Izvor: Blic, 14.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranke su u mreži
Stranke su u mreži
Goran Petrović,
bivši šef RDB:
Zar još niste odustali?
Srđan Srećković,
Spo:
U EU s novom službom
Milorad Mirčić,
Srs:
Zašto da raspuštamo BIA?
Dragan Šutanovac,
Demokratska stranka:
Uvesti bolju kontrolu
Dobrivoje Radovanović,
institut za kriminologiju:
Spas >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u depolitizaciji
Nema političke partije u Srbiji, osim Srpskog pokreta obnove, koja želi rasformiranje Službe državne bezbednosti. Ostale tvrde da su za transformaciju BIA, međutim, ni to već šest godina nisu sprovele. Iako se svi ograđuju od Miloševićevog režima, osnovni stub njegove vladavine je i dalje gotovo nepromenjen. Zašto je tako u Srbiji? Stručnjaci odgovaraju: za radikalnu reformu Službe neophodna je politička volja, a nje u Srbiji nema. Partije, naprotiv, teže da tajnu policiju podrede svojim ciljevima.
Dragan Šutanovac, bivši predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost i potpredsednik DS, kaže da se Vlada Zorana Đinđića pre svega bavila ekonomijom i da je zbog te činjenice na jedan apsurdan način sektor bezbednosti zapušten.
- Oni koji su vodili BIA, pogotovu u prvom delu, pre svih Goran Petrović, nisu imali dovoljno snage i znanja da izvrše reformu. Kada je karcinom otkriven, bilo je gotovo nemoguće reagovati - kaže Šutanovac.
On se protivi raspuštanju Službe i kaže da se taj model mogao primeniti u drugim zemljama jer su njihove službe bile pod kontrolom KGB-a. On kaže da BIA mora da se transformiše i da se uvedu tela koja bi je kontrolisala. Činjenicu da se u DB malo toga promenilo za vreme DOS-a, Šutanovac objašnjava tvrdnjom da je sektor bezbednosti bio zatvoren za opozicione stranke do 2000. godine.
- Sada postoje ljudi koji vide šta se tamo dešava, koji su bili na pozicijama ili u Vladi i koji imaju iskustva da reše taj problem - kaže Šutanovac.
Goran Petrović, bivši načelnik RDB-a, odgovarajući na pitanje zašto tajna policija nije rasformirana kaže:
- Šest godina pričamo iste priče i šest godina se ništa ne događa. Niste odustali? Ja odbijam da pričam dalje na tu temu.
Zaštita države
Profesor Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za kriminološka istraživanja, smatra da Služba mora da promeni svoju namenu. Da više ne lovi političke neistomišljenike i ljude koji se ne slažu sa partijama na vlasti, već da se bori protiv kriminala i štiti državu.
- Za dobru Službu uslov je njena depolitizacija - ističe Radovanović.
Funkcioner SRS, ali i sadašnji predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost Milorad Mirčić, smatra da radikalni rez u Službi nije potreban.
- Zbog čega bi se BIA raspuštala? Zar samo na bazi sumnji - pita se Milorad Mirčić i priznaje da je nezadovoljan radom BIA jer je ispolitizovana.
Profesor Bogoljub Milosavljević, ekspert za pitanja bezbednosti, ističe da su iste službe i isti ljudi dugo na čelu i da je to jedan od osnovnih problema.
- Učestvovali su u formiranju stranaka u Miloševićevo vreme. U međuvremenu i posle petooktobarskih promena uspostavljeni su novi odnosi. Nove veze između nekih političkih partija i službi. U partijama, to su ljudi koji su na jakim pozicijama, a u službama imaju dobre veze i saradnju - kaže profesor Milosavljević.
On dodaje da je rasformiranje Službe izvodljivo, ali i da je 'to na onima koji donose političke odluke, odnosno na Vladi'.
- Ako Vlada ovu službu koristi za održavanje na vlasti i za neke dnevnopolitičke interese, onda će ona teško pristati da je reformiše. Izdvajanjem iz MUP-a i promenom imena, Služba nije nimalo reformisana - ističe profesor.
Krivci da odgovaraju
Jedina stranka u Srbiji koja neprestano ističe da Služba mora biti rasformirana je SPO.
- Kada bude postignuta politička saglasnost, Služba će biti rasformirana. SPO na tome insistira i potpuno je sigurno da će to biti jedan od uslova za ulazak u EU. SPO će tražiti političke partnere unutar demokratskog bloka kako bi do toga i došlo. Naša stranka jeste na vlasti, ali nema dovoljno snage da to sama uradi - ističe Srđan Srećković, potpredsednik SPO.
Goran Jakšić, G17 plus, kaže da je za raspuštanje BIA sada kasno i da je to pitanje trebalo postaviti nakon demokratskih promena u državi.
- Jedan broj ljudi iz vremena Miloševića je sklonjena, ali mnogo ih je i ostalo. Smatram da svi oni koji su se na bilo koji način ogrešili, ne samo o zakon, već o osnovne principe demokratskog društva treba da odgovaraju. U ovom trenutku bi raspuštanje bio neodgovarajući korak i to bi stvorilo probleme u funkcionisanju zaštite državnih interesa koji bi bili ugroženi - smatra Jakšić.
Međutim, profesor Bogoljub Milosavljević kaže da je upravo argument da bi reforma službe ugrozila interese države priča koju Služba koristi kako bi se zaštitila.
Ekipa 'Blica' Zoran Živković, bivši premijer Nedostaje samo Rade Marković
Zašto Vlada premijera Zorana Đinđića nije rasformirala DB?
- Da bi nam dokazali koliko je opasno raspuštanje Službe, odmah po našem dolasku na vlast, iskoristili su početak oružane pobune na jugu Srbije. Obaveštajne podatke da će se to desiti imala je i RDB i vojna služba, ali, to nisu prosledili predstavnicima nove vlasti - kaže Zoran Živković, bivši premijer. - Te podatke sam od stranih službi dobio tri dana nakon što je počela pobuna na jugu Srbije. Tvrdim da je Marković, koga je štitio Koštunica, sakrio te informacije da bi nas stavio u poziciju da se moramo osloniti na Službu, takvu kakva je - ističe Živković. Perfidno ucenjeni pred novim sukobima na jugu, u DS su nakon 5. oktobra odustali od rasformiranja službi i zalagali se za njihove reforme.
- Svi su bili za to da se smene čelni ljudi RDB-a. Svi osim Koštunice. Danas, šest godina od promena, u BIA imate odbor za doček Radeta Markovića. Tamo su svi Markovićevi ljudi na najvišim funkcijama, osim njega - navodi on. Đorđe Mamula, član Odbora za bezbednost Nemam uvid u pravo stanje
Đorđe Mamula, član Odbora za bezbednost koji treba da sprovodi civilnu kontrolu nad BIA, kaže da ne zna da li je trebalo rasformisati Službu jer 'nije imao uvid u stanje stvari'. Uprkos tom priznanju, tvrdi da službe ne kontrolišu stranke, a na pitanje da li zna da je šef BIA Rade Bulatović na ključna mesta Službe postavio ljude koji su povezani sa najstrašnijim zločinima i ubistvima odgovara:
'Ja to ne znam.'
Na konstataciju da ovim samo potvrđuje da nema civilne kontrole nad službom on kaže:
- Više stotina je penzionisano. Neki su osuđeni pravosnažnim presudama. Navedite imena ljudi koja su sporna. Zašto niko nije podneo ozbiljne dokaze u njihovu umešanost u ubistva i zločine koje pominjete - kaže Mamula. Vuk Drašković: Strah od otvaranja dosijea
- Zahvaljujem 'Blicu' na objektivnom i veoma važnom feljtonu o Miloševićevoj piramidi zločina koja ne samo da još nije rasformirana, već je u poslednje vreme u revanšističkom usponu - prva je reakcija Vuka Draškovića, ministra inostranih poslova i predsednika SPO, na informaciju da ga je nekada pratio sadašnji šef kabineta Radeta Bulatovića.
Godinama unazad Drašković insistira na raspuštanju srpske tajne policije.
- Odgovor na pitanje zašto službe bezbednosti nisu rasformirane je u žalosnoj činjenici da je od 5. oktobra 2000. godine potrošeno šest godina u raznim sramnim aktovima vlasti sa serijskim ubicama ili u relativizovanju zločina jednog terorističkog poretka, što nas je bacilo na marginu evropskih integracija - kaže lider SPO koga je Služba dva puta pokušala da ubije.
- Vlasti u Srbiji su i posle 5. oktobra, svaka na svoj način, nalazile izgovore da se ne talasa. Razloge za izbegavanje raspuštanja BIA, pa ponovnog formiranja, videli smo nedavno u serijalu na TV B92 u kojem je prikazano kako je nekoliko godina ceo državni vrh posle 5. oktobra primao raporte od Legije i ubica ili je Legiji i ubicama raportirao. Plaše se mnogi otvaranja dosijea jer bi se saznalo ko je sve danas u vlasti podržavao tu zločinačku mašineriju - uveren je Drašković.
