Izvor: Politika, 24.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strast za vlašću
Sportske organizacije oduvek su bile pod paskom države. Vlast je vodila računa da i u toj oblasti stvar drži pod kontrolom. Zbog toga su sportske organizacije i klubovi bili organizovani na delegatskom principu, a čelne funkcije bile su rezervisane uglavnom za visoke funkcionere, posebno kada se radilo o atraktivnim sportovima i klubovima, poput Crvene zvezde i Partizana. Takav način obezbeđivao je, s jedne strane, uticaj vlasti i tzv. društvenu kontrolu i, s druge, podizao je politički i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svaki drugi rejting čelnih ljudi koji su bili u žiži javnosti. A i klubovima nije bilo loše, jer su političari svojim uticajem obezbeđivali i nemala materijalna sredstva, kroz takozvane crne fondove.
Ali, ni u to vreme nije sve bilo idilično. Događale su se afere i tada, bilo je i dvovlašća u nekim savezima. Uticajni pojedinci nisu prezali da povedu otvorenu borbu, događalo se da dođe do rascepa, pa su u istom trenutku funkcionisala dva saveza u jednom sportu. Bilo je toga u karateu, boksu, stonom-tenisu, ritmičkoj gimnastici...
Mnogi se sećaju i afera sa kupovinom fudbalera, krađom i prekrađom u koje su bili umešani funkcioneri Zvezde i Partizana, a ranije i drugih klubova, Hajduka iz Splita, Radničkog iz Niša, Vardara, Dinama iz Zagreba...
Danas, stvari su nešto drugačije, ali nažalost, ne i bolje. Društvena kontrola kao da je ustuknula pred naletom tajkuna, ljudi sa novcem ali i sa nesumnjivim uticajem baziranim često na goloj sili i nasilju. Parama stečenim u magli tranzicije i pre toga u "olovnim" Miloševićevim vremenima nisu prezali ni od čega da se promovišu u javnosti kao korisni društveni poslenici koji, eto, pomažu sport. Možda je najkarakterističniji primer bio Željko Ražnatović Arkan, vlasnik FK Obilić, sa kojim je osvojio i titulu prvaka države, uz svesrdnu "pomoć" preplašenih sudija i funkcionera u tadašnjem Fudbalskom savezu Jugoslavije, čovek kome je bilo rezervisano počasno mesto na trenerskoj klupi Crvene zvezde.
Strast za vlašću nije se ni do danas utišala. Štaviše, kroz stare forme organizovanja borci za vlast nalaze nove načine da se domognu čelnih funkcija, koje omogućavaju uticaj i još mnogo toga, a pre svega nekontrolisano raspolaganje novcem i ostalim "resursima", poput transfera igrača i sticanja vlasništva nad sportskim objektima. Način je postao jednostavniji, ali sredstva se i dalje ne biraju. Stvorene su interesne grupe, za javnost anonimne, ali vešte u pranju novca i drugim "korisnim" mahinacijama.
Najsvežiji primeri borbe za vlast su događaji u Atletskom savezu gde mesecima traje izbor prvog čoveka organizacije. Ni bokseri nisu izuzetak. I tu je svojevrsno dvovlašće, postoje praktično dva rukovodstva, stolica se trese i prvom čoveku Teniske organizacije Slobodanu Živojinoviću. Posla ima i za Ministarstvo omladine i sporta koje je sve češće u poziciji da arbitrira.
Najveći paradoks je da su nam, čast izuzecima, rezultati sve slabiji. Ipak, borba za vlast ne jenjava, poprima čak i veće razmere, sve je ogorčenija, vodi se pred očima javnosti, a bez ikakvih skrupula i moralnih normi groteskno potvrđujući da je i sport "sastavni deo života".
Vladimir Dedić
--------------------------------------------------------------------------
Kadrovska vrteška
Biciklistički savez Srbije dobar je primer loših odnosa. Situacija nije nova i antagonizmi iz doba savezne države i državne zajednice kada su rukovodstva saveznog i republičkog saveza Srbije bili kao rogovi u vreći ostali su i kad nema onih "drugih".
Tako, bar jednom godišnje dolazi do preraspodele snaga, dojučerašnji istomišljenici menjaju pozicije, sklapaju se i raskidaju savezi u Savezu manje zbog različitih koncepcija u radu i unapređenja biciklizma više zbog preraspodele funkcija kako upravljačkih, tako i stručnih.
Uzak krug biciklističkih radnika, sa malim izuzecima sveden na bivše bicikliste stvorio je takvu kadrovsku vrtešku u kojoj savezni kapiten postaje predsednik Saveza, bivši predsednik generalni sekretar, generalni sekretar sportski direktor i tako u beskraj.
Poslednji pokušaj smene predsednika BSS Dragana Dostanića nije uspeo. Od zahteva za sazivanje izborne sednice Skupštine, koji su inicirali Partizan i Šumadija, uz podršku selektora Radiše Čubrića, i sakupili 15 potpisa, odustali su predstavnici dva kluba (glasanje je bilo tajno), pa je nekadašnji reprezentativac i savezni kapiten Dragan Dostanić sačuvao predsedničku funkciju sa solidnom podrškom – 23 od 36 glasova.
Rezultat neuspelog puča je povlačenje Branka Banovića, predstavnika Partizana, i Miroslava Veličkovića, predstavnika Šumadije, iz Upravnog odbora BSS, ali i bojkot svečanog proglašenja najboljih biciklista u 2007. godini.
Na svečanost nisu došli ni olimpijac Ivan Stević, ni kandidati za drugu olimpijsku vizu koju je naš biciklizam izborio na trkama Evropa pro-tura i zbog kojih je ova svečanost i organizovana. Naravno, nisu došli ni predstavnici Partizana i Šumadije.
Biciklizam u olimpijsku 2008. ulazi sa dve olimpijske norme za Peking, što je veliki uspeh, ali i bez neophodnog jedinstva.
Ž. B.
[objavljeno: ]
.jpg)
