Izvor: Politika, 14.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Streljan pored mosta po kratkom postupku
Likvidiran sa mnogim uglednim sugrađanima bez sudske odluke zbog konfiskacije velike imovine
ŠABAC – Veće Okružnog suda u Šapcu, kojem je predsedavao sudija Gojko Lazarev, rehabilitovalo je juče apotekara Pavla Kurtovića (rođenog 16. avgusta 1886. godine) iz ovog grada. U rešenju o rehabilitaciji navodi se da je Kurtović 27. oktobra 1944. godine "iz ideoloških razloga lišen života od strane pripadnika partizanskog pokreta, bez sprovedenog sudskog postupka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i odluke suda". Jedan od najbogatijih predratnih Šapčana ubijen je na starom savskom mostu sa još mnogo znanih i neznanih sugrađana, a ovo je prva rehabilitovana žrtva iz najsramnijeg događaja novije gradske istorije.
Zahtev za rehabilitaciju uglednog apotekara podneo je njegov sin Kosta, 82-godišnji penzioner iz Novog Beograda. On je naveo da je Pavle 1938. godine nasledio veliko imanje od svog strica Lazara Kurtovića, a da je za vreme okupacije bio civil i nije pripadao ni jednoj političkoj stranci, niti je imao bilo kakva vojna zaduženja. U septembru 1941. godine, zajedno sa više hiljada građana, predlagač i njegov otac učestvovali su u krvavom maršu do sela Jarak, a jedno vreme bili su i u nemačkom logoru u Šapcu.
– Partizani su u grad ušli 23. oktobra 1944. godine, a već sutradan u našu kuću u Karađorđevoj ulici broj 39 upali su uniformisani ljudi, koji su uhapsili oca i sproveli ga u Okružni zatvor. Svakog dana nosio sam mu hranu, a 28. oktobra stražar mi je saopštio da to više nije potrebno. Pokazao je prstom na zid portirnice, gde je stajao spisak od 36 streljanih građana Šapca. Očevo ime bilo je na 14. mestu. Sutradan su ponovo došli vojnici, koji su nas izbacili iz kuće – ispričao je juče Kosta Kurtović.
Od toga dana sva imovina Kurtovića je konfiskovana. Telo pokojnog Pavla nikada nije pronađeno, niti je sahranjeno. Mesec dana kasnije, u novoosnovanom "Glasu Podrinja" izašlo je saopštenje da je "Područno veće vojnog suda Korpusne vojne oblasti za Zapadnu Srbiju osudilo više lica, između ostalih i Pavla Kurtovića, na kaznu smrti streljanjem, trajan gubitak časnih prava i konfiskaciju celokupne imovine". U istom saopštenju se kaže da je šabački apotekar 1941. godine, navodno, pod svojim punim potpisom "podneo Gestapou prijavu protiv 8 građana, nazivajući ih komunistima".
– Na osnovu uverenja Međuopštinskog istorijskog arhiva u Šapcu i Istorijskog arhiva u Beogradu, kao i odgovora Vojnog istorijskog instituta, utvrđeno je da ne postoji nikakva dokumentacija o radu vojno-sudskih organa u postupku protiv Pavla Kurtovića. Vojni sud Korpusne vojne oblasti za zapadnu Srbiju počeo je svoj rad na području Šapca tek u decembru 1944. godine. Saopštenje u kojem se Kurtović navodi kao osuđeno lice nije istinito, i izdato je iz političko-propagandnih razloga. Kada je započeo rad ovog suda, on je već dva meseca bio mrtav – ističe sudija Lazarev.
Okružni sud u Šapcu utvrdio je da je Kurtović lišen života radi zastrašivanja drugih i konfiskacije velike imovine. Jučerašnjim rešenjem o rehabilitaciji proglašeni su ništavnim i zaključci tadašnjeg Sreskog suda kojima je njegovoj porodici oduzeta imovina.
Pored apotekara Pavla Kurtovića, u jesen 1944. godine na starom železničkom mostu likvidirani su mnogi ugledni Šapčani – po nekim tvrdnjama i do 2.000 njih. Prve egzekucije počele su upravo 27. oktobra na dan Svete Petke, a o sramnom zločinu se ćutalo sve do demokratskih promena u Srbiji, kada je na ovom mestu podignuta spomen-crkva.
Međutim, imena nalogodavaca iz Ozne, koji su u posle rata godinama zauzimali visoke društvene funkcije, i danas se poluglasno izgovaraju. Pojedinci su još živi, ali ni jedan državni organ nije sa njima obavio čak ni informativni razgovor. Posle rehabilitacije prve nevine žrtve sa šabačkog mosta, ovo bi moralo da bude obaveza nadležnog tužioca, jer ratni zločini ne zastarevaju.
Miroljub Mijušković
[objavljeno: 14.12.2006.]
