Izvor: Blic, 01.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranke i strah od nemira vezuju Vladi ruke
Vlada Srbije, čiji ministri ne rade kao tim, podeljena između različitih stranačkih interesa, neće uspeti da zadovolji sve apetite koje stranke pred nju stavljaju i da istovremeno donese optimalan set mera za krizu i štednju. Prvi znak da je spremna da radi u javnom a ne u stranačkom interesu biće izjava o smanjenju zaposlenih u Vladi, redukovanju broja ministarstava na optimalnih petnaestak i otpuštanje podobnih a nesposobnih kadrova.
Strah od socijalnih nemira, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obaveze prema partijskom članstvu i velikim biznismenima koji su finansirali kampanje, vezuju ruke Vladi da donese optimalan paket mera. Ekonomisti upozoravaju da Vlada mora da prestane sa neozbiljnim licitiranjem različitih mera koje će preduzeti, a ministri u njoj počnu da rade kao tim i prestanu da „soliraju” i tako skupljaju poene u javnosti šaljući poruku „mi ćemo vas zaštiti od strašnih mera koje predlažu ovi drugi”.
Goran Pitić, Aleksandar Vlahović, D. Marković-Bajalović, Đorđe Đukić
„Poslednji je trenutak da Vlada prva počne da štedi i da primerom kaže 'sledite me!’. Da bismo je sledili, kako kaže za „Blic” Goran Pitić, bivši ministar u Đinđićevoj vladi, moramo tačno da znamo šta država planira i da to bude u skladu sa zdravom ekonomskom logikom.
Potpuno suprotno od svega navedenog i onoga što od nje očekuju građani, Vlada Srbije je u kriznom trenutku umesto da izađe sa čvrstom politikom reformi i štednje počela da se premišlja oko toga šta treba uraditi. Što je najgore, sve je jasnije da je najmanje spremna da donese ozbiljne odluke koje bi smanjile javnu potrošnju, da smanji administraciju i broj zaposlenih u samoj Vladi, napravi program racionalizovanja broja zaposlenih u javnim preduzećima.
- Nije dobro da Vlada izlazi s jednom merom, a zatim da posle nekog vremena odustaje od predloga - smatra potpredsednik Vlade Božidar Đelić. Koliko ministara, toliko predloga, a premijer u ovom trenutku ne uliva nadu da drži u rukama Vladu, u kojoj svaka stranka vuče na svoju stranu, težeći da udovolji obećanjima i interesima svojih glasača.
- Vlada mora da radi sada na jačanju poverenja u sebe i u svoje mere i da odoli svim pritiscima koalicije. Nije dobro i ne ostavlja utisak kredibiliteta kada premijer iznese jedan paket mera, a zatim drugi ministri izađu sa novim predlozima. Najbolju poruku bi poslali kada bi shvatili da moraju da podnesu najveći teret i kad bi izašli u javnost sa jasnom računicom „toliko i toliko novca trošimo iz budžeta na te i te stvari i uštedećemo toliko i toliko”, a ne da nagađaju da li će smanjiti broj ministarstava ili ukinuti besplatnu kafu. Jasno je da je najveći trošak suviše glomazna administracija i da tu najviše treba da se uštedi - kaže za „Blic” Goran Pitić, predsednik UO banke „Sosijete ženeral”.
On podseća da je prethodna vlada enormno podigla plate sebi i celoj administraciji, a ova omogućila porast penzija upravo zbog zahteva biračkog tela jednog od koalicionih partnera. Pitić kaže da je sada odgovornost na liderima stranaka da ubede svoje koalicione partnere da alternativa ne postoji. Kao i mnogi ugledni ekonomisti, i Pitić naglašava da je kriza stvorila priliku i prostor da država uđe u ozbiljne reforme administracije i prilagodi je svojim potrebama.
Aleksandar Vlahović, takođe ministar u Đinđićevoj Vladi, a sada poslanik kaže da treba dozvoliti Vladi da izađe sa konkretnim merama i ne smatra da je kredibilitet Vlade narušen za sada.
- Treba povećati stepen koordinacije među ministrima jer zaista deluje da to fali kada u javnosti predlažu različita rešenja. Međutim, treba imati u vidu da je Vlada Srbije jedina u regionu okončala pregovore sa MMF i da to nije urađeno ni ukakvoj hitnosti već je planirano već od juna prošle godine, kaže Vlahović za „Blic”.
- Način na koji se ponaša Vlada Srbije u ovom trenutku izgleda neozbiljno. Svaka ozbiljna Vlada bi prvo dobro razmotrila set mera koje planira da donese i efekte koje će to izazvati među stanovništvom, pa bi tek onda obavestila javnost o tome. U suprotnom, urušava svoj kredibilitet, a stanovništvo i preduzetnici zbog toga gube poverenje u mere koje treba da slede narednih godinu dana. Mislim da će prekomponovanje mera biti urađeno u zavisnosti od lobističkih struja koje utiču na Vladu i faktički određuju dalji tok budućih izbora - kaže za „Blic” Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu.
Profesor Đukić upozorava da je predloženim porezom od šest odsto na sva primanja građana preko 12.000 dinara vladajuća struktura u Srbiji praktično pokazala da nije spremna da ukine paralelne funkcije, otpusti nekompetentne ljude u administraciji postavljene po stranačkom ključu.
- Najlakše je bilo povećati porez građanima i tako pogoditi najsiromašnije, umesto da se raščisti sa glomaznom administracijom - naglašava Đukić.
Direktorka Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović takođe ne veruje da je Vlada spremna da smanji administraciju i upozorava da na njene odluke utiče više faktora, biračko telo koje ih je dovelo na upravljačke pozicije i prema kojima sad stranke imaju odgovornost, veliki biznismeni koji u Vladi pokušavaju da izdejstvuju pomoć za svoja preduzeća i nespremnost da preduzima nepopularne mere prema sitnoj administraciji, koja bi prva bila otpuštena u slučaju da se krene na smanjivanje državnog aparata.
Šta sprečava Vladu da donosi optimalne odluke
- demagogija, insistiranje na imidžu „socijalno odgovorne Vlade”, bez spremnosti da se sama odrekne privilegija
- stranačka podeljenost i sukobi među ministrima
- različite ideje o rešenju problema i nesposobnost da ih usaglase
- preveliki stranački apetiti koji se podmiruju davanjem funkcija u državnoj upravi i javnim preduzećima
- različiti interesi koalicionih partnera
- jake finansijske lobističke grupacije kojima su ostali dužni od izbora
- strah da će izgubiti podršku i popularnost u stranci
ako počnu sa otpuštanjima u administraciji
- strah od gubitka podrške u biračkom telu zbog neophodnih nepopularnih mera
- tromost, usporenost i oklevanje da se odgovori svakodnevnim promenama koje donosi kriza
.jpg)
