Izvor: Blic, 03.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strašno je kad za dete nema spasa
Strašno je kad za dete nema spasa
NIŠ - Kada bi im neko ponudio da rade u Domu zdravlja, dakle posao bez noćnih dežurstava, nijedna od 58 medicinskih sestara ne bi napustila Dečju interne kliniku u Nišu. Kažu da njih pacijenti ne moraju da zovu. Za vreme pauze ne pričaju stvari iz svakodnevnog života. Njihova najvažnija tema su bolesna deca.
- Posebno mi je teška bila prošla Nova godina. Dežurala sam, a četrnaestogodišnjoj devojčici bolesnoj od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << leukemije je pozlilo. Svesni smo bili da joj se bliži kraj. Strašno mi je bilo da je gledam, jer pred njom je trebalo da bude život. Kada je umrla 4. januara, strašno sam se osećala - priča Danijela Antić, sestra na intenzivnoj nezi.
Maja Mladenović, odgovorna sestra na hematologiji, neće nikad zaboraviti teško bolesnog dečaka koji joj je recitovao pesmicu.
-Na Klinici radim 10 godina. Bilo je mnogo pacijenata, ali tog dečaka se sećam. Imao je tumor mozga i nisam se mirila sa činjenicom da mu nema spasa. Bolesna deca su strašno razumna. Plaču kad im prvi put stavljamo kanile da bi primili terapiju, a onda shvate da im pomažemo.
Dubravka Ranković, odgovorna sestra na neonatologiji, 22 godine radi na Klinici.
- Pomažemo i majkama. Često se radi o ženama koje su se tek porodile. One su u posebno teškom psihičkom stanju jer im je dete bolesno. Nikada neću zaboraviti jedno ostavljeno dete, devojčicu, koju sam ja nazvala Anđela. Jedva smo je spasli. Bila je kod nas šest meseci, čuvali smo je, kupovali smo sve što joj je trebalo. Plakala sam kad su je odneli u Dom u Zvečanskoj. Posebno mi je teško bilo da je dam desetogodišnjoj devojčici koja je u kolima čekala da isto ide u Zvečansku. Još čuvam sliku te bebe.
Nataša Mladenović priča da joj je posebno teško kad u vreme praznika, kao je doček nove godine, dovedu decu od 14, 15 godina koja su se trovala alkoholom.
- Na sreću, to se nikad nije završilo tragično, ali mi je žao što pate. V. Torović
