Izvor: Press, 08.Jan.2011, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranke troše 5.000.000 evra godišnje!
Partijama koje imaju odbore širom zemlje potrebno je i do deset miliona evra godišnje, a u izbornoj godini treba još dodati između tri i pet miliona evra
Za osnovno funkcionisanje jedne političke stranke u Srbiji potrebno je najmanje pet miliona evra godišnje i to u godini kada nema izbora, kaže Đorđe Vuković, programski direktor Cesida i član radne grupe za donošenje novog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji uskoro >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << treba da bude donesen u Skupštini Srbije.
Vuković kaže da se, prema objektivnim procenama, troškovi „ozbiljnijih stranaka" koje imaju odbore širom Srbije kreću i do deset miliona evra, ali da prema postojećem Zakonu o finansiranju stranaka nadležne institucije ne mogu da imaju uvid na koji način stranke obezbeđuju te troškove.
- Svaka ozbiljna stranka bi morala da ima bar 150 opštinskih odbora, gde treba da se plaća iznajmljivanje prostora i minimalno plaćanje osoblja. Iznajmljivanje kancelarije u bilo kom gradu, ako je iole pristojan prostor, košta od 400 do 500 evra, a potrebno je još minimum 1.000 evra u proseku za tehničko osoblje. Kada se to pomnoži sa dvanaest meseci videćete da stranci za samo jedan grad ili opštinu treba minimalno 30.000 evra. Dakle, samo za troškove računa i komunalija u lokalnim odborima treba oko pet miliona evra, a postoje i razni dodatni troškovi. Drugo je pitanje da li oni to zaista i plaćaju - kaže Vuković.
Sve mora da se obračuna
On kaže da se stranke snalaze na razne načine da troškovi ne idu na njihov budžet.
- Dešava se da opština daje besplatan prostor strankama ili da osobe koje su zaposlene u javnim preduzećima rade kao tehnički sekretari stranaka, a sve to je direktno protiv zakona. I u postojećem zakonu stoji da ništa ne može da bude besplatno. Postoji mogućnost da se stranci da na korišćenje besplatan prostor, ali onda to mora da se uračuna kao donacija osobi koja je vlasnik prostora. Stranka mora da obračuna tržišnu vrednost iznajmljivanja prostora i da zavede to kao stranački prilog. Ništa što se radi za stranku ne može da bude besplatno. Jasno je definisano šta je volontiranje. Volontiranje mogu da budu sitni poslovi kao što je lepljenje plakata ili deljenje letaka, ali svaki ozbiljniji angažman mora da se obračuna. Dakle, neko ko radi za stranku može da ne naplati svoj rad, ali stranka je dobila neku vrednost i to mora da se obračuna kao prilog. Tako je svugde u svetu, nismo mi izmislili takve propise - kaže Vuković.
Naš sagovornik ističe da procene troškova potrebnih za medijsku promociju i organizaciju mitinga kažu da u izbornoj kampanji za parlamentarne izbore velike stranke moraju da izdvoje tri do pet miliona evra.
- Stranke, naravno, nikad ne dostavljaju precizne podatke. Nadam se da će novi zakon moći da mrdne malo stvari sa mrtve tačke. Očekujem da će tek za dve godine da se vide prvi rezultati, kada sistem počne da funkcioniše. Uspostavlja se monitoring, sistem u kojem će Agencija za borbu protiv korupcije da prati paralelno aktivnosti stranaka u izborima. Agencija će da angažuje ljude koji će u izbornoj kampanji da prate sve aktivnosti stranke, koliko je imala mitinga, koliko pojavljivanja na televiziji i u štampi, i na osnovu toga će da se pravi procena njihovih troškova. Ako se to ne slaže u stranačkom izveštaju, onda se pokreće istraga. Prema postojećim rešenjima, ako i kad dobijemo izveštaj stranke, svi zajedno možemo samo da ga gledamo. Mi ne možemo da znamo da li stranka ima sto odbora ili pet odbora, da li je imala tri sata na televiziji ili trista sati na televiziji ni koliko mitinga. Jer, bez tog monitoringa svaki računovođa može da prilagodi izveštaj u kom ne može da se nađe ništa sporno - kaže Vuković.
Bespovratna pomoć
Politički analitičar Branko Radun kaže da je novac koji stranke dobijaju iz budžeta očigledno suviše mali da bi finansirao sve potrebe stranaka, zbog čega se razvio sistem korupcije kojim stranke popunjavaju svoje potrebe. Kako kaže Radun, teško je očekivati da će zakon uspeti da eliminiše sve mehanizme korupcije.
- Naše stranke ne donose rado zakone koji jasno definišu finansiranje u politici. Na neki način sada je već i prekasno. Čitav sistem je korumpiran i ostaće bez ozbiljne stranačke borbe protiv korupcije. Biće to maska koja će uticati da stranke na sofisticiraniji način dolaze do podrške i sponzorstava. Stranke do finansija dolaze preko pozicija u ministarstvima, lokalnoj samoupravi, upravnim odborima. Dolaze do sredstava preko raznih tendera, radeći „na procenat", jer svi koji preko stranke zarade određen procenat vraćaju u stranku. Veći deo korupcije se ne obavlja direktno preko finansija. Ako neko dobije tender uz pomoć neke stranke, on to može da vrati na drugi način. Recimo, tako što će da zaposli ljude iz tih stranaka ili pružajući logističku podršku u toku izbora. Ima mnogo mehanizama koje će teško zakon da spreči čak i da postoji politička volja na opštem nivou. Problem je što je korupcija glavni motiv za bavljenje politikom u Srbiji - zaključuje Radun.
.jpg)
