Izvor: Politika, 07.Feb.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stručnjaci za vladanje
Vođe političkih stranaka žale se da se vrhunski intelektualci „drže po strani” i nerado pristupaju partijama
Pre nekoliko godina, u Finskoj, jedna naša delegacija prosvetnih radnikasusrela ses ministarkom prosvete čija partija je u opoziciji. Ona je nezavisno od te činjenice postala ministarka jer je njen program vođenjaministarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pobedio. Pomenutipodatak poslužio je kao povod za ovaj tekst.
Izgradili smo društvo koje počiva na ljudima odškolovanim za određene oblasti, s krajnjim ciljemdaih što više postane što veći stručnjaci. Potom, nastaje apsurd savremene civilizacije: oni koji treba da upravljaju tim stručnjacima – najčešće nisu nikakvi stručnjaci, već „novopečeni političari”.
Među takvim političarima – mnogo je onih koji se prethodno nisu nigde istakli kao istinski znalci (pa se o njima govori kao o ljudima „bez zanimanja”), osim što su se promovisali u politici.
A šta je po svojoj suštini današnja politika no neprestano obećavanje nemogućeg. Jer površno shvaćena i primenjena demokratija najnižeg tipa, koja je zavladala kod nas, a i u velikom delu sveta, sistem je koji sam po sebi nema snagu da ostvari društvo socijalne pravde i sigurnosti, ekonomskog, kulturnog i duhovnog prosperiteta.
Nemoguće je da to ne shvataju inteligentni ljudi koji se danas bave politikom. Ukoliko u njoj duže ostaju – bez obzira s koliko su ideala u nju ušli – sve više postaju nalik glumcima, svesnim da je predstava po svojoj prirodi tragična, ali da režija zahteva da zrače zavodljivo optimistički.Zbog toga se u komentarima o političkim dešavanjima, naročito onim u parlamentu, susrećemo sa toliko pozorišnih, pa i filmskih izraza, kao što su: farsa, farsično, komično, tragikomično, „sapunica” i slično.
Vođe političkih stranaka žale se da se vrhunski intelektualci „drže po strani” i nerado pristupaju partijama – što je tačno. Partije najviše privlače samoljubive osobekoje vole moć i umeju da prave dobar i uspešan lični marketing.
Istinski stručnjaci su odgovorno i predano posvećeni svojoj struci i obično su samokritički skromni, u duhu one Sokratove: ,,Znam da ništa ne znam”, odnosno pored svesti o svom znanju – imaju i svest o svom neznanju;što je neophodan uslov svake istinske veličine, kao i najbolje sredstvo za borbu protiv jednog od najvećih ljudskih opterećenja i poroka – sujete.
Tako se politikom uglavnom bave oni koji su sami sebe nametljivo prepoznali kao političare (odnosno stručnjake za vladanje), pa sami sebe ističu, hvale i preporučuju drugima. A narodu ništa drugo ne preostaje nego da u tom velikom „šou programu”, zvanom predizborna kampanja, nekima od njih poveruje. Poverenje, to jest glas, najčešće se daje na osnovupovršnih simpatija i antipatija jednom od nekoliko na plakatima lepo ispeglanih, diskretno napuderisanih, nasmejanih i nešto podmlađenih likova.
Te izabrane „vođe”, zatim, takođe često na principu simpatije i antipatije, raspodele ministarska i druga vladajuća mesta, kome drugom, do članovima svojih partija, kao,,odanimstručnjacima” (kojima je to ponekad i ko zna koji partijski voz po redu).
Partije ne mogu da opstanu samo od novca koji dobijaju legalno od države. Zato je javna tajna da gotovo sve krše zakon kako bi došle do sredstava, nalikujući tako i na mafijaške organizacije. Odatle, i u svetu, a i kod nas, sve više pojedinačnih „vladalaca” pred sudom pravde nakon gubitka političkog oreola.
Prosto: sistem je pogrešan i naopak, jerljude preobraća u bezobzirne obmanjivače i neizbežne lopove.
Onda nije nikakvo čudo što nam uvek toliko sveže i istinito zazvuči ono već toliko puta kazano narodno iskustvo: „Sjaši Kurta, da uzjaše Murta!”
A gde su oni silni stručnjaci, u koje svako društvo ulaže i kojima se ponosi?! Nisu, valjda, svi otišli u neka inostranstva, jer ne mogu više da ćute i puštaju da ih vode ljudi izabrani po najčudnijim kriterijumima, koji obično daleko manje od njih znaju?
Da sistem škripi upravo kod ovog pitanja shvataju i neki političari, pa u svojim kampanjama sve više „obećavaju stručnjake”. Ali postojeći sistem ne može da ponudi najbolje stručnjake, one najpotrebnije, već samo po nekog retkog stručnjaka u moru nestručnjaka, i nazovistručnjaka, što je slično kao da ogroman požar pokušavate da ugasite uz pomoć nekoliko pravih vatrogasaca i s mnoštvom statista obučenih u uniforme vatrogasaca s praznim šmrkovima u rukama.
Ovakva demokratija, kakvu smo u prilici i danas da doživljavamo, jedan je od neuspelih oblika državnog funkcionisanja, koji vodi u neminovnu propast. Postoji li rešenje?
Književnica, urednica u Zavodu za udžbenike
Sutra: Zbogom proizvođači magle
Nevena Vitošević Ćeklić
objavljeno: 07.02.2013.
