Izvor: S media, 07.Sep.2012, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stručnjaci o groznici zapadnog Nila: Loša preventivna zaštita veliki problem za državu!
Virus Zapadnog Nila koji se zbog promene klime došao iz Afrike u Evropu alarmirao je javnost. U Srbiji za sada tri smrtna slučaja i 35 zaraženih virusom Zapadnog Nila. S media portal u razgovorima sa stručnjacima iz oblasti imunologije, epidemiologije i biologije istražuje koji su simptomi bolesti, koliko je opasna i šta Srbiji nedostaje kada je reč o merama.
Kako izgledaju simptomi bolesti?
Epidemiolog prof.dr Svetomir Samardzić >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za S media portal objašnjava kakvi su simptomi zaraze i ukazuje da zbog “lakih” simptoma broj zaraženih može da bude mnogo veći:
- Groznica Zapadnog Nila traje oko nedelju dana, relativno je laka, počinje temeraturom, mučninama, može da dođe i do povraćanja. Međutim, bolest je samoregulišuća, a kako nijedan od simptoma nije težak, većina obolelih se ni ne javlja lekaru. Zbog toga epidemiolozi strepe, jer to ukazuje da je ova bolest uzela mnogo više maha nego što ima registrovanih pacijenata.
Upravo je to, smatra prof.dr Samardžič razlog da se zapitamo kakav je sistem preventivne zdravstvene zaštite, ukazujući da bolest nije prisutna samo u gradovima nego u svim sredinama:
- Ova bolest samo je potvrdila “rupe” koje imamo u sistemu. Sasvim sigurno ukazuje da imamo praznu epidemiološku kartu, naša istraživanje nisu dovoljno pouzdana i temeljna, zbog čega je naša epidemiološka služba nažalost uvela, a zvanična politika ne radi mnogo na unapređenju preventivne zdravstvene službe. Bolest nije prisutna samo u gradovima, nego može biti svuda gde ima uslova za razmnožavanje komaraca. Niže nadmorske visine, predeli gde ima stajaćih voda i toplih reka, razna skladišta gde se u bačenim konzervama, gumama, poklopcima skuplja voda pogoduju razmnožavanju komaraca. Ipak stručne službe ne poseduju podatke u kojim sredinama i kojih vrsta komaraca ima najviše.
Preti nam Denga i Papatači groznica
Nemarnost države da se sistemski i u kontinuitetu pozabavi ovim problemom zabrinjava, jer prognoze su da nove tropskih i zarazne bolesti imaju tendenciju širenja:
- Klimatske promene, usled kojih su leta toplija i duža, pogoduju komarcima. Epidemiolozi iz godine u godinu očekuju pojavu novih bolesti. Denga i Papatači groznica samo što ne zakucaju na naša vrata. Komarci koji su sada zaraženi virusom Zapadnog Nila mogu nakon zime da budu uništeni niskim temperaturama, ali u slučaju da zima ne bude dovoljno hladna nove jedinke će ponovo sa toplim danima ponovo širiti ovu bolest, upozorava prof.dr Svetomir Samardžić, ukazujući da pasivna borba protiv komaraca i prskanje nije dovoljno delotvoran mehanizam odbrane i da na taj način uništavamo ekološku ravnotežu u prirodi.
Na nepostojanje nacionalne strategije i adekvatne državne politike u cilju suzbijanja, prevencije i zaštite od zaraznih bolesti koji prete da se pojave u Srbiji, pored doktora Samardžića ukazuje i dr Dušan Petrić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu:
- Sa visokim temperaturama i promenom klime, usled intenzivnog međunarodnog saobraćaja, češćeg izlaganja ljudi divljim životinjama i komarcima, kao i povećanje brojnosti komaraca neminovna je pojava ovih bolesti. Međutim, neophodno je oformiti tim stručnjaka iz oblasti javnog zdravlja, entomologije, imunologije, epidemiologije koji bi radio na stvaranju platforme, da bismo brže i delotvornije reagovali u situacijama kao što je ova. U slučaju da se tigrasti komarac odomaći, a uništavanje domaćih ne bude sistemačnije preti nam pojava novih tropskih bolesti.
Mirjana Arnaut
Foto: Guliver/Thinkstock
.jpg)
