Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Jan.2011, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štrbac: Hrvatska nije htela da sudi Purdi
BEOGRAD -
Hrvatska poseduje sudske spise koji terete Tihomira Purdu (41) i dvojicu njegovih saučesnika za ratne zločine, ali više od 18 godina nije ništa preduzela da budu izvedeni pred lice pravde, izjavio je danas predsednik "Veritasa" Savo Štrbac.
Reč je o spisima Vojnog suda u Beogradu, koji pored Purde terete i Petra Janjića (47) iz Vukovara i Danka Maslova (46) iz Borova, za zločine počinjene za vreme oružanih sukoba u Borovu Naselju kod Vukovara 15. novembra >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 1991. godine, naveo je Štrbac u izjavi Tanjugu.
Protiv te trojice bivših pripadnika Hrvatskog zbora narodne garde, krivične prijave su podnete i istraga pokrenuta na zahtev tadašnjeg vojnog tužilaštva 26. oktobra 1992. godine.
Oni se, na osnovu izjava više od 20 svedoka, civila, starešina i vojnika bivše JNA - terete za "namerno ubijanje i nehumano postupanje s ranjenima i bolesnicima".
Prema izveštaju Komisije Vlade SRJ za ratne zločine, Purda i saučesnici su pucali na veću grupu ranjenika i vojnika.
Na mestu su ubijene dve osobe, čiji identitet nije utvrđen, a smrtno je ranjen desetar JNA Boban Gačić koji je kasnije podlegao ranama u vukovarskoj bolnici.
Izveštaj Komisije, u kome je opisan ovaj zločin, dostavljen je 3. novembra 1992. Komisiji UN za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima na čijem je čelu bio Šerif Basiuni.
Izveštaj savezne vlade odnosio se na sve zločine počinjene početkom oružanih sukoba na području Slovenije, BiH i Hrvatske, ispričao je Štrbac, istakavši da nema nikakve misterije o spisku 332 hrvatska vojnika s područja Vukovara i stotinak iz Osijeka, koji se terete za ratne zločine.
Njihova imena mogu se naći u izveštaju Komisije savezne vlade, koji je dostupan na internet sajtu: www.slobodan-milosevic.org
Ključno pitanje je, kaže Štrbac, kako to da svih ovih godina niko nije uhapšen po ovim međunarodnim poternicama, sve do 5. januara, kada je Purda uhapšen u Bosni i Hercegovini (BiH).
Purdu je policija BiH uhapsila u sredu prilikom prelaska državne granice na graničnom prelazu Županja-Orašje na osnovu Interpolove poternice koju je izdao MUP Srbije, zbog sumnje da je počinio ratni zločin nad civilnim stanovništvom. Purda je prebačen u istražni zatvor u Sarajevu gde mu je određen pritvor.
Štrbac je naveo da je Purda kao zarobljenik bio u sabirnom centru Sremska Mitrovica i da je razmenjen 14. avgusta 1992. godine, pre nego što je protiv njega podignuta krivična prijava.
Tada je, za vreme vlade premijera Milana Panića, u dva navrata oslobođeno ili razmenjeno više od 780 hrvatskih ratnih zarobljenika, među kojima je bilo i optuženih i osuđenih za ratne zločine.
Štrbac je podsetio na svedočenje generala Aleksandra Vasiljevića, na suđenju Srbima optuženim za zločine na Ovčari kod Vukovara, koji je naveo da su protiv 87 Hrvata osumnjičenih za ratne zločine bile podignute krivične prijave.
Od toga su 82 optužena, a 20 je osuđeno, s tim što je pet osuđeno na smrtnu kaznu, ali je jednom od njih najteža kazna zamenjena kaznom od 20 godina robije, jer je bio mlađi punoletnik, ispričao je Štrbac.
I pored toga što je preuzela sve sudske spise uz obavezu da po njima postupa, Hrvatska protiv optuženih nije nastavila postupak, niti su se osuđeni, nakon razmene našli u zatvoru, objasnio je predsednik "Veritasa".
Zbog toga, a budući da nema nikakvih zakonskih prepreka, Tihomir Purda i pored toga što je hrvatski državljanin, treba da bude izručen Srbiji, rekao je Štrbac.
On smatra da nepostupanje Hrvatske po ovom predmetu i reakcije hrvatske premijerke Jadranke Kosor i Ministarstva branilaca na vest o hapšenju Purde, govore da u Hrvatskoj neće biti moguće pravično suđenje.
Štrbac je ocenio, kao potpuno neshvatljivu i neprimerenu izjavu premijerke Kosor da će lično s predsednikom Srbije Borisom Tadićem razgovarati o slučaju Purda.
"Optužnice za ratne zločine nisu stvar političara i političke nagodbe, već pravosuđa", kazao je Štrbac i podsetio da je po međunarodnim poternicama koje je raspisala Hrvatska, pod optužbom za ratne zločine širom sveta uhapšeno 105 Srba.
"Najmanje njih 29 je do sad izručeno Hrvatskoj, 11 je pravosnažno osuđeno, a 11 je u sudskim procesima oslobođeno, pošto su teške optužbe bile neosnovane, ali oni su nažalost više meseci pa i godina proveli u zatvoru", podsetio je Štrbac.
Niko od srpskih državnika nije se nikad javno oglasio i tražio da sa nekim od hrvatskih čelnika razmotri ove slučajeve, naveo je Štrbac.
U slučaju Purda ne radi se o političkom progonu borca za ljudska prava, već o teškom krivičnom delu ratnog zločina, pa bilo kakvo političko uplitanje, samo može da znači da hrvatsko pravosuđe nije nezavisno, zaključio je Štrbac.
Vekarić: Interesantni pojedinci, ne spiskovi
Zamenik specijalnog tužioca Srbije za ratne zločine Bruno Vekarić demantovao je danas istinitost spiska od 340 hrvatskih državljana koji se navodno sumnjiče za ratne zločine u Vukovaru, ali je dodao da postoje pojedinačni slučajevi zanimljivi tužilaštvu.
Vekarić je izjavio da slučaj hrvatskog branitelja Tihomira Purde, koji je u sredu uhapšen na granici sa Bosnom i Hercegovinom, spada u grupu vojnih predmeta sa početka devedesetih godina.
Prema rečima Vekarića, postoje pojedinačni slučajevi zanimljivi tužilaštvu Srbije, ali će to biti rešeno u saradnji sa Državnim tužilaštvom Hrvatske.
Želimo da relaksiramo situaciju po pitanju poternica, izjavio je Vekarić Hrvatskoj televiziji.
Vekarić je rekao da je u toku formiranje zajedničke radne grupe, koja će uraditi preciznu analizu tih predmeta i rešiti nesporazume.
Josipović: Purda je uhapšen na osnovu poternice iz 2001.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je danas da je hrvatski veteran Tihomir Purda uhapšen u BiH na osnovu međunarodne poternice, i ponovio apel da se objavi registar hrvatskih branilaca, čemu se oštro suprotstavljaju vlada, HDZ i desne stranke.
"Tihomir Purda uhapšen je na osnovu međunarodne poternice iz 2007. godine, a Hrvatska će mu, kao svome državljaninu, pružiti svu konzularnu pomoć, shodno domaćim i međunarodnim propisima", navodi se u saopštenju za medije iz Josipovićevog kabineta.
Predsednik Hrvatske je pozvao nadležne državne organe da u okviru svojih nadležnosti i međunarodne saradnje s BiH i Srbijom učine sve da se slučaj reši što pre, zakonito i pravedno, uz poštovanje normi domaćeg i međunarodnog prava.
"Isto tako, bilo bi dobro da se na osnovu mogućnosti koje pruža međunarodno pravo, ako za to ima osnove, postupak protiv Purde sprovede u Hrvatskoj", kaže se u saopštenju.
Josipović ističe da je prema podacima s kojima raspolaže, neverodostojan popis navodnih 340 osoba osumnjičenih u Srbiji za ratne zločine, objavljen na portalu Pollitika.com.
"Na tom je popisu, osim pojedinih osoba koje je i Hrvatska osumnjičila pa i osudila za ratne zločine, i velik broj osoba za koje ne postoji nikakav podatak o nezakonitim delima i koje su časno branile svoju domovinu", kaže se u saopštenju.
Dodaje se da će "predsednik podstaći daljnje provere i saradnju nadležnih državnih organa Hrvatske i Srbije radi pune međusobne informisanosti o postupcima koji se vode".
"Predsednik Hrvatske razočaran je što hrvatsko ministarstvo branilaca i međugeneracijske solidarnosti koristi ovaj slučaj za opravdavanje politike koja odbija objavu Registra hrvatskih branilaca".
Prema njegovim rečima, popis treba objaviti na osnovu zakona i uz poštovanje potrebnog nivoa zaštite ličnih podataka, a jasno je da ovaj slučaj, u kome je raspisana poternica godinama pre nezakonite objave nepotpunog i pogrešnog registra, nema baš nikakve veze s tom objavom.
"Plašenje građana ishitrenim povezivanjem Purdinog hapšenja i objavljivanja registra nastavak je politike zaštite onih koji su se bez osnove našli na popisu časnih imena hrvatskih branilaca", navodi se u saopštenju i podseća da su različiti fragmentarni popisi branilaca već objavljeni u brojnim monografijama, knjigama, novinskim člancima, popisima članova udruženja i na druge načine.
Josipović ističe "da sva ispitivanja javnosti govore da ogromna većina građana, a i samih hrvatskih branilaca, želi objavu registra koja će omogućiti jačanje digniteta branilaca, bolje ostvarivanje njihovih prava i njihovo razlikovanje od osoba koje su u odbrani Hrvatske učestvovale u vanborbenim aktivnostima ili koje uopšte ne spadaju u popis osoba koje su učestvovale u odbrani".
Predsednik Josipović ponovo poziva hrvatsku vladu da predloži odgovarajući zakon o objavi registra, kaže se u saopštenju.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
