Izvor: B92, 27.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štrpci - 12 godina posle
Beograd, Prijepolje -- U Prijepolju se obeležava 12 godina od otmice i ubistva 19 putnika bošnjačke nacionalnosti iz voza Beograd - Bar, u mestu Štrpci.
Godine 1993. pripadnici vojske Republike Srpske zaustavili su u Štrpcima voz i iz njega izveli 19 putnika koji su kasnije ubijeni u okolini Višegrada. Za ovaj zločin za sada je na 15 godina zatvora osuđen samo Nebojša Ranisavljević. Ostali osumnjičeni su i dalje na slobodi, a protiv njih se i dalje vodi proces.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />Neposredni organizatori, Milan Lukić i Oliver Krsmanović, su u bekstvu i njima se sudi u odsustvu. Paralelno sa nastojanjem da se procesuiraju krivci, porodice otetih putnika vode višegodišnji spor o naknadi nematerijalne štete. Od 16 tužbi za naknadu nematerijale štete, do sada je u drugostepenom postupku okončano ukupno sedam. Šest pred sudovima u Srbiji i samo jedan pred Višim sudom u Bijelom Polju.
Advokat porodica: Sudovi u Srbiji dobri, u Crnoj Gori spori
Kako javlja dopisnik B92 iz Prijepolja, Muharem Mutabdžija, zastupnik porodica otetih i likvidiranih putnika, advokat Velija Murić iz Rožaja, kaže da su sudovi u Srbiji pokazali visok stepen ažurnosti, što se za sudove u Crnoj Gori nikako ne može reći.
"Ja ovom prilikom želim da izrazim priznanje Opštinskom sudu u Prijepolju i Okružnom sudu u Užicu, koji su, bar što se tiče tehničkog dela postupka, postupali korektno, ažurno i pridali su posebnu važnost ovom događaju, tako da su ove predmete, verujem, i preko reda rešavali. Primera radi, Okružni sud u Užicu je u žalbenom postupku odlučivao u svim slučajevima u roku od 30 dana. Nasuprot takvim postupanjima sudova u Srbiji, Viši sud u Bijelom Polju postupa veoma sporo. Tek ovih dana je, nakon pola godine, rešio jednu žalbu, a pet žalbi još uvek čeka na odluku tog suda", rekao je Murić.
15.48
U 15.48, simbolizujući dan, sat i minut kada je u stanici Štrpci oteto 19 putnika bošnjačke nacionalnosti, u Prijepolju je uz učešće gotovo hiljadu ljudi, održan protestni mimohod ćutanja. Građani su pred Opštinskim sudom izrazili protest zbog sporosti pravosudnih organa Srbije i Crne Gore u privođenju pravdi ostalih osumnjičenih za likvidaciju Bošnjaka, putnika voza, u stanici Štrpci. Povodom godišnjice otmice putnika, u Prijepolju je održana i tribina na temu "Štrpci, suočavanje sa prošlošću". Učestvovali su advokati Dragomir Todorović i Dragan Lalošević iz Fonda za humanitarno pravo, Velija Murić iz Crnogorskog komiteta pravnika, Pavel Domonji iz Helsinškog odbora za ljudska prava, Andrej Nosov iz Inicijative mladih za ljudska prava i Siniša Kačar iz Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda.
O ulozi tadašnjeg političkog rukovodstva zemlje u otmici kaže advokat Dragoljub Todorović: "To je državni zločin, to je urađeno smišljeno, u okviru podele Bosne, u okviru čišćenja prostora za buduću teritoriju na kojoj će živeti Srbi".
Ni ovom prilikom, izuzev predstavnika SO Prijepolje, u obeležavanju godišnjice otmice nije bilo predstavnika republičke vlasti. U sklopu podsećanja na ovaj zločin, nevladine organizacije koje okupljaju žene iz više gradova, održale su i protestno ćutanje za sve žrtve rata.
Višegodišnje traganje za istinom i obmane
U višegodišnjem nastojanju da sazna šta se dogodilo sa članovima njihovih porodica, rodbina otetih obilazila je najviše funkcionere SRJ, Srbije i Crne Gore.
Tadašnji predsednik Srbije, Slobodan Milošević, je krajem maja 1994. u Beogradu primio rodbinu otetih putnika i uveravao ih da nadležni organi ulažu napore da se razjasne okolnosti tok kriminalnog akta. On je obećao da će se u tome ići do kraja.
U avgustu 1994, u intervjuu beogradskom dnevniku "Politika", tadašnji jugoslovenski predsednik, Zoran Lilić, optužio je rukovodstvo Republike Srpske za otmicu u Štrpcima. On je tada rekao da je "izazivanje krvavih sukoba u oblasti Prijepolja i Priboja imalo za cilj prenošenje rata na SRJ.
Oko 50 članova porodica ubijenih putnika protestvovalo je 2. februara ove godine pred Višim sudom u Bijelom Polju zbog sporosti rešavanja njihovih žalbi. Porodice žrtava žalile su se na visinu presudjenih odšteta od 3.000 do 5.000 evra, zahtevajući obeštećenje od po 80.000 evra.
