Izvor: Politika, 11.Maj.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strategija mladog Kleja
Proslavljeni velemajstor govori o nesvakidašnjem talentu novog svetskog prvaka Magnusa Karlsena, njegovim rivalima i rastu popularnosti šaha koji je zaobišao siromašnije zemlje poput naše
Pre više od četiri decenije Ljubomir Ljubojević se vinuo u šahovski vrh, prošao sve uglove velike scene i stigao do trećeg mesta na svetskoj rejting-listi, u eri dominacije Kasparova i Karpova. Ni danas u našoj zemlji nema šahovskog sagovornika sa boljim uvidom u savremene tendencije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ni sa jasnije formiranim stavovima koje je uvek spreman da iznese. Iako već dve decenije ne igra aktivno, prati sva aktuelna zbivanja, često kao gost velikih takmičenja i svuda rado viđen komentator.
Beogradskog velemajstora smo zamolili da iznese svoje viđenje velike promene koja je nastala ubedljivom pobedom (6,5:3,5) Norvežanina Magnusa Karlsena (23) protiv Indijca Višvanatana Ananda (44), u meču za titulu svetskog prvaka, održanom u indijskom Čenaju, prošle godine.
Šta znači pojava Karlsena za šah?
Podsticaj popularnosti. Prvi Skandinavac na svetskom vrhu, momak iz zemlje sa vrlo visokim životnim standardom. Iako je imao širok izbor, posvetio je celog sebe šahu, profesiji koja mu ne garantuje udoban život. Takva posvećenost se obično nagrađuje, jer u životu nema vremena ni energije da se sve postigne. Uneo je mnogo svetla u već zamračeni svet šaha.
Kako može da se opiše njegov stil?
Po načinu na koji nameće svoj talenat, podseća na Karpova. Razlikuje ih što Karlsen pripada eri kompjuterskog razmišljanja, dok je Karpov intuitivno izbegavao greške. Ako se nekada gladijatorstvo ispoljavalo kroz dominaciju ličnosti, danas se ta vrlina dostiže privikavanjem na kompjuterski način razmišljanja. Za vrhunske rezultate su uvek bile potrebne jake psihičke i fizičke komponente. Karlsen jeste dete informatike, ali se bavi sportom više od svojih konkurenata, atletski je građen, što pojačava šahovsku moć. Njegov nesvakidašnji talenat je da oseća s kim treba ući u pragmatičnu borbu, a s kim u kreativnu. Na primer, znao je da sa Anandom ne treba da bude suviše kreativan. Neko mu je možda to savetovao, ali više verujem da je takav stav izabrao intuitivno.
Kako danas gledate na prošlogodišnji meč za titulu?
Vratimo se meču Karpova i Korčnoja iz 1974. I tada je među protivnicima razlika bila 20 godina, kao između Karlsena i Ananda. Iako je Korčnoj bio bolje pripremljen, kao i Anand sada, trijumfovala je intuicija Karpova da psihološki slomi protivnika. Na sličan način je i Karlsen uzjahao talasnu dužinu Ananda. Izgledao mi je kao komarac koji je žedan krvi i uporno zuji oko rivala, kao mladi Kasijus Klej oko Sonija Listona. Anand nije mogao da oseti kada će biti napadnut i posle nekoliko uboda sve je bilo gotovo. U oba slučaja je paradoks da mlađi dobija takvu psihološku bitku.
Šta mislite o pobedi Ananda na Turniru kandidata, kojom je izborio revanš sa Karlsenom?
Ima pravde! Anand je bio veliki šampion i mada na Turniru kandidata nije igrao najbolji šah, Kaisa mu je bila naklonjena. Iskreno, ja sam navijao za Levona Aronjana, igrača širokih mogućnosti, koji teži ekstravagantnim idejama. Gledajući tradiciju mečeva Aljehin – Eve ili Botvinik – Talj, izgledalo bi da je Anandov revanš moguć, ali se bojim da njegove šanse ni u ovom meču nisu veće. Da bi ispravio dosadašnju psihološku podređenost, morao bi da izbriše sve emocije iz prethodnih susreta. U šahu često biva da se u sudaru dva izuzetna talenta više istakne karakter nego šahovska snaga.
Ko bi od mlađih mogao da ugrozi Karlsena?
Fabijano Karuana je već pokazao da je opasan protivnik, jer igra konkretno, osećajući kritične trenutke, koji su Anandu često izmicali. Iako je sitne građe, zna da ugrize. Na nedavnom superturniru u Šamkiru, u direktnom duelu se pokazao superiornijim od Karlsena i verovatno je zaslužio da barem podeli prvo mesto. Karlsen nije nepogrešiv. Igra računarskim stilom, ali nije računar.
Da li se vraća popularnost šaha?
Na nesreću, u siromašnijim zemljama sa velikom tradicijom, kao što je naša, nije se mnogo promenilo, jer ne mogu da pokriju troškove vrhunskih igrača. Danas u šah ulažu dobro stojeće ekonomije, kao Švajcarska, Rusija, Kina, Indija, Azerbejdžan, Emirati... Tradicionalni organizatori iz Španije, Holandije, Nemačke, Engleske i SAD – kašljucaju. Iznenađuje da šah, posle velikog proboja na internetu, ne dobija nego gubi. Postoje mnogi sajtovi na kojima se igra svakodnevno, a živih turnira je sve manje. Možda na turnirima nedostaje više briljantnih partija... U razgovoru sa mnogim tradicionalnim organizatorima čuo sam da novim zvezdama nedostaje veća otvorenost i bliskost sa šahovskim entuzijastima. Nekada smo mi provodili dane i noći u društvu, iako smo bili ljuti rivali, dok se danas mladi zatvaraju u svoje odaje, uz društvo kompjutera. Rusija, kao šahovska velesila, pokušava da ispravi taj stav igrača, organizujući komentare uživo, bez pomoći kompjutera. Takmičari ne bi smeli da se udalje od publike, da se i organizatori ne udalje od njih.
Da li pratite razvoj naših velemajstora?
Na poslednjem državnom šampionatu Miloš Perunović mi je delovao najsigurnije, kao i pre toga, na Evropskom prvenstvu. Nadam se da će njegovi najbolji rezultati tek doći. Raduje me da je Aleksandar Inđić pobedio i nagovestio prodor u vrh našeg šaha. Inđić je veoma mlad, još uvek sve mnogo više zavisi od njegove privrženosti šahu, nego od čiste finansijske podrške. Primeri iz prošlosti su pokazali da je najvažnije da se šahista bezrezervno posveti sopstvenom usavršavanju, a da materijalna kompenzacija dolazi spontano, kao nagrada.
Marjan Kovačević
objavljeno: 12.05.2014.
