Izvor: Blic, 10.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranke izbegle nezavisnu kontrolu
Odlukom Republičke izborne komisije da se skupštinskoj službi poveri provera izveštaja o trošenju para u kampanji, stranke su izvukle poslednji adut iz rukava u pokušaju da prikriju koliko su stvarno potrošile u trci za izbore koja je okončana 21. januara.
Bez bilo kakve namere da raspravljamo o stručnosti i nezavisnosti izabranih službenica, činjenica jeste da pripadnici parlamentarnih stranaka koji sede u RIK nisu bili sigurni u ispravnost svojih podataka. Da jesu, ne bi im >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smetala mogućnost da se njihovim izveštajima pozabavi neka nezavisna revizorska kuća, odnosno institucija van sistema koji oni kontrolišu.
RIK je juče odlučio da dve skupštinske službenice obave kontrolu utrošenih sredstava u predizbornoj kampanji. Za revizore su izabrane Radica Aleksić i Dragica Krstić-Purešević, koje će od političkih stranaka moći da zahtevaju dopunu dokumentacije ukoliko je nepotpuna, a ukoliko stranke to ne učine, revizori će o tome obavestiti RIK. Svaki od revizora dobiće 200.000 dinara za izveštaj na osnovu kojeg će se utvrditi gde je otišao svaki dinar u predizbornoj kampanji, ko su bili donatori i finansijeri, bez obzira da li je reč o pojedincima ili firmama.
Da RIK nije imalo sluha da otkloni svaku sumnju u istinitost izveštaja o trošenju novca u kampanji ocena je i Nemanje Nenadića, izvršnog direktora „Transparentnosti Srbija".
- Odluka je očekivana. Da RIK nije bio spreman da pristupi ozbiljnoj proveri podataka ilustruje i činjenica da nije promenjen poslovnik o radu ni u jednoj stavci koja bi doprinela otklanjanju sumnji. Pod tim podrazumevamo preciziranje načina proveravanja tačnosti podataka, obaveze da se izveštaji objave na njihovom internet sajtu, kao i da se konkretno definiše pravo RIK da pokreće prekršajni postupak protiv onih koji budu povredili zakon. Sem toga, RIK nije ni razmišljao o izdvajanju posebnih sredstava za proveru izveštaja, pa su mu sada ostale vezane ruke - kaže Nenadić.
U skupštinskoj službi nam objašnjavaju da će od političkih stranaka tražiti i da dostave podatke o tome kolike su popuste dobili za emitovanje iznajmljenih termina i reklama, kao i objavljivanje oglasa u štampanim medijima. Svaki taj podatak mora biti naveden u odeljku o poklonima. Problem će se pojaviti ako se ispostavi da su stranke imale različite popuste kod medija jer uputstvom Radidifuzne agencije predviđeno je da mediji pod istim uslovima ustupaju prostor svim strankama. Dve revizorke se trenutno upoznaju sa izveštajima. Ostaje nejasno da li će se raditi samo na upoređivanju cifara iz izveštaja i dostavljenih računa kojima se to pokriva ili će utvrđivati realne troškove stranaka u kampanji.
- Zadatak revizora nije u potpunosti definisan. Stvarni efekat provere izveštaja zavisiće od načina za koji se revizorke opredele. Bilo je bolje da je izričito navedena potreba da se podaci o kampanjama prikupljaju iz drugih izvora kao što su televizije ili od ostalih pružalaca usluga. U tu grupu spada i RRA - kaže Nenadić.
U izveštajima koje su stranke dostavile navedeni su, istraživao je „Blic", iznosi koji su bar tri ili četiri puta manji od realnih. Pravi finansijeri stranaka ostali su skriveni, a vidljive su samo donacije ljudi iz vrha stranaka i uglavnom poslanika.
Poznato je da je Zakon o finansiranju stranaka pun rupa, te da dopušta da tajkuni ostanu u senci jer se mogu kriti iza priloga koji su manji od 6.000 dinara. Takođe, za „Blic" je govorio i ugledni srpski biznismen objašnjavajući da se veliki novac strankama daje u kešu, poverljivim stranačkim ljudima na ruke. Taj novac se posle distribuira od vrha ka nižim funkcionerima i po pravilu nije prolazio kroz finansijske knjige, niti su vidljiva prebacivanja sa računa. Zbog svega toga neophodna je kontrola poslovanja stranaka, i to kontrola nezavisne institucije.
Činjenica je da je u maju 2006. godine istekao rok za formiranje državne revizorske komisije kao tela koje bi kontrolisalo trošenje para iz budžeta, javne nabavke, ali i finansiranje stranaka. Kada već takve institucije nema, stranke su svoje predizborno zalaganje za princip čistih ruku mogle da dokažu poveravanjem svojih izveštaja nekoj revizorskoj kući. Nisu to učinile. Pritisak i odgovornost su prebacili na dve službenice Skupštine Srbije.
