Izvor: Blic, 21.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranke pljačkaju državu
Stranke na vlasti najgrčevitije brane javne fondove, javne nabavke, javna preduzeća i ne dozvoljavaju njihovu kontrolu upravo zato što se iz njih finansiraju političke partije, upozorava za „Blic” Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Kao i drugi nezavisni eksperti koji se bave uzrocima korupcije, ona smatra da je neophodna promena Zakona o finansiranju stranaka, ali naglašava da to nije dovoljno. Neophodno je stvaranje jakih institucija koje mogu da kontrolišu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tokove javnog novca.
- Stalno se vrtimo ukrug, a sistem je sledeći: prvo naprave loš zakon, kao što je Zakon o finansiranju stranaka ili Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, a zatim sve urade da onemoguće formiranje jake, nezavisne institucije koja može da ga sprovodi i da ih kontroliše. Upravo je želja da javne finansije ostanu van kontrole i da finansije stranaka budu netransparentne glavni razlog zašto nisu dozvolili da Državna revizorska institucija počne da radi punim kapacitetom. Sad kažu da će finansiranje stranaka kontrolisati Agencija za borbu protiv korupcije, ali u samom zakonu sem formalne izjave da će to raditi nisu ni rečju naznačeni mehanizmi i ovlašćenja na koji će Agencija raditi - kaže Barać.
Njeno upozorenje dodatno je juče posredno potvrdila i Demokratska stranka, objavivši, doduše prva i jedina, finansijski izveštaj za prošlu godinu. Iz objavljene imovinske karte, poslovanja i spiska pravnih lica koji su finansijeri te partije ne vidi se ama baš nijedan od većih biznismena ili neka od jačih firmi koje posluju u Srbiji. Teško je poverovati da DS nije dobila ni jedan jedini dinar od neke od većih firmi čiji su direktori poznati članovi te stranke ili se izjašnjavaju kao njeni simpatizeri.
Zanimljivo je da se Demokratskoj stranci u izveštaju potkrala jedna greška koja ukazuje na sistem kako stranka dobija donacije od ljudi koje postavlja na rukovodeća mesta u javna preduzeća. Od 44 pravna lica koje je navela kao donatore, pominje se i Direkcija za izgradnju grada Kikinda, što je naravno zakonom zabranjeno, jer javno preduzeće ili institucija ne mogu biti finansijeri stranke. U fusnoti je objašnjenje greške, pa se kaže da nije Direkcija donator, već predsednik Upravnog odbora koji je redovno od svoje plate odvajao pet odsto za stranku.
- Finansijski izveštaji stranaka apsolutno ništa ne znače jer oni u njima prikazuju samo ono što žele i uklapaju se u zakonske odredbe. Najveći deo tih izveštaja zauzimaju podaci o novcu dobijenom iz budžeta, na legalan način, jer to i nemaju potrebe da kriju. Izveštaji su beznačajni bez kontrole koju bi trebalo da obavi Državna revizorska institucija. U Sloveniji, na primer, državni revizor ima pravo uvida u bankovne račune stranaka i ne gleda samo da li je nešto plaćeno sto dinara, već i da li je opravdano da stranka kupi to što je platila - kaže predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
Kao jedan od primera isisavanja novca iz državne kase ona navodi da je Direkcija za građevinsko zemljište Beograda (rukovodeći kadar DS), recimo 2006. godine od jedne strane firme bez potrebe naručila studiju izmeštanja Luke Beograd za 800.000 evra iako je prethodno, tri godine ranije, sama finansirala izradu generalnog plana i brojnih studija koje uz to idu.
Stručnjaci iz CeSID-a, sa Fakulteta političkih nauka i iz „Transparentnosti Srbija” nebrojeno puta su upozorili na nesrazmeru između finansijskih izveštaja koje partije podnose i realnih potreba partija za finansiranje koje su i po deset puta veće. Po Zakonu o finansiranju stranaka, donacije od privatnih i fizičkih lica ne smeju preći ukupnu sumu koju stranke dobijaju iz budžeta, a to je nedovoljno. CeSID je upozorio da zbog toga stranke ne prijavljuju sav novac koji dobiju, a on u nekim slučajevima dolazi i iz vladinih i nevladinih organizacija iz inostranstva, da maksimalno koriste usluge državnih službenika, kao i da im nedovoljna kontrola javnih nabavki omogućava da preko nameštenih tendera državne poslove daju preduzećima koja su finansijeri stranaka.
Takođe, u CeSID-u upozoravaju da, zbog nedostatka kontrole, postoji mogućnost da se donacije veće od 6.000, za koje zakon obavezuje da budu prijavljene, cepkaju tako da bi se zameo trag koji vodi do jednog velikog donatora.
Poučni su neki od primera kako se kontrola obavlja u zemljama koje su prošle kroz tranziciju. Recimo, u Slovačkoj, gde stranke redovno objavljuju sve donatore, revizori posebno prate preduzeća koja su u njima navedena u slučajevima kad konkurišu za bilo koji javni, državni posao. U Hrvatskoj su, recimo, tokom predizborne kampanje, stranke objavljivale na nedelju dana koliko su potrošile u kampanji, a istovremeno je na osnovu objavljenih reklama nezavisno telo procenjivalo koliko je zaista potrošeno. Sve procene složile su se, u slučaju svih stranaka, osim za HDZ.
Zakon o finansiranju političkih stranaka u Srbiji predviđa da sve registrovane političke stranke vode knjigovodstvo o svim prihodima i rashodima i da za svaku poslovnu godinu dostave izveštaj o imovini, prilozima koji prelaze 6.000 dinara, kao i izveštaj o završnom računu sa sertifikatom ovlašćenog revizora. Stranke će od 1. oktobra ove godine finansijske izveštaje za redovan rad dostavljati Agenciji za borbu protiv korupcije.
Prema dosadašnjim zakonskim rešenjima, Odbor u kome su predstavnici stranaka bio je nadležan da, preko ovlašćenih revizora, sprovede kontrolu finansijskih izveštaja stranaka za redovan rad, a krajnji rok za predaju izveštaja za prethodnu godinu je 15. april. Tokom 2008. godine izveštaj za redovan rad u 2007. godini Odboru su dostavile 32 stranke, od kojih 13 parlamentarnih. Odbor još nije završio reviziju tih izveštaja.
Načini za skrivanje puteva novca
Novac ulazi mimo stranačkog računa i završava u rukama malog broja funkcionera, preko raznih programa stranih firmi ili nevladinih organizacija
Trag novca se prikriva cepanjem velikih donacija na više manjih od 6.000 dinara,
što je limit preko koga treba
objaviti ime donatora
Korišćenje javnih fondova bez kontrole
Nameštanje javnih nabavki i tendera za firme koje poseduju stranački simpatizeri
Nesmetano korišćenje usluga državnih nameštenika i drugih državnih resursa (poput poslovnog prostora)
za potrebe stranke
Donacije iz inostranstva dolaze na račune povezanih nevladinih organizacija
Stranke za promenu Zakona o finansiranju
Nakon što je pre dva dana lider SPS Ivica Dačić rekao da je potrebno promeniti Zakon o finansiranju partija, jer „tu postoji puno demagogije” i da je tu „u pitanju crno tržište”, Jelena Trivan, portparol DS, podseća da je istu inicijativu pokrenuo predsednik Srbije i lider demokrata Boris Tadić.
- Ta inicijativa proizilazi iz svesti o tome da ovakav sadašnji zakon prosto otvara mnogo prostora za spekulacije o tome kako se finansiraju političke stranke, ali i ostavlja mesta za razne vidove korupcije koje su na štetu i samog društva i samih političkih partija - rekla je Trivan. Transparentno finansiranje stranaka, prema njenim rečima, mora podrazumevati i stvaranje klime u kojoj će biti garantovano da donator neke od političkih stranaka neće snositi konsekvence zbog svog političkog izbora.Dragan Todorović, potpredsednik SRS, ocenio je juče da je potreban nov zakon. - Deo koji je vezan za donacije mora da bude apsolutno čist, a država mora da ima uvid u to na koji način su sredstva pristigla pre svega u predizbornoj kampanji, jer je to izvor korupcije. Tada se troše najveća sredstva i nikada do sada nismo imali nikakve mogućnosti da utvrdimo koliko je novca potrošeno i odakle je stigao - rekao je Todorović.
- O potrebi da se promeni zakon govorim već četiri godine,
jer su ovaj postojeći pisali ljudi koji nisu proveli ni minut u strankama - rekla je za „Blic” Suzana Grubješić, potpredsednica G17 plus.
