Izvor: RTS, 02.Okt.2013, 07:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strateško prestrojavanje Mjanmara
Nekadašnja Burma, sada Mjanmar, se u godinama međunarodne izolacije zbog kršenja ljudskih prava uglavnom oslanjao na trgovinu sa Kinom i na njenu političku naklonost. Međutim, sada se sve više otvara ne samo za ekonomsku razmenu već i za vojnu saradnju sa SAD i njenim saveznicima.
Mjanmar (nekadašnja Burma) koji se u godinama međunarodne izolacije zbog kršenja ljudskih prva opozicionih grupa i nacionalnih manjina uglavnom oslanjao na trgovinu i političku podršku NR Kine, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sve više se otvara ne samo za ekonomsku razmenu, već i vojnu saradnju sa SAD i njenim saveznicima.
Tri broda iz sastava japanske mornarice sa 750 članova posade stigle su u Jangon (nekada Rangun), prestonicu Mjanmara gde će narednih dana pomagati u obuci domaćih mornara, javljaju japanski mediji.
Japan ima višedecenijski vojni savez sa Sjedinjenim Državama, a njegova vlada nastoji da uspostavi čvršće vojne veze sa Filipinima, Australijom, Indijom, a sada i Mjanmarom, u sklopu strategije ograničavanja vojno-političkog uticaja Kine u Azijsko-pacifičkom regionu.
Oružane snage Mjanmara, koji se u prošlosti oslanjale i na uvoz naoružanja iz SFRJ i Srbije (avion G-4 "super galeb", patrolni čamci, brdski topovi B-1 i samohodne haubice "nora" B-52) polako se otvaraju i prema Sjedinjenim Američkim Državama i njenim saveznicama.
Decenijama izolovana zemlja je u februaru ove godine po prvi put, u svojstvu posmatrača, prisustvovala zajedničkim manevrima "Kobra Gold" u Tajlandu u kojima su, pod američkim vodstvom, učestvovali vojnici zemlje domaćina, Singapura, Indonezije, Malezije, Japana i Južne Koreje.
U 2011. godini novi predsednik Mjanmara Tein Sein objavio je da će gigantski projekt izgradnje brane Mitson na velikoj reci Iravadi na severu zemlje u saradnji sa kineskim konzorcijumom "Čajna pauer investment grup" biti zamrznut za vreme njegovog mandata.
Po tom projektu, velike površine zemlje su trebale biti poplavljane a stanovništvo izmešteno, dok bi se tu proizvedena struja najvećim delom izvozila za napajanje privrede i domaćinstava u južnoj kineskoj provinciji Junan.
Velika ekološka i ljudska žrtva i relativno mala energetska dobit od ove brane koji bi trebalo da bude duga 1,3 kilometara i visoka 140 metara glavni su razlog za suspendovanje projekta, ali analitičari u Aziji smatraju da iza te odluke stoji i pokušaj rukovodstva Mjanmara da ograniči rastući ekonomsko-politički uticaj Kine čije su kompanije u poslednjoj deceniji uložile milijarde dolara, uglavnom, u energetski sektor bivše britanske kolonije koja je dugo bila poznata pod imenom Burma.
Naime, smatra se da čak oko 45 kineskih firmi radi na više od 60 projekata izgradnje brana u Mjanmaru koji pati od zapostavljene infrastrukture i velikog siromaštva.
Ubrzana demokratizacija?
Uporedo sa početkom procesa demokratizacije i političkom liberalizacijom koji su počeli sa dolaskom na vlast predsednika Tein Seina, a koji se ogledaju u puštanju na slobodu političkih zatvorenika i uspostavljanju primirja sa separističkim grupama na severozapadu zemlje, uklanjaju se i međunarodne ekonomske sankcije Mjanmaru, te počinje njegova trgovačka razmena sa Zapadom i njegovim azijskim saveznicima.
Od 2010. godine, kada su u Mjanmaru održani prvi izbori nakon 20 godina, obim američke trgovine sa Mjanmarom se više nego udesetostručio, i u prvih šest meseci godine je dostigao 120 miliona dolara u poređenju sa samo sedam miliona dolara za čitavu 2009. Inače, od toga čak je 109 miliona američki izvoz u Mjanmar.
Ipak, i samo 11 miliona dolara izvoza u SAD uspeh je za Mjanmar koji u periodu od tri godine, između 2010. i 2012, apsolutno ništa nije izveo u SAD.
Od prošle godine u Mjanmar hrle japanske i južnokorejske firme, ali i zapadnoevropske firme koje do sada nisu htele da posluju sa tom zemljom zbog međunarodnih sankcija uvedenih zbog kršenja ljudskih prava.
Japan i Mjanmar već su postigli sporazum o transferu japanske tehnologije u oblasti bankarstva, saobraćaja, izgradnje i održavanja elektrana, a Japan će pomoći ovoj zemlji da u bliskoj budućnosti, koristeći japanske rakete, lansira u orbitu satelit namenjen za unapređenje telekomunikacija. Mjanmar namerava da uveze čak 3.000 japanskih autobusa kako bi obnovio svoj zastareli javni vozni park.
Konzorcijum sastavljen od tajlandskih, japanskih i francuskih firmi ove godine ulaže u bušenje podvodnih nalazišta nafte i gasa u vodama koje pripadaju Mjanmaru.
Takođe, na šezdesetmilionsko tržište Mjanmara već su ušli južnokorejski konglomerati poput "Samsunga", "El-Džija", "Hjundaija" i građevinske grupe "SK". Norveški "Telenor" planira ulaganje od nešto manje od dve milijarde dolara u razvijanje mreže mobilne telefonije u Mjanmaru, dok japanska brokerska kuća "Daiva" radi na uspostavljanju berzi u najvećim gradovima Mjanmara, Jangonu i Mandalaju.
Ova donedavno izolovana država koja je važila za otpadnika od međunarodne zajednice zbog nedemokratskog vojnog režima koji je njome upravljao nekoliko decenija, sada je ne samo novotkriveno odredište za strani, krupni kapital već i mezimče svetskih finansijskih institucija. Tako je Svetska banka upravo odobrila Mjanmaru beskamatni kredit od 140 miliona dolara za izgradnju električne centrale u državi Mon.
Obim godišnje spoljne trgovine Mjanmara poslednjih godina iznosi oko 18 milijardi dolara pri čemu su izvoz i uvoz ujednačeni sa po oko 9 milijardi dolara - cifra koje će nesumnjivo eksponencijalno rasti u narednim godinama.
Ovaj ekonomski zalet ima i svoju vojnopolitičku cenu, pa se Mjanmar, čini se, udaljava od Kine pod čijim se ekonomskim okriljem dugo nalazio i polako sve više se priklanja SAD i njenim azijskim i zapadnoevropskim saveznicima.
