Izvor: Politika, 13.Avg.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strašna poruka s Bistrice
Goraždevac kod Peći zauvek je obeležen zločinom kada je još neotkriveni zločinac ubio dvojicu dečaka i ranio još četvoro mladih
Goraždevac – „Sine moj, vidi kako smo ti došli. Pogledaj koliko je godina prošlo“, ponavlja na grobu svog sina Senka Jovović,majka ubijenog dečaka Ivana. Sve ove godine ona se nosi sa svojimbolom. Njen sin je tek ulazio u život, a ona mu je branila da ide na reku jer se plašila nesreće, i svih ovih godina ponavlja „kako je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << majčino srce znalo šta će se desiti“ i kako je prva, kad je čula rafal, potrčala na Bistricu.
A tamo je, pre osam godina, dok su se deca kupala na reci, ubica na drugoj strani obale,sakriven u rastinju i vrbama, čekao svoj trenutak. U vreme najveće gužve, na viru gde Bistrica blago savija prema susednim poljima, kupala su se deca iz Goraždevca kod Peći. Ubica je ispalio tri rafala i po vodi i po suprotnoj obali. U prvom trenutku, što zbog gužve, što zbog buke, većina nije shvatila o čemu se radi, a onda su počeli da beže, da rone i da se kriju po obližnjim šumarcima.
Smrtno su stradali Ivan Jovović (19) i Pantelija Dakić (13).
Dragana Srbljak je pogođena u nogu i prebačena u Pećku bolnicu gde su joj na otvorenu ranu stavili gips, a onda je hitno zajedno s Bogdanom Bukumirićem, Đorđem Ugrenovićem i Markom Bogićevićem, odvezena za Kosovsku Mitrovicu, pa dalje za Beograd. Jedan radostan dan, u nekoliko sekundi,pretvoren je u košmar. Ona smatra da je 13. avgust 2003. zauvek promenio njen život i život njene generacije.
„Danas je samo sunce isto i topao dan. Ostalo je sve drugačije, sećam se one graje i radosti, a sada je sve tiho. Svake godine je sve manje ljudi i čini mi se da je sve teže živeti ovde.“
Posleosam godina, Goraždevac je depresivan i pust. Na reku niko i ne odlazi, a vir gde se ubistvo dogodilo ne postoji jer su albanski preduzetnici vadili pesak i promenili tok reke. Na mestu ubistva nije podignuto spomen-obeležje.
Goraždevac, jedina sredina u Metohiji koja je preživela etničko čišćenje 1999, zauvek je obeležen zločinom na reci. Ubica je četiri godine kasnije uputio zastrašujuću poruku i na svakog stanovnika ovog sela stavio pečat straha i neizvesne budućnosti. Odabir mete, mesta i predumišljaj „podigli su“ ovaj napad u sam vrh monstruozne i duge liste balkanskih zločina.
Nad ovim zločinom, kao i nad Livadicama, Starim Grackom, Obilićem, već godinama vlada potpuna tišina. O zid savršene etničke zavere ćutanja razbili su se traljavi i neodlučni pokušaji UN istrage. Gluva za navode i sumnje i nespremna da dirne u osinjak etničke i običajne pravde, istraga je stavila svoje papire u arhive Euleksa.
„Zvanično obustavljena istraga u svakom trenutku može biti ponovo otvorena ukoliko se tužiocu na raspolaganje stave nove informacije koje bi mogle da istragu pokrenu napred. Istraživati slučaj mnogo godina pošto se dogodio predstavlja veliku poteškoću za tužilaštvo“, rekla je portparolkaEuleksa Irina Gudeljević.
Sudovi su sve prepustili savesti ubica i onih koji za njihov zločin znaju. A zna se da ga nije mogao počiniti neko ko je došao iz daleka, neko ko ne poznaje navike i ono malo kretanja goraždevačkog stanovništva, pa i njihove dece.
„U tri albanska sela oko Goraždevca te noći čula se tradicionalna muzika s gočevima, niko na to nije reagovao“, seća se pravnik Ljubinko Todorović koji je tada bio zamenik zaštitnika građana Mareka Novickog.
Monstrum s Bistrice je slobodan čovek. On živi po svojim zakonima i merilima, on je tu, u susedstvu, i prelazi na drugu obalu reke. Deca Goraždevca neće nikad preći na onu drugu obalu, s koje je zlikovac pucao.
Živojin Rakočević
-----------------------------------------------------------
Istraga zločina za trajno pomirenje
Parastos ubijenim dečacima u Goraždevcu služio je episkop raško-prizrenski Teodosije. On je poručio da su „nevino postradala deca ovoga mesta i ovoga naroda dok su se kupali u Bistrici. Posle osam godina nisu pronađene ubice dece i to je zaista ono što nas najviše boli. To je nezaceljena rana, ali je naša uteha i nada u tome što imamo veru u Gospoda. Ko u njega veruje živeće večno u carstvu nebeskom, kao i svi što su stradali nevini. Svevidećem oku Božjem ništa ne može da promakne i niko ne može misliti da ako zemaljska pravda nije zadovoljena, da će nebesku pravdu izbeći“, kazao je vladika Teodosije.
Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović kaže da zabrinjava to što još nisu pronađene ubice dvojice dečaka u Goraždevcu pre osam godina.
„Otkrivanje počinilaca je neophodno za proces pomirenja. Kako oni (Albanici) misle da živimo jedni pored drugih ako ćemo stalno sumnjati jedni u druge i ako će se stalno dešavati ono što nam se događalo pre osam godina“, rekao je Bogdanović za Radio Goraždevac.
Ž.R.
objavljeno: 14.08.2011
