Izvor: B92, 10.Dec.2007, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strategija Zorana Đinđića za Kosovo

Izveštaj posredničke trojke Kontakt grupe o pregovorima o Kosovu od danas je u Savetu bezbednosti UN-a. U izveštaju se navodi da Beograd i Priština nisu postigli sporazum o budućem statusu Kosova i da su se obe strane obavezale na uzdržanost od nasilja. U međuvremenu Beograd je zatražio nastavak pregovora, i to na Kosovu, a kosovski Albanci ne odustaju od proglašenja nezavisnosti. Ovaj izveštaj Savet bezbednosti UN-a razmatraće 19. decembra. O tome koje su sve opcije realne, šta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bi država mogla preduzeti u slučaju proglašenja nezavisnosti, da li je još moguća podela Kosova, da li je i kakav plan između ostalog za Kosovo svojevremeno imao Zoran Đinđić, bivši premijer, večeras razgovaram sa članicom Foruma za međunarodne odnose i autorkom knjige „Srbija i SAD: Bilateralni odnosi u tranziciji", Aleksandrom Joksimović. Gospođo Joksimović, dobro veče.

Joksimović: Dobro veče.

B92: Srpski tim smatra da je nastavak pregovora jedini način da se održi bezbednost u regionu. Sa druge strane, albanski tim ne odustaje, kako se i očekivalo, od nezavisnosti. Šta nas u takvoj situaciji čeka 19. decembra u Savetu bezbednosti UN-a? Šta se zapravo i može očekivati?

Joksimović: Mi se uvek vezujemo za određene datume i postavljamo sami sebi pitanje - Da li je to nekakav poseban dan, kada će se desiti nešto specijalno? Evo, danas je 10. decembar, koji se uzimao za Dan D kada su u pitanju kosovski pregovori. I kao što su mnogi analitičari predviđali, taj Dan D se nije pretvorio u ono D, već je bio naprosto jedan od dana u nizu kada se pitanje Kosova rešava, mislim da će i 19. decembar u istom duhu proteći. Naime, kao što nam je poznato, trojka je podnela svoj izveštaj, on će se razmatrati u Savetu bezbednosti. Kao što između Beograda i Prištine nije postignut konsenzus o budućem statusu Kosova, tako ni u okviru trojke ne postoje jasni stavovi zajednički o tome kako bi taj proces trebalo u budućnosti da teče. Kao što znate, Rusija ima stav da bi pregovori mogli imati šansu i u budućnosti, a sa druge strane, dva druga partnera u trojci, EU i SAD, smatraju da je ovaj proces završen i pokušaće da u okviru Saveta bezbednosti, odnosno u okviru ili van njega krenu daljim koracima ka konačnom rešavanju statusa.

B92: Da li se pitanje Kosova praktično seli nakon 19. decembra iz Saveta bezbednosti i UN-a? Ima li nešto između Saveta bezbednosti s jedne strane i s druge strane proglašenja nezavisnosti i unilateralnih priznanja nezavisnosti Kosova od strane država?

Joksimović: Ako pođemo od onog što je u interesu onih koji najaktivnije učestvuju u čitavom procesu, SAD-a i EU, je pitanje trupa koje će na Kosovu boraviti posle određenog perioda, odnosno načina na koji će EU preuzeti rukovođenje Kosovom. U ovom trenutku se čini da se pokušava naći nekakva formulacija u okviru rezolucije 1244 koja bi omogućila da EU preuzme kontrolu na Kosovu i Metohiji.

B92: Da osnov bude dokument UN-a?

Joksimović: Tako je, da osnov bude dokument UN-a, i u tom smislu bi trebalo posmatrati mogućnost da ostane čitava priča u okrilju Saveta bezbednosti. No, ako govorimo o finalnom statusu, ono što u ovom trenutku deluje realno je da će se ići na opciju koja ne podrazumeva finalno rešenje u okvirima Saveta bezbednosti, već nekakvoj koordinisanoj akciji koja će voditi ka proglašenju nezavisnosti.

B92: Šta bi u takvoj situaciji zapravo bio osnov za dolazak EU, umesto misije UN-a, koja se trenutno nalazi na Kosovu? Da li bi onda to bio poziv premijera, Vlade Kosova, Skupštine Kosova? Šta bi EU u toj varijanti koristila kao pravni osnov za promenu karaktera misije i za dolazak sopstvene misije?

Joksimović: Veoma je teško dati tačnu prognozu u kom pravnom okviru bi EU mogla poslati svoju misiju, ali još jednom ponavljam da u ovom trenutku postoje ozbiljni pokušaji da se pronađe formulacija u okviru same rezolucije 1244, koja bi takvu jednu misiju omogućila.

B92: Maločas ste rekli da, evo, došao je 10. decembar, došao je taj tzv. Dan D, ništa se nije dogodilo. Ja bih ipak primetio da se dogodilo nešto što nije bilo do sada toliko transparentno, a to je da je danas, uoči sastanka ministara EU, šef švedske diplomatije Karl Bilt prvi put potpuno jasno i nedvosmisleno izjavio da EU ima jedinstvo po pitanju Kosova i da su sve zemlje Unije, osim jedne, spremne da prihvate nezavisnost srpske pokrajine. Da li to ima neku specifičnu težinu u ovom trenutku u međunarodnim odnosima, posebno pred zasedanje Saveta bezbednosti UN-a?

Joksimović: Kako da ne, to je od velikog značaja za sve sledeće korake, naročito kada je u pitanju EU. Znači, za EU je bilo važno da se taj proces dovede do onog trenutka kada će EU imati određen zajednički stav. Meni se čini da smo o tom zajedničkom stavu i mi doprineli, ako tako mogu da kažem, oslanjajući se na Rusiju kao partnera u pregovaračkom procesu, imajući u vidu da je EU u ovom trenutku pozvala sve članice na jedinstvo, upravo u želji da okupi sve oko jedne zajedničke ideje kako bi izašli sa zajedničkim stavom. U ovom trenutku taj zajednički stav korespondira sa stavom SAD-a.

B92: Da li uprkos tome vidite ipak mogućnost, ili mislite da je i ta opcija potpuno isključena, mogućnost podele Kosova? U bečkim razgovorima više puta je ta mogućnost diskretno pomenuta, ne jednom, nekoliko puta, pa je nekako kao i neke druge opcije otišla u senku, ali je pomenuta.

Joksimović: Nikada ne može čovek isključiti nijedno rešenje dok do konačnog rešenja ne dođe, ali u ovom trenutku mi se čini da je takva varijanta nerealna. Ona je mogla biti na dnevnom redu i na stolu u nekakvim ranijim fazama razgovora i pregovora o statusu Kosova, no danas mi to ne deluje više kao realna opcija.

B92: Vi ste bili saradnik pokojnog premijera Zorana Đinđića, bili ste pomoćnik ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića i komunicirali ste, između ostalog, i po pitanju Kosova sa premijerom Đinđićem. Ima dosta magle i nepoznanica u vezi sa njegovim stavovima. Da li je gospodin Đinđić imao jasan i konzistentan plan, kada je u pitanju Kosovo? Zamoliću Vas da sa našim gledaocima podelite Vaša saznanja u vezi sa ovim pitanjem, sa ovom temom.

Joksimović: Htela bih prvo da kažem da je jako teško govoriti o samoj njegovoj inicijativi, ukoliko ne uzmemo u obzir jedan kontekst u kojem je ta inicijativa ugledala svetlost dana. Naime, kao što znate, Vlada Zorana Đinđića po preuzimanju vlasti je preuzela na sebe brojne probleme, uprkos nekakvim pozitivnim obećanjima i mogućnostima koje su se otvorile od trenutka promene vlasti. Znači, od januara 2001. godine, uprkos želji da se bavi problemima ekonomije, nekakvim pozitivnim pomacima, evropskim integracijama, Vlada Zorana Đinđića je bila prinuđena da se bavi problemima na jugu Srbije, problemima saradnje sa Haškim tribunalom, koji je ozbiljno ugrožavao sve ostale procese reformi u Srbiji u smislu toga da su uslovljavanja dovela do destabilizacije na unutrašnjoj političkoj sceni. Prema tome, problemi su se gomilali, a Zoran je bio čovek koji je voleo da probleme rešava. Tako da, premijer Đinđić u određenom trenutku je shvatio da pitanje rešavanja statusa Kosova je pitanje bez kojeg Srbija ne može dobiti mogućnost ka bržoj evropskoj integraciji, ka rešavanju određenih ekonomskih problema. I sa druge strane, smatrao je da postoji ozbiljan problem u odlaganju rešavanja statusa Kosova. Zašto? Zato što od trenutka potpisivanja Kumanovskog sporazuma Međunarodna zajednica je preuzela ingerencije za institucije na Kosovu. Taj proces je jedno vreme tekao tako što je međunarodna zajednica vodila računa o svim institucijama i funkcionisanju života na Kosovu, ali naravno, lagano je ona svoje ingerencije prenosila na kosovske institucije, pa samim tim je premijer Đinđić u to vreme zaključio da će proces nezavisnosti Kosova spontano doći sam za sebe ukoliko se ne bude preduzela sa naše strane jedna jasna i adekvatna akcija, da se taj proces na vreme zaustavi. On je smatrao da ukoliko propustimo šansu da se ovo pitanje otvori u okvirima međunarodne zajednice, naprosto više neće imati o čemu da se razgovara, jer faktičko stanje će govoriti u prilog tome da je Kosovo već zapravo dobilo svoju nezavisnost. U to ime on je pokrenuo jednu inicijativu diplomatsku, koja je bila veoma kratkog daha, imajući u vidu da je veoma brzo potom usledilo njegovo ubistvo. Naime, njegova ideja je bila da se Kosovo stavi kao tema broj jedan u okvirima naše diplomatije, ali i da se nametne kao tema međunarodnoj zajednici na način koji bi nam omogućio da do određenih rezultata dođemo u pravom trenutku. Smatrao je da tadašnji ustavni okvir nije zadovoljavajući za srpsku zajednicu. Smatrao je da Srbi moraju postati konstitutivni deo Kosova, da je neophodno tražiti od Saveta bezbednosti da ono što je predviđeno rezolucijom 1244 se sprovede, odnosno da se omogući određenom broju trupa da se vrate na Kosovo. Naravno, kao pragmatičan i realan čovek u svojoj strategiji, koju je razvio u tom trenutku, strategiji za Kosovo i Metohiju, on je predvideo da su ova scenarija verovatno nemoguća, odnosno da ni međunarodna zajednica, a ni kosovski Albanci neće prihvatiti ovakvu vrstu inicijative. Ali, kao finalni produkt on je smatrao da treba ponuditi podelu Kosova, da treba tražiti podelu Kosova, da treba tražiti adekvatnu zaštitu međunarodnih snaga za Srbe koji se ne nalaze na teritoriji gde su Srbi većina i da se traži poseban status za verske objekte na Kosovu i Metohiji. To je bio njegov plan, koji je saopštio u okviru jednog pisma, kojim se obraćao UN-u, ali i najvećim liderima na međunarodnoj političkoj sceni. Znači, pisao je i predsedniku SAD-a, Francuske, Nemačke, Velike Britanije i Rusije.

B92: Maločas ste spomenuli nešto što se vraća kao pitanje, a to je pitanje konstitutivnosti srpskog naroda, odnosno pitanje da srpski narod postane konstitutivni deo Ustava na Kosovu, kosovskog Ustava, najvišeg akta Kosova. Da li mislite da je to i tada bilo nerealno? Rekli ste da je Zoran razmatrao i neke nerealne opcije u tom trenutku. Da li je to moglo biti ostvareno za Srbe unutar Kosova?

Joksimović: Kada sam rekla da je razmatrao i neke nerealne opcije, pre svega sam mislila da je smatrao da je nerealno da se naše trupe vrate na Kosovo i Metohiju. Znači, to je bio prvi korak kojim je on zapravo hteo da tu temu stavi na dnevni red, ako tako mogu da kažem, a da zatim...

B92: Da li je bilo realno da srpski narod postane konstitutivni deo, konstitutivni narod na Kosovu?

Joksimović: Danas možemo da nagađamo. Ja mislim da jeste bilo realno. I mislim da je ta inicijativa, koja je u tom trenutku naišla na veoma negativan odjek, moram da kažem, i u međunarodnoj zajednici, zapravo, danas se pokazuje, bila od izuzetnog značaja i da je u tom trenutku nastavljeno pitanje kako bi se pitanje rešavanja Kosova danas tretiralo, gledalo ili kako bi se čitava ta tema završila. Ono što je takođe od izuzetnog značaja i za unutrašnju političku scenu, Zoran Đinđić je smatrao da je od velikog značaja da se ne dozvoli da se na ovoj temi izgradi nekakav novi populizam i nacionalizam, već da se ona rešava u nekakvim realno mogućim okvirima.

B92: Da li je premijer zaista razmatrao moguću varijantu podele Kosova?

Joksimović: To je bila jedna od potencijalnih ideja, koju je on u tom trenutku u svojoj strategiji za Kosovo i Metohiju stavio na dnevni red. Naravno, to je bila jedna inicijalna strategija, kojom je on smatrao da čitavu temu treba pokrenuti. Kako bi se razgovori razvijali i kako bi njegovi stavovi u tom smislu išli dalje, danas je naprosto nemoguće razgovarati, ali ono što je od izuzetnog značaja je zapravo činjenica da danas vidimo da je on tu temu pokrenuo u pravom trenutku i na pravi način.

B92: Maločas ste pomenuli instrumentalizaciju kosovskog pitanja. Je l’ vidite danas? Kako vidite Vi kao neko ko je bio u diplomatiji, ko je bio pomoćnik ministra spoljnih poslova, kako vidite na domaćem terenu način na koji Vlada rukuje tom temom, na koji vladajuće partije rukuju, između ostalog i DS, u kojoj ste bili?

Joksimović: Ja sam i danas član DS-a.

B92: U kojoj ste još, u redu, niste u rukovodstvu stranke.

Joksimović: Da. Znači, ono što je od velikog značaja danas reći je da politika nije politika emocija, već racionalno mogućeg. U politici je neophodno emociju izdvojiti od iracionalnog. Bojim se da u ovom trenutku se pitanje Kosova i Metohije ne tretira kao realno moguće, već da se stalno vodi politika koja pre svega ima za cilj da, između ostalog, među građanima budi nekakve lažne nade, koje je nemoguće sprovesti u delo.

B92: Je l’ tu vidite i svoju partiju, pošto je deo vlasti, pošto je deo Vlade koja vodi ovu zemlju? Je l’ pravite neku razliku između DSS-a i DS-a? Ja znam da ovo nije lako pitanje.

Joksimović: Da, ovo je veoma teško pitanje. Ono što mogu da kažem je da se oseća da u nijansama postoje razlike, bez obzira što se kosovsko pitanje tretira na isti način, ali sa druge strane, problem je što koalicionom Vladom zapravo sve stranke participiraju u jednoj opštoj atmosferi i klimi.

B92: Maločas ste, govoreći o problemima sa kojima se suočavala Vlada Zorana Đinđića, pomenuli jug Srbije. Kako vidite tu situaciju danas? Kako vidite, u stvari, u kontekstu mogućeg raspleta i mogućeg proglašenja nezavisnosti Kosova i mogućeg priznanja nezavisnosti Kosova od strane EU i SAD-a? Danas je lider Pokreta za demokratski progres gospodin Jonuz Musliju zatražio specijalnu autonomiju za oblast doline Preševa i prisustvo stranih oružanih trupa za, kako je on to rekao, očuvanje mira u budućnosti Srbije i budućnosti tog regiona. Kako vidite da bi takav rasplet mogao uticati na situaciju u ovom delu Srbije?

Joksimović: Što se tiče juga Srbije, pošto ste krenuli iz one priče koju sam ja spomenula, taj region se prvi put pojavio kao ozbiljan problem odmah po preuzimanju demokratskih vlasti posle Petog oktobra. Tadašnja veoma uzdržana reakcija vlasti je zapravo omogućila da se ovaj problem reši na najbolji mogući način, uz saradnju sa Međunarodnom zajednicom, pre svega uz saradnju sa NATO-om, i to je bio prvi uspešni zajednički poduhvat tadašnjih vlasti sa NATO-om. Čini mi se da i u ovom trenutku ukoliko Srbija pokaže razumnu umerenu reakciju u odnosu na sve one događaje koji potencijalno stoje pred nama, mislim da međunarodna zajednica neće pokazati nikakvo razumevanje za bilo kakve inicijative koje se odnose na jug Srbije, odnosno da će međunarodna zajednica učiniti sve da se u regionu zadrži mir i stabilnost, odnosno da će pružiti podršku jednom takvom scenariju.

B92: Potencijalno proglašenje Kosova nezavisnim i unilateralna priznanja će sigurno, ako do toga dođe, predstavljati veoma depresivnu i tešku realnost za brojne građane Srbije i biće svakako veliko iskušenje i za političke partije, i za građane, i za nevladine organizacije. Kako vidite mogućnost takvog raspleta, odnosno na koji način bi takav rasplet uticao na unutrašnju političku scenu i društvenu u širem kontekstu?

Joksimović: Takav rasplet sasvim sigurno može ostaviti ozbiljne posledice i na unutrašnju političku scenu, kao i na čitav region. Naime, ono što je u ovom trenutku još uvek nepoznato, to je u kom trenutku će biti raspisani predsednički izbori u Srbiji. Kada govorimo o koordinisanoj akciji sa međunarodnom zajednicom, čini mi se da je u ovom trenutku međunarodna zajednica spremna da finalni status Kosova, kakav god da bude, da odloži njegovo rešavanje do trenutka kada se predsednički izbori u Srbiji ne odigraju, pod uslovom da budu raspisani u razumnom roku veoma bliskom.

B92: Hajde da sada napravim jednu digresiju. Da li mislite da je moguće da ukoliko rasplet u Savetu bezbednosti ne bude povoljan, da Savet bezbednosti ne donese odluku o nastavku pregovora, što je verovatnije nego nešto drugo, da bi u pogledu tog pitanja moglo doći do novog raskola unutar koalicije, da bi recimo DSS mogla reći – E, ovo nije dobro za zemlju, mi nećemo da učestvujemo u predsedničkim izborima u ovakvim okolnostima? Mislite li da je to možda moguć scenario, da do izbora uopšte ne dođe?

Joksimović: Ja stavljam zaista veliki znak pitanja hoće li do predsedničkih izbora u Srbiji doći ili ne. Bilo bi dobro za Srbiju ukoliko do takvih izbora dođe, ali u ovom trenutku zaista još uvek ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, a verujem da i niko drugi u ovoj zemlji koji ima bolji izvor informisanja i bolja saznanja, da bi mogao da tvrdi da će do ovih izbora sigurno doći.

B92: Ovo pitanje se odnosi i na unutrašnju političku scenu nakon eventualnog proglašenja nezavisnosti, i na taj period sam mislio kad sam Vam postavio maločas ovo pitanje. Šta vidite da se može događati na unutrašnjoj sceni u slučaju da za Kosovo proglase nezavisnost i da tu nezavisnost priznaju EU i SAD?

Joksimović: Pre svega, ozbiljno je pitanje - Hoće li na unutrašnjoj političkoj sceni doći do pregrupisavanja kada je u pitanju tzv. demokratski blok? Znači, da li će sve stranke koje u sadašnjem demokratskom bloku učestvuju ostati na dosadašnjem kursu ili će taj kurs promeniti? Čini mi se da nije moguće nijednoj opciji da u potpunosti osvoji vlast na bilo kakvim potencijalnim izborima, ali upravo ovo pregrupisavanje potencijalno moguće može da dovede do promene ukupnog kursa u zemlji.

B92: Na koji način bi, recimo, na to mogao da utiče izveštaj Karle del Ponte, koji je danas podnela Savetu bezbednosti, koji nije dobar za Srbiju?

Joksimović: Pitanje saradnje sa Haškim tribunalom je rak rana od 2000. godine do danas. Na šta konkretno ovaj izveštaj može uticati u ovom trenutku je takođe velika nepoznanica. Naime, ukoliko, još jednom ponavljam, dođe do predsedničkih izbora, čini mi se da je realna opcija da će EU pokušati da pošalje određene pozitivne signale Srbiji i da će doći do potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, i da u tom smislu izveštaj negativni Karle del Ponte neće imati uticaj. No, u slučaju nekakih drugih scenarija, to već nisam sigurna da li je moguće.

B92: Pre nekoliko meseci objavljena je Vaša knjiga „Srbija i SAD: Bilateralni odnosi u tranziciji", ona razmatra odnose Srbije i SAD-a od 1990. do 2007. godine, to je jedna vrsta retke literature. Šta nam možete reći o ovim najvažnijim temama iz ove knjige? Pitam Vas to u kontekstu evidentne amerikanofobije, da tako kažem, koja postoji u Srbiji, za koju naravno nije teško naći razloge. Ne treba biti genije, naročito posle bombardovanja, pa tražiti uzroke dosta negativnih osećanja brojnih građana Srbije prema SAD-u.

Joksimović: Samo malu ispravku da napravim. Znači, moja knjiga tretira period od Petog oktobra 2000. do 2004. godine. Naravno, bilo je nemoguće napisati je, a da se čovek ne osvrne i na neke istorijske periode i momente, kao što je bilo nemoguće, obzirom da je knjiga jedan živi proces do trenutka objavljivanja, ne spomenuti i nekakve događaje novijih datuma nego što je to 2004. godina. Kada govorimo o amerikanofobiji, ono što mogu da kažem, i to je jedan od delova moje knjige, to se spominje u mojoj knjizi, je da je činjenica da naši građani, uprkos činjenici da imaju negativan stav i da u određenim istraživanjima se SAD nalaze pri dnu lestvice kada su emocije u pitanju, ali mogu da kažem da se na dnu lestvice nalazi, recimo, jedna Kina ili Albanija. S druge strane, itekako umeju da raspoznaju značaj SAD-a za međunarodne odnose i da u tom smislu ih stavljaju visoko na lestvici poštovanja ili strahopoštovanja, kako god to želimo da nazovemo. Odnosi SAD-a od 2000. do danas mogu da kažem da su imali svoje različite periode, da je postojao jedan ozbiljan uzlazni period do 2003. godine, u kojem su SAD mnogo toga učinile da se ne samo normalizuju naši međusobni odnosi, već i da se pomogne Srbiji da se vrati u međunarodne finansijske institucije, da se omogući reintegracija Srbije u UN, u sve značajne međunarodne organizacije, da se uspešno završe pregovori sa Pariskim klubom. Znači, period od 2003. je bio period gde možemo reći da je postojala jedna uzlazna linija.

B92: Ali, tada SAD nisu mnogo govorile o nezavisnosti Kosova, što je verovatno jedan od ključnih razloga animoziteta prema politici SAD-a.

Joksimović: Naravno. U tom smislu je bilo za očekivati da onog trenutka kada se bude pokrenulo pitanje finalnog statusa Kosova, da će doći do određenih negativnih trendova u međusobnim odnosima. Ono što je za nas od ključne važnosti je u kom pravcu će ti negativni trendovi ići i do koje granice. Znači, u ovom trenutku mi se čini da određena retorika u pojedinim trenucima postaje preoštra i da ostavlja dubog trag na odnose u jednom dužem periodu, i to je ono o čemu bismo morali ozbiljno voditi računa. Znači, ne smemo otići predaleko ne samo sa negativnom retorikom nego i sa svim onim što ona može proizvesti.

B92: Da Vam postavim na kraju jedno vrlo konkretno pitanje. Da li mislite da će Vlada Srbije povući svog ambasadora, našeg ambasadora u SAD-u ako dođe do priznanja nezavisnosti Kosova od strane SAD-a?

Joksimović: Veoma je teško napraviti danas procenu do kog nivoa će ići diplomatija kada je u pitanju potencijalna odluka o nezavisnosti Kosova. Mogućnost, paleta poteza je široka. Ono što je najniža moguća varijanta je da se ambasador pozove na konsultacije, i to je nešto što možda u ovom trenutku ne bi ostavilo značajne posledice. Znači, povlačenje ambasadora, odnosno snižavanje nivoa bi već ostavilo ozbiljniji trag.

B92: Hvala Vam na vremenu koje ste posvetili gledaocima Televizije B92. Prijatno veče.

Nastavak na B92...