Izvor: RTS, 17.Avg.2010, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stručnjaci, ostajte ovde!
Svaki treći stručnjak u Srbiji i dalje razmišlja o odlasku iz zemlje, pokazuju istraživanja. Stručnjaci, međutim, opominju da je mnogo veći problem nebriga društva o intelektualcima koji ostaju ovde, kao i o onima koji posle nekoliko godina ipak požele da se vrate.
Iako je trend napuštanja Srbije, u želji da se obezbedi bolja budućnost, poslednjih godina opao, zabrinjava činjenica da među onima koji ipak razmišljaju o odlasku iz zemlje i dalje prednjače intelektualci.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Prema istraživanju Grupe 484, više od 30 odsto magistara i doktora nauka svoju budućnost vidi u nekoj drugoj zemlji.
Stručnjaci, međutim, opominju da je daleko veći problem nebriga društva o intelektualcima koji ostaju, kao i o onima koji posle nekoliko godina ipak požele da se vrate.
Školovanje jednog stručnjaka košta oko 30.000 evra. Godine krize i ratova platili smo preskupo jer smo Ameriku i mnoge zemlje Evrope častili obrazovanim, vrsnim intelektualcima.
"Iz Matematičke gimnazije, gde sam završio srednju školu, polovina odeljenja je u inostranstvu, a iz grupe na Elektrotehničkom fakultetu, od nas osmoro, petoro je u inostranstvu", navodi doktorant Univerziteta u Madridu Dejan Grabovičkić.
Iako je vest o zapošljavanju naših lekara u Nemačkoj, kod mnogih samo pojačala utisak da društvo ne čini dovoljno da ih zadrži u zemlji, ima i stručnjaka koji smatraju da je pogrešno ljude od nauke zadržavati na jednom mestu.
"Svet bi bio bez pronalazaka da je neko zadržavao ljude u svojim kućama. Da je Tesla ostao u Smiljanu ne bismo imali naizmeničnu struju, dakle ljude ne treba zadržavati", rekla je profesorka Srbijanka Turajlić iz Centra za obrazovne politike.
Turajlićeva je navela da je sjajna vest za zemlju ako ljudi mogu da odu i dobiju posao, jer to znači da su naše diplome veoma kvalitetne i cenjene i dodala da je to nešto što treba da reklamiramo, da bi došli ljudi iz drugih krajeva sveta kod nas da studiraju.
"Da je vredeo, ne bi se ni vratio"
Od svega toga je, tvrde profesori mnogo opasnija nebriga države o onima koji su odlučili da se vrate. Problem nostrifikacije, odnosno priznavanja diplome, ponekad traje godinama. Dešava se da naši fakluteti čak ne priznaju ni diplome poznatih svetskih univerziteta.
"Mladić koga slučajno poznajem, koji ima diplomu iz Kanade sa MAC GILLA, 50. univerziteta na svetskoj rang listi, ne može da nostrifikuje diplomu. U celoj Evropi može da bude građevinski inženjer, kod nas ne može, jer mi mislimo da treba nešto drugo. Dakle, imamo fakultete koji gledaju samo sebe i državu koju to ne zanima", kaže Turajlićeva.
Nepriznavanje diplome, a onda i problem zapošljavanja, vrlo brzo vraća povratnike, kako kažu u tipično našu realnost.
"Nailaze na prepreke, neprihvatanje kolega. Postoji ono - da je vredeo ne bi se ni vratio. Šalje se poruka - bolje da ne dolazite jer ćete poželeti odmah i da se vratite i mnogi koji su došli posle stipendija, stvarno požele da ponovo odu", rekla je Tatjana Pavlov iz Grupe 484.
Svako ko želi da mu se diploma, stečena na nekom inostranom Univerzitetu prizna, u Srbiji je do sada morao da plati najmanje 30 .000 dinara, ponekad i znatno više.
O vremenu koje na to potroši da i ne govorimo. Nadležni, međutim, najavljuju donošenje uredbe kojom će procedura priznavanja diplome biti daleko lakša i brža.
