Izvor: Blic, 17.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Streljanim đacima 27 platana
KRAGUJEVAC - Muzej „21. oktobar" u Kragujevcu pridružuje se obeležavanju stogodišnjice rođenja Petra Lubarde podsećanjem na vrednu postavku slika, koju je ovaj umetnik posvetio streljanima u Šumaricama i zaveštao testamentom. Zbirka od 27 slika, kojom retko koji grad može da se pohvali, nastala je od 1966. do 1968. godine i pripada poslednjem ciklusu Lubardinog stvaralaštva, koju likovni kritičari ocenjuju najuspešnijom u njegovoj karijeri.
Malo je poznato da je Petar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Lubarda kolekciju slika „Kragujevac 1941. godine" uradio po narudžbini, ali se iz pijeteta prema tragediji odrekao naknade i svoju odluku o poklonu ozvaničio rukom pisanim testamentom u kome je precizirao uslove pod kojima platna mogu da se izlažu.
- Po izričitoj želji umetnika slike mogu da se izlažu samo kao nedeljiva celina i ne smeju se iznositi van Kragujevca. Za stradanje u Šumaricama Lubarda je saznao 1942. godine, dok je bio u nemačkom logoru Oflag. Na ovim platnima je bojama i četkicom proživeo celu dramu stradanja Kragujevčana kroz dela „Noć pre tragedije" preko „Planine od leševa" do centralne slike „Dosta krvi, dosta ubijanja" - kaže Jelena Davidović, viši kustos u Spomen-muzeju „21. oktobar".
Potresen tragedijom, posebno zbog streljanih đaka, kao unutrašnji lajtmotiv celog ciklusa Lubardi su, kako navodi kustos Jelena Davidović, poslužili Njegoševi stihovi „Na groblju će iznići cvijeće, za daleko neko pokoljenje".
- Na centralnom platnu Lubarda je ostavio i deo sebe. Otisak njegove šake govori o nadi da će zlo ustuknuti pre snagom života. Asocijacija za govor mržnje na jednom platnu je groteskni detalj vojnika sa šlemom, koji umesto jezika ima mitraljez. Sva platna različitog formata i u kombinovanoj tehnici umetnik je lično uramio - kaže Jelena Davidović.
Platna Petra Lubarde su doneta u Kragujevac 1969. godine i, kako Spomen-muzej u Šumaricama tada još nije bio završen, dela su bila izložena u legatu Ljubice Filipović. Otvaranju te izložbe Lubarda je lično prisustvovao. Godinu dana ranije ova zbirka je bila izložena u beogradskom Kulturnom centru i u Narodnom muzeju u Kragujevcu.
Muzej u Šumaricama otvoren je dve godine posle Lubardine smrti 1976. godine i od tada su njegove slike stalni deo postavke. Za nešto više od tri decenije od otvaranja muzej je posetilo pet miliona ljudi.
