Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Feb.2021, 09:53

Stres pogoršava tegobe sa želucem

Osobe koje imaju problem posle konzumiranja neke hrane morali bi da izbegavaju onu koja je začinjena, kisela, pržena i sadrži previše masnoće, a nekada razlog bolova mogu da budu i određeni lekovi.

U poslednjih nekoliko meseci sve je više osoba koje se javljaju izabranom lekaru zbog problema u vezi s varenjem i tegobama u gornjem delu trbuha. Najčešći problemi u vezi s varenjem posledica su poremećaja u sluznici želuca. Oni mogu biti u obliku gastropatija i gastritisa.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Kako ističe dr Dragana Đukić, iz beogradskog Doma zdravlja „Vračar”, proglašenje pandemije i sve veći broj obolelih od kovida 19, strah i neizvesnost od nepoznatog, doveli su do ograničenog kretanja i međusobnog udaljavanja ljudi. Posledica svega toga jeste da se kod velikog broja osoba javio i poremećaj psihičkog stanja, kako anksioznosti, tako i depresije zbog velikog stresa prolongirane „napetosti” organizma.

"U takvim slučajevima se remeti normalno lučenje želudačne kiseline i dolazi do poremećaja stabilnosti imunološkog sistema. Stres pojačava unos nekvalitetne i nezdrave hrane, što dovodi do pogoršanja tegoba u vezi s probavnim sistemom. Javlja se gastropatija, oštećenje sluznice želuca bez propratne upale u sluznici, a kao posledica različitih iritanasa ili poremećaja cirkulacije u želucu. Neki pacijenti imaju gastritis, upalu sluznice želuca, koja može biti akutna i hronična. Akutna upala nastaje naglo, simptomi su jako izraženi i traju kratko. Kada tegobe traju mesecima i godinama, postepeno se razvijaju, nisu svakodnevno prisutne i slabijeg su intenziteta, tada govorimo o hroničnom gastritisu", ističe dr Đukić.

Dva najčešća uzroka ovih poremećaja jesu infekcija bakterijom helikobakter pilori, kao i dugotrajna upotreba iritirajućih lekova protiv bolova i acetilsalicilne kiseline u kontinuitetu. Od ostalih uzroka se navode stres, pušenje, prekomerno unošenje alkohola, genetska predispozicija, način ishrane (neispravne namirnice, vrela jela i pića, neredovna ishrana, pržena hrana), prekomerno unošenje kafe i gaziranih sokova, a mogu se javiti i u sklopu drugih bolesti. Svi ovi uzroci dovode do povećanog lučenja želudačne kiseline koja oštećuje sluznicu želuca.

Ovo je veoma čest zdravstveni problem koji može pogoditi bilo koga, u bilo koje doba dana ili noći.

"Tegobe koje se najčešće javljaju i navode pacijente da dođu lekaru različito se ispoljavaju i opisuju. Mogu biti u vidu bola koji je prisutan u gornjem delu stomaka, različitog intenziteta i trajanja. Bolovi mogu „šetati” u predelu stomaka. Opisuju se kao osećaj pečenja, tištenja, čupanja u trbuhu što se pojačava pri uzimanju hrane. Osećaj kao da vam hrana „stoji” u želucu, koji se može opisati kao osećaj prepunjenosti i težine u stomaku, znači da je varenje poremećeno. To može dovesti do usporenog kretanja hrane kroz creva što može uticati na pogoršanje gastritisa", navodi dr Đukić.

Gorušica, mučnina i povraćanja obično se javljaju u jutarnjim časovima, i to nakon doručka. Zbog neprijatnog osećaja mučnine, osoba nije u mogućnosti da uživa u omiljenim jelima. Nakon nekoliko zalogaja gubi se želja za hranom. Zajedno s tim pada imunitet i javlja se nagli gubitak kilograma. Izmučen organizam je podložan dejstvu infekcije više nego ikad i otežava ujedno lečenje. Stomak je otečen i tvrd nakon jela više nego što bi trebalo. To se ponavlja s vremena na vreme. Dolazi i do pojave osećaja sitosti nakon što se pojede količina hrane koja je manja od normalne porcije.

"Grčevi mišića zida stomaka, želuca ili creva dovode do oslobađanja gasova pa se javlja i podrigivanje. Mogu se javiti i neprijatan ukus u ustima i neprijatan zadah. Povraćanje dovodi do kratkotrajnog olakšanja. Pojava crnih stolica u vidu taloga od kafe ili povraćanje tamnog sadržaja, ukazuje da je došlo do krvarenja u želucu. Tegobe mogu biti jake toliko da otežavaju disanje i izazivaju nelagodnost i nervozu kod pacijenata. Ukoliko se ne leči, gastritis se može iskomplikovati stvaranjem čira na sluzokoži, a kod nelečenog hroničnog oblika povećava se rizik od obolevanja od raka želuca", napominje dr Đukić.

Naša sagovornica ističe da pregled lekara nije nužan kod svakog bola u stomaku. Blaži simptomi mogu nestati u roku od dva dana. Važno je osoba bude oprezna kada bol u stomaku traje duže od jednog sata ili kod povremenih bolova koji traju više od 24 sata. Najpouzdanija dijagnostička metoda jeste gutanje sonde, odnosno gastroskopija, prilikom koje se može uzeti uzorak sluznice sa sumnjivih mesta u želucu (biopsija) i tako uzet materijal posmatrati pod mikroskopom. Ukoliko se dokaže prisustvo helikobakterije pilori, lečenje se sprovodi antibiotskom terapijom (dva antibiotika) u kombinaciji s lekovima koji blokiraju ili smanjuju lučenje kiseline u želucu ili njihove kombinacije s bizmutom.

"Ako su uzrok tegoba lekovi, treba prestati s njihovim uzimanjem. U stanjima kada se moraju upotrebljavati ovi lekovi preporuka je da ih osoba ne uzima na prazan stomak. Najbitnije u lečenju svih ovih tegoba jeste promena loših životnih navika. Pacijenti ne treba da se prejedaju, ali i da ne gladuju", kaže naša sagovornica.

Osobe koje imaju ove tegobe moraju da izbegavaju hranu koja je začinjena, kisela, pržena i ima previše masnoće. Nekada kašičica maslinovog ulja, pavlake ili mladog kajmaka može ublažiti tegobe. To je zato što mast smanjuje grčenje želuca pa tako smanjuje bolove. Bitno je da mast ne bude pržena jer je u tom slučaju njena kiselost veća pa će nadražiti sluzokožu želuca. Sveže voće i povrće pacijentima uglavnom ne prija zbog celuloze koja mehanički nadražuje sluzokožu već oštećenu zapaljenjem. Treba praviti sveže sokove od voća i povrća. Uz to, važno je imati više manjih obroka (četiri-pet puta dnevno). Dva-tri sata pre spavanja ne treba uzimati ništa od hrane.

"Savetuje se i izbegavanje grickalica, peciva od lisnatog testa i gaziranih sokova. Treba prestati s pušenjem i konzumiranjem alkohola. Mogu se koristiti probiotici za zaštitu sluzokože celog sistema za varenje jer je zapaljena sluzokoža oštećena i podložna patogenim bakterijama", naglasila je dr Đukić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...