Izvor: NoviMagazin.rs, 05.Feb.2019, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stres na poslu
Svetska zdravstvena organizacija definisala je stres na radnom mestu kao rezultat mešavine očekivanja i pritiska na osobu sa jedne strane, i znanja i mogućnosti, sa druge strane.
Ukoliko postoji konflikt na poslu onda se stvaraju uslovi za neprijatan rad, kao i neprijateljski odnosi među zaposlenima, koji mogu da imaju negativne posledice kako na posao, tako i na privatni život. Sve to izaziva pojavu stresa.
Mađarski naučnik, endokrinolog Hans Selye, prvi je dokazao >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << još 1925. godine kako prisustvo nečega, što je kasnije nazvao "stres", utiče na ljudski organizam. Definisao je i genezu stresa kod pojedinca. Po njemu, reakcija na stres teče kroz nekoliko faza.
U početnoj fazi javlja se uzbuna tela, što znači da se telo kreće u pravcu stresa, ubrzava se rad srca i krvni pritisak raste.
U narednoj fazi suočavanja sa stresom, dolazi do porasta hormona kortizola u krvi, potom šećera i insulina, kao i oslobađanja masnih kiselina u cirkulaciju.
U trećoj fazi, zbog dugotrajnog odupiranja stresu dolazi do iscrpljivanja organizma, što se manifestuje hroničnim umorom, slabljenjem mentalne funkcije i potištenošću, kao i smanjenjem imuniteta.
Da ne bi došlo do ovih neželjenih reakcija organizma kao posledice stresa, potrebno je uskladiti osnovne parametre na poslu: jasna organizaciona struktura, jasan opis poslova, vođenje računa o poslovnom bontonu. Treba izgraditi kulturupozitivnog takmičenja i timske saradnje, osmisliti treninge za razvoj potencijala grupe. Primenjivati etiku u radu i obuku za prevazilaženje konflikata. Takođe, i uspostaviti ravnotežu poslovnog i privatnog života.
Svetska zdravstvena organizacija je takođe definisala i zdravlje kao stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti.
