Izvor: B92, 10.Apr.2020, 08:40

"Strašno je, ali možda bude još gore"

Strašno je, ali možda bude još gore

Izbeglice i raseljena lica žive u veoma lošim usloviama, često bez čiste vode i medicinske nege, mnogo njih na malom prostoru, piše "Dojče vele".

Eksperti upozoravaju da su afrički izbeglički kampovi "tempirana bomba“ u vremenu korone.

Životni uslovi u mnogim izbegličkim kampovima i siromašnim četvrtima Afrike su bili jezivi i bez korone: gusta naseljenost, loši higijenski uslovi i zdravstvena zaštita. Prema podacima UNHCR, u Africi ima oko 18 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izbeglica i interno raseljenih lica. Eksperti strahuju da bi izbijanje epidemije Kovid-19 u jednom izbegličkom centru bilo strašno, zbog toga što bi se virus mogao jako brzo raširiti, a posledice bi bile pogubne i za ostatak stanovništva.

"Zbog korona-krize, mi izbeglice u Ugandi trpimo mnogo", kaže 25-godišnja Stela Ndapolo. „Nemamo hrane, a ni zaliha. Naš najveći problem u međuvremenu je glad." Ovo je poziv u pomoć iz Ugande Stele Ndapolo, koja je pre četiri godine sa svojom majkom i četvoro braće i sestara izbegla iz Konga u Ugandu. Sada strahuje da bi korona-virus mogao da oteža, ionako teške okolnosti u kojima žive toliko godina.

Uganda je poslednjih godina, u odnosu na broj stanovnika, primila najviše izbeglica u Africi – podaci UNHCR govore o 1,2 miliona ljudi. Izbeglice su pre svega iz Demokratske Republike Kongo, Ruande, Južnog Sudana i Somalije.

Novopridošli najčešće bivaju smešteni u kampovima UN. Međutim, desetine hiljada njih su već napustile kampove i preselile se u slične slamove u četvrtima glavnog grada Kampale. Porodica Stele Ndapolo je pokušala da se u Kampali snađe i zaradi nešto za život prodajom na ulici.

Predsednik, Joveri Museveni je zbog korona-krize trgovinu na ulici prilično ograničio. „Ako nam niko ne pomogne umrećemo, ili od gladi ili od Kovid-19", kaže Stela i apeluje na međunarodne humanitarne organizacije „da pomognu".

I Ramona Lenc, referentkinja za izbeglištvo i migracije u humanitarnoj organizaciji Mediko internešenal upozorava od mogućeg brzog širenja virusa u izbegličkim kampovima i siromašnim četvrtima na obodu gradova. Ona u razgovoru za DW podseća da je samo u kampu Bidi Bidi u Ugandi utočište potražilo 250.000 ljudi.

Stotine hiljada izbeglica žive i u kampovima Dadab i Kakuma u Keniji. „To su ljudi koji žive natiskani jedni do drugih na veoma malom prostoru i koji ne mogu da drže društvenu distancu, koji ne mogu da se pridržavaju pranja ruku, skoro da nemaju zdratvstvenu zaštitu, ljudi do kojih ne dopiru informacije o merama koje bi trebalo da primene u prevenciji zaraze, a koje sprovode humanitarne organizacije." Sada se pokušava sprečiti da virus uopšte dođe do kampa. Jer, svi dobro znamo - ako dođe do zaraze posledice će biti strašne, kaže Ramona Lenc.

"Mi smo u trci s vremenom", kaže Patrik Jusef, zamenik direktora Međuanrodnog komiteta Crvenog krsta za Afriku. „Pored toga što radimo na snabdevanju ljudi osnovnim potrepštinama, sada moramo da učinimo sve kako bismo sprečili širenje Kovid-19 među izbeglicama." Korona-virus ima potencijal da „uništi Afriku", ako se bude raširio kontinentom slično kao u Evropi.

Afrika je, zbog mnogih oružanih sukoba još ugroženija, nastavlja Jusef. „U Burkini Faso imamo milion i po ljudi, koji zbog nasilja, nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti." Kaže da je u Somaliji 85 odsto stanovništva u sličnoj situaciji.

Takođe i u kampu Bakasi na severoistoku Nigerije, jednom od najvećih kampova za interno raseljene koji su pobegli od terorističke organizacije Boko Haram, vlada strah od korona-virusa. No, do sada, barem zvanično, nema podataka da je neko zaražen. Ali, poznato je da u Nigeriji iz dana u dan raste broj inficiranih. Zabeleženi su i slučajevi na severu zemlje, gde je dostupan veoma mali broj testova.

Humanitarci i lokalne službe upozoravaju: ako bi virus pogodio, kako se procenjuje dva miliona prognanih u regionu Čadskog jezera, koji već žive u apsolutno jezivim uslovima, to bi bila jednostavno katastrofa.

Ramona Lenc iz Mediko internešenal kaže: „Pouka, koju bismo morali da izvučemo iz globalnog širenja korona-virusa, jeste da je u osnovi veoma opasno ljude smeštati u kampove". Moralo bi se razmisliti o tome, kako bi u budućnosti na human način trebalo da se smeste izbeglice. To je važno za zaštitu samih izbeglica, ali i drugih građana. Međunarodna zajednica bi sada morala da preuzme odgovornost u korona-krizi. To važi za sve zemlje, takođe i za one koje sada čine sve da izbeglice drže dalje od sebe – takođe i Nemačka, kaže Ramona Lenc.

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.