peći i tiktakanje starinskih satova; piti kafu, čaj od lipe ili nane koji ste sami pripremili, ako želite, ili sveže kozje mleko.
Može se rezervisati i velika trpezarija za dvadesetak gostiju, koji će se sigurno oduševiti paprikašima, knedlama i štrudlama napravljenim sa nadevom po želji. Možete da prošetate do Dunava i Bratine čarde i da pređete skelom u Srem; ako ste spremni na malo dužu šetnju (oko dva kilometra) stići ćete do čuvene Begečke jame i dunavca gde kad je jako nizak vodostaj izroni čak i zvonik davno potopljene crkve iz starog sela Begeč.
Ukoliko za vas vojvođanska ravnica nije depresivna (kako tvrde oni koji je ne poznaju), kroz pesme Đorđa Balaševića "Al' se nekad dobro jelo – baš" ili Čolićevu "Jedne proste vojvođanske zime" na Cvejinom salašu ćete doživeti upravo ono o čemu pevaju ova dva popularna šansonjera u bilo koje godišnje doba. Štrudla će biti vruća i meka, dunje, ćilimi i kaljeve peći ponudiće vam raskoš toplote i sigurnost davno zaboravljenih dana, a vaša deca će možda shvatiti zašto sa setom pričate o svom detinjstvu u nekim sličnim sobama naših baka i dedova.
[objavljeno: ]
.jpg)
