Izvor: Radio 021, 13.Mar.2015, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranke teško ispuštaju plen iz javnih preduzeća
Javne nabavke su potencijalno velik izvor moguće zloupotrebe budžetskog i novca iz javnih fondova; stoga je izuzetno važno da upravo ovaj segment bude neprestano pod pažnjom kontrolnih organa, regulatornih tela i javnosti.
Godišnje se ovim putem utroši oko oko četiri mlijarde evra, a procenjuje se da je oko 20 odsto preplaćeno i postaje ekstraprofit ponuđaču.
Zauzvrat, ponuđač će kasnije naći način da uzvrati ponuđaču posla. Kako su se tokom šest godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << krize mnoga privatna preduzeća ugasila, druga znatno umanjila privrednu aktivnost, a udeo biznisa budžetskim i novcem javnih preduzeća se uvećava, širi se i potencijal mogućih zlupotreba, možda ponajviše u segmentu koji se pravno definiše kao javne nabavke male vrednosti.
Obavezna objava na portalu
Po Zakonu o javnim nabavkama reč je o pribavljanju istovrsnih roba ili usluga čija je ukupna procenjena vrednost maja od tri miliona dinara. Ukoliko je pak ova vrednost ispod 400.000 dinara, naručilac posla nije obavezan primeniti Zakon o javnim nabavkama i raspisivati tender, ali je obavezan da pri kupovini obezbedi konkurenciju, nepostojanje sukoba interesa, dok cena mora biti uporediva sa odgovarajućom tržišnom cenom.
Od početka 2013. godine, naručilac ima obavezu i da narudžbu objavi na Portalu nabavki, što ranijih godina nije bio slučaj, pa je ovaj segment poslovanja praktično bio van bilo kakve kontrole. Kako od prošle sezone i Uprava za javne nabavke ima ovlašćenja da izriče blaže prekršajne kazne, može se reći da je započeto oblikovanje zakonskog okvira koji bi pod kontrolu stavio segment upotrebe budžetskog i javnog novca koji je godinama bio velik izvor korupcije i služio strankama da javni novac usmeravaju na račune stranaka bliskih firmi.
No, daleko od toga da su presečene sve tehnike kojima se izvlači javni novac. U pitanju je večna igra švercera i carinika kojoj nema ni kraja, niti u njoj ima pardona.
Privid konkurencije
U praksi, posao počinje tako što naručilac pismeno pozove tri odabrana ponuđača da učestvuju u nabavki, a dužan je i da nabavku oglasi na namenskom portalu. Naravno, da su najčešće izabrana preduzeća bliska strankama na vlasti, čiji članovi, kao zaposleni kod naručioca posla, i vode celu proceduru. U pitanju je uigrani trio, u kome dve firme imaju ulogu samo da daju privid konkurencije, dok posao dobija unapred definisani partner. Nameštanje ishoda je olakšano kada se sa postupka javnog nadmetanja pređe na tehniku ugovaranja poznatu kao pregovarački postupak. Naručilac posla jednostavno razgovara sa svakim učesnikom na tenderu ponaosob i dogovara cenu.
No, kako je obaveza objavljivanja na portalu striktna, u protekle dve godine uočena su poboljšanja vidljiva ponajviše na osnovu umanjenja udela pregovaračkog procesa na 11 odsto svih nabavki male vrednosti, primetno manje od ranijih 17- 20 odsto, ali isto tako daleko i od evropskih prosečnih 4,5 odsto. Da se navike sasvim polako menjaju pokazuje i statistika po kojoj su na tender nepozvana preduzeća poslala tek 42 odsto svih ponuda, a pobedila u tek 23 odsto svih tendera. Još je gori pokazatelj od samo 2,9 odsto prosečnih učesnika po tenderu, duplo manje od evropskih 7,8 osto.
Da stranke ne odustaju lako od dugogodišnjeg zlatnog majdana pokazuje i podatak da su 70 odsto učesnika pobedila u nekom od prethodnih tendera, a da se poraženi u prethodnim pokušajima kasnije gotovo i nepokušavaju nadmetati. Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, tumači da ove cifre ukazuju na loše iskustvo na tender nepozvanih firmi. Posebno nepovoljnim ističe učešće stranih firmi na ovim tenderima od samo dva odsto, mada je nakon stupanja SPP i Pravila EFTA potpuno poistovećen status domaćeg i učesnka iz inostranstva.
Jednostavno, primećuje Saša Varinac iz Komisije za zaštitu prava ponuđača, među privredncima je, ne bez osnova, uvreženo mišljenje da je reč o unapred nameštenim tenderima, pa ozbiljni igrači, ukoliko nisu ušemljeni, ne žele ni poslati ponudu. Međutim, ponekad su u pitanju i krize u preduzećima ili prekomplikovana procedura za relativno mali posao.
Pravosuđe štiti kriminalce
Kako bi što efikasnije izvlačile javni novac, naručilac posla se koristi mogućnošću da potencijalne rivale unapred definisanog kupca što više udalji od posla. Ukoliko je reč o afirmisanoj firmi, naručilac će insistirati da njegov favorit ponudi robu znatno lošijeg kvaliteta, ali i po 45 odsto nižoj ceni, koja u krajnjem i odlučuje o pobedniku. Problem je što loša roba brzo postane neupotrebljiva, pa naručilac mora ponovo kupovati.
Česta je praksa da se tender na portalu objavi u petak, a rok za slanje ponude ističe već u ponedeljak. Takođe, objava se na portal "okači" nakon 15 časova, kraja radnog vremena, sa napomenom da se ponude primaju do sutra u 10 časova! U oba slučaja drastično se krši Zakon o javnim nabavkama po kome rok ne može nikako biti kraći od osam dana.
Ipak, naručioci se svesno odlučuju da se upuste u kažnjive poslove. Jovanović pojašnjava da su kontrolni i revizorski organi dugo mogli jedini da podnesu tužbu, međutim, kako je u nas pravosuđe izrazito pod političkim pritiskom, naručioci računaju na snažnu političku podršku koja se ispoljava kroz beskrajno odgovlačenje procesa u lavirintima naših tužilaštava i sudova.
Upravo u odsustvu straha od sankcija može se videti kako i gde se podstiču koruptivni mehanizmi i o koji zid se obijaju napori da se javni novac koristi na opštu polzu. Pravosuđe je rak- rana našeg društva i, umesto da bude garant pravne sigurnosti, neefikasnošću i selektivnom primenom regulative postalo je zaštitnik moćnika sa jakim političkim pedigreom. Ipak, kako se i u ovakvim okolnostima može dosta učiniti u borbi protiv korupcije, Predrag Jovanović ističe da je u 2013. godini na javne nabavke, po strukturi približne kao i ranijih sezona, utrošeno 355 miliona evra manje nego da se kupovalo po procenjenim vrednostima. (Živan Lazić)
