Izvor: Politika, 21.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stres dug osam sati
Fenomen stresa povezanog s poslom dobio je zabrinjavajuću dimenziju u celom svetu. I dok se smanjuju tradicionalne patologije povezane s poslom, povećavaju se frustracije i psihološki osećaj nelagodnosti. Prema ranijem opsežnom istraživanju evropskog "Vorking kondišna", čak 28 odsto zaposlenih u Evropi patilo je od poremećaja povezanih sa stresom na poslu. Problem je, procenjuju isti istraživači, u međuvremenu uveliko narastao u svim zemljama.
U Luksemburgu je, na primer, 17 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odsto izostanaka s posla u sektoru servisa i komercijale bilo direktna posledica psihosomatskih problema zbog stresa. U Holandiji su krajem prošle decenije mentalna oboljenja bila glavni uzrok radne nesposobnosti (32 odsto izostanaka s posla), dok je u Švajcarskoj 14 posto radnika s dužim razdobljima izostanka s posla, tačnije plaćenog bolovanja, potvrdilo da je motiv za to stres. U Australiji je sprovedeno istraživanje o izostanku s posla zbog stresa, i to na uzorku zaposlenih u telefonskim kompanijama, koje je utvrdilo gubitke od 150 dolara po operatoru po godini, dok je u Americi situacija mnogostruko gora.
Stoga se svetska zabrinutost zbog uticaja stresa na zdravlje zaposlenih usmerava na rešavanje tog problema, o čemu je bilo reči i na kongresu u Padovi gde su utvrđene dimenzije tog fenomena. A dimenzije nisu male, i to više nije fenomen već svakodnevna pojava. Kako to savremeno oboljenje lečiti i, još bolje, kako vole da kažu lekari – kako preventivno da se deluje?
Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije sugerišu pozitivno organizaciono ponašanje i reprojektovanje radnih zadataka. Suština je u tome da odgovorni u firmama, ako primete učestalost stresnog ponašanja kod zaposlenih, menjaju sistem rada, organizacionu šemu, čak i radno vreme, količinu obaveza na dan ili u određenom preseku vremena.
Jedan od ispitanika u Švajcarskoj, koji je duže odsustvovao s posla a na kraju ga i izgubio, najslikovitije je objasnio šta mu se sve dešavalo i kako se njegova bolest manifestovala. Od jutra, od buđenja, bio je napregnut i u strahu da ne zakasni na posao, a po svakodnevnom dolasku u kompaniju, u kojoj je najavljeno smanjivanje broja radnika, bio je opsednut time da ne napravi pogrešan potez, učini nešto što se ne bi dopalo nadređenima... Skraćivao je pauze, izbegavao da obavlja fiziološke potrebe, a počeo je da pati od visokog krvnog pritiska, migrene, čira. Posle perforacije čira na radnom mestu, i nekoliko nedelja bolovanja, pritisak mu se stabilizovao, a migrene prestale. Pojavljivanjem na poslu, zdravstveni problemi su se ponovili u još težem obliku. I tako nekoliko puta.
U Holandiji je menadžment jedne firme za kompjuterski dizajn uveo klizno radno vreme, i ispunjavanje norme ne na mesečnom već na polugodišnjem nivou. Broj dana radnika na bolovanju zbog mentalnih oboljenja ubrzo se prepolovio.
A kod nas? Zbog tranzicionih okolnosti, nepovoljne privredne situacije, retko ko može opušteno da se ponaša na poslu. Broj kardioloških i moždanih oboljenja je drastično narastao, a to potvrđuju specijalisti medicine rada. Savet lekara je praktično univerzalan – redovno kontrolisati zdravlje, vršiti laboratorijske pretrage krvne slike. Iz tih nalaza svaki lekar može mnogo da vam kaže o stanju vašeg organizma. A i bez lekara mogu da se utvrde osnovni činioci rizika koji dovode do stresa. I, naravno, da se pokuša da se otklone, ili barem, umanje.
[objavljeno: ]
