Izvor: B92, 20.Jun.2013, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stroži propisi za buduće diplomate
Beograd -- Predlažemo novi zakon o spoljnim poslovima zato što su dosadašnji propisi bili najmanje u funkciji profesionalizma, kaže za Danas šef srpske diplomatije Mrkić.
On ističe da se nada da će Vlada Srbije "uspeti da krajem ovog ili početkom sledećeg meseca usvoji predlog zakona o spoljnim poslovima, koji bi otišao u Narodnu skupštinu na hitno razmatranje".
Prema Mrkićevim rečima, u Nacrtu zakona o spoljnim poslovima sadržane su promene koje se odnose na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << strukturu i broj profesionalnih diplomata, a ključni cilj je jačanje državnih institucija za vođenje spoljne politike, ali bez povećanja troškova.
"Želimo snaženje mehanizma koji će opsluživati državno rukovodstvo u vođenju spoljne politike i predstavljati oslonac državne politike, poput odbrane i unutrašnjih poslova. Taj mehanizam će biti osavremenjen i stručno primeren potrebama moderne Srbije, ostvarivanju njenih glavnih spoljnopolitičkih ciljeva i, posebno, jačanju njene privrede", ukazuje ministar spoljnih poslova Srbije.
Ivan Mrkić ističe da će, između ostalog, biti uvedeni "znatno stroži i precizni kriterijumi za imenovanje diplomatskih predstavnika", što znači da će se, pre svega, vrednovati "njihovo iskustvo i znanje stranih jezika".
Dušan Simeonović, ambasador u penziji, ocenjuje za Danas da su predviđene promene u radu diplomatske službe "izuzetno pozitivne i veoma značajne".
"Profesionalizacija je decenijama bila žrtva takozvanih ključeva u MSP. Recimo, u vreme Titove Jugoslavije u najvećoj meri se vodilo računa o republičkom ključu, što je značilo da su republike SFRJ na osnovu određenih kvota predlagale svoje predstavnike u diplomatiji, a tokom postojanja SRJ nije bilo srazmere između Srbije i Crne Gore, koja je davala mnogo više diplomata nego što bi bilo u skladu s njenom veličinom i brojem stanovnika", objašnjava Simeonović.
Sagovornik lista "Danas", koji je tokom 40 godina diplomatske karijere bio ambasador u više država, ističe da se sada ukazala šansa da se isprave greške koje su se zadržale i nakon petooktobarskih promena.
"Kriterijum profesionalizacije bio je u drugom planu i u prethodnih 12 godina, jer se prilikom imenovanja diplomata pre svega vodilo računa o zadovoljenju stranačkih interesa, pa su u diplomatiju regrutovani novinari, književnici, sportisti. Time je propuštena šansa da obučimo mladi diplomatski kadar", kaže Simeonović.
Dušan Simeonović navodi da je u više navrata predlagao profesionalizaciju sistema, pozivajući se na primere država poput Izraela, u kojoj 80 od 92 ambasadorska mesta čine karijerne diplomate. Ipak, on naglašava da se "predviđene promene neće desiti preko noći, budući da trenutno nemamo dovoljan broj profesionalnih diplomata".
Pomoć stručnjaka
Ministar Mrkić objašnjava da je u izradi Nacrta zakona učestvovao široki spektar ljudi. "Pored naših stručnjaka i čitavog pravnog tima u MSP, bili su angažovani spoljni saradnici, univerzitetski profesori, eminentni pravnici i posebno naši istaknuti pojedinci s međunarodnim iskustvom", navodi šef diplomatije.
Predrag Simić, bivši ambasador u Francuskoj, kaže za Danas da se, uprkos najavljenim izmenama, "ne može očekivati da će partije odustati od imenovanja svojih kadrova".
"Dosadašnji ključ za izbor ambasadora nije se temeljio samo na nepotizmu, već se tu radi i o poverenju. Naime, stranke na vlasti uvek žele da na najosetljivija mesta postave ljude kojima veruju. U tom kontekstu, ne može se napraviti model koji će zadovoljiti samo interese profesionalne diplomatije", smatra Simić.
