Izvor: Politika, 14.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strategija Ešer
Komentarišući projekat dvostrukih administrativno-funkcionalnih struktura kao jedan od predloga za redefinisanje statusa Kosova i Metohije (paralelna koegzistencija srpskih i evropskih vlasti) profesor Svetozar Stojanović, predsednik Srpsko-američkog centra, rekao je da se taj plan "uklapa u ideju da je situacija toliko složena da se za nju moraju naći originalna, takozvana asimetrična rešenja, kombinacija različitih principa". Zaista, profesor Stojanović je u pravu.
Ljudsko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << društvo je najkompleksniji samoorganizujući sistem u poznatoj prirodi. Reč je o lavirintu izmešanih i naglavce postavljenih prostornovremenskih polja po kojima se ljudi kreću i ulaze u međusobne odnose kao po prostorima crteža F. C. Ešera. Imamo, dakle, posla sa ljudskim društvom kao paradoksalnom mrežnom strukturom koja je istovremeno sistemska i istorična, lokalna i globalna, stabilna i nestabilna, a svakako ekstremno kompleksna.
Ljudi delotvorno rešavaju probleme ovog kompleksnog sveta kada ponude kompleksna rešenja, kada se oslone na metodologiju paradoksalnih obrta i relacija one strategije koju Imanuel Valerštajn naziva Strategija Ešer.
Kosmet nije nikakav izuzetak od ovih univerzalnih pravila. Pored toga, duboka unutrašnja kriza osnovno je posebno svojstvo tog društva: ekonomija koja životno zavisi od međunarodnih donacija i porodičnih doznaka iz inostranstva, stopa nezaposlenosti od preko 60 odsto, endemsko nepoštovanje zakona i pravnog poretka, represivni i militarizovani socijalni prostor, kultura straha, netolerancije, agresije i međuetničke mržnje, getoizacija manjinskih etničkih grupa i nasilje koje se nad njima sistematski sprovodi, apsolutna besperspektivnost, naročito mladih generacija.
Jedan međunarodni ekonomski izveštaj iz avgusta 2004. upozorava da na Kosmetu nije moguće ustanoviti čak ni broj stanovnika: "U ovom trenutku ekonomska analiza zasnovana na pouzdanoj zvaničnoj statistici nije moguća na Kosovu. Kao što je EUROSTAT primetio u junu 2002. godine, statistički sistem... za sada ne postoji na Kosovu. Kao rezultat toga, dokumenti iz Ministarstva trgovine i industrije polaze od pretpostavke da na Kosovu živi 2, 4 miliona ljudi, dok Ministarstvo okoline i prostornog planiranja izrađuje novi prostorni plan na osnovu 2, 2 miliona stanovnika, a Odeljenje za makroekonomsku politiku u Ministarstvu finansija i privrede (misli se na ministarstva vlade u Prištini, prim. LJ. K.) barata cifrom između 1, 7 i 1, 85 miliona stanovnika."
Ovakvo stanje zahteva kompleksno rešenje. Traganje za takvim rešenjem nije moguće bez primene Strategije Ešer sa njenom metodologijom paradoksalnih obrta i relacija. Jer, samo socijalno inventivan pristup kosmetskoj krizi može dovesti do delotvornog i dugoročno održivog rešenja, asimetričnog, mrežnog i kaskadnog. Međutim, uprkos činjenicama, pregovori čiji je deklarisani cilj izlazak iz kosmetske krize, odvijaju se u senci "jednostavnog" fundamentalističkog programa "nezavisno Kosovo ili rat". Ovaj socijalno neinventivni i neodgovorni, a moralno neodrživi program ucene, zastupaju neki od lokalnih, regionalnih i globalnih aktera kosmetske krize.
Kazuistika vladajućeg novogovora planetarnog bratstva međunarodnih činovnika svakako ide naruku protagonistima ovog programa ucene, ali im još više pogoduje opšti konceptualni okvir tekućih pregovora. Pregovori o rasplitanju kosmetskog čvora krize zarobljeni su, naime, unutar vladajućeg ideološkog diskursa koji danas presudno profiliše globalni savez neokonzervativne, da dodam i neofeudalne moći.
Doktrinarno nadahnut tradicijom iz vremena od Augsburškog mira 1555. do Vestfalskog mira 1648, ovaj globalni savez moći nastoji da kao jedini izlaz za čovečanstvo zahvaćeno krizom tranzicije između dva istorijska sistema, nametne obnovu imperijalne hijerarhije i njene svetske dominacije. Razume se, unutar složene planetarne geometrije ove konstrukcije, Kosmet ima svoje mesto i svoju ulogu. Fundamentalistički program ucene "nezavisno Kosovo ili rat" treba da obezbedi ovo mesto i ovu ulogu.
Međutim, za 350 godina, a naročito od Drugog svetskog rata do danas, svet se promenio. Za rešavanje problema tako promenjenog sveta danas nam je na raspolaganju celokupno iskustvo i znanje istorije, a naročito ona tradicija koja u upravljanju ljudskim poslovima predstavlja bolje lice čovečanstva. Razmotrimo li stvari sa tog stanovišta, videćemo da kao što obnova univerzalne imperije nije i jedini globalni izlaz, isto tako ni fundamentalistički program ucene "nezavisno Kosovo ili rat" nije i "jedini izlaz" iz kosmetske krize.
Do jednog mogućeg, delotvornog asimetričnog, mrežnog i kaskadnog, dugoročno održivog rešenja kosmetske krize, može se doći na osnovu modela socijalne organizacije koji je Vilijem Pen primenio u Pensilvaniji 1681–1684, kao i na osnovu modela koji je Komisija za globalnu upravu, po svom osnivaču Vili Brantu poznata i kao Brantova komisija, predstavila u izveštaju Naše globalno susedstvo iz 1995. godine.
Penov socijalni poredak (sloboda verskog izbora, sloboda savesti, izborni sistem, podela vlasti) počiva na Velikom ugovoru koji je osigurao njegovu održivost (nekoliko sporazuma o koegzistenciji Pen je potpisao sa narodima Delavere i Šahamakson; to je "jedini ugovor između tih ljudi koji nije potpisan na osnovu neke prisile" i nije prekršen, smatrao je Volter). Tri stoleća kasnije, u okviru iste tradicije, Brantova komisija razvila je kompleksni model mrežnog upravljanja za svet koji je međuzavisan na svim nivoima svoje organizacije.
Ovde se "skriva" i delotvorno, održivo rešenje kosmetske krize.
Politikolog i publicista
Ljubomir Kljakić
[objavljeno: 14.08.2006.]
