Izvor: RTS, 20.Jan.2011, 18:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strani zločinci u Padinskoj skeli
Osuđeni za zločine protiv čovečnosti i genocid u Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu služiće kazne u novom zatvoru u Padinskoj skeli u Srbiji. Sporazum o saradnji potpisali predsednik Međunarodnog krivičnog suda Sang-Hjun Song i ministarka pravde Snežana Malović.
Ministarka pravde Srbije Snežana Malović izjavila je da će osuđeni u Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid služiti kazne u novom zatvoru u Padinskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << skeli koji će biti jedan od najbezbednijih zatvora u Srbiji.
Posle potpisivanja Sporazuma sa predsednikom Međunarodnog krivičnog suda Sang-Hjun Songom u Hagu, Malovićeva je istakla da je Srbija prva zemlja u jugoistočnoj u Evropi koja je zaključila taj sporazum koji potvrđuje opredeljenost Srbije da počinioci ratnih zločina moraju da budu kažnjeni bez obzira na mesto gde su zločine počinili.
Ukazujući da se sporazum ne odnosi na osuđene pred Haškim tribunalom, Malovićeva je istakla da će osuđenici Međunarodnog krivičnog suda biti smešteni u srpske zatvore s obzirom na visinu izrečene kazne, a pre svega u zatvor u Padinskoj skeli.
Ministarka je rekla da Srbija prema Sporazumu ima pravo da u svakom konkretnom slučaju razmotri da li će prihvatiti da osuđeni služi kaznu u srpskom zatvoru.
Prvi osuđenici koji bi mogli da se nađu u Srbiji su državljani Konga ili Ugande, pošto se sada protiv njih vode krivični postupci pred tim sudom, a u toku je razmatranje situacija u Keniji, Kolumbiji i Avganistanu, a Srbije nema na tom spisku.
Ministarka pravde Srbije ocenila je da se samo putem čvrste saradnje mogu umanjiti sve negativne posledice ratnih zločina i postići mir i pravda.
Razmena iskustava
Suočavanje sa sistematskim kršenjem ljudskih prava i ratnim zločinima počinjenim u nedavnoj prošlosti nikako nije lak zadatak, ukazala je ministarka i naglasila da je za uspeh neophodno razumevanje kompleksne međuzavisnosti između međunarodnog i nacionalnog aspekta suđenja ratnim zločincima.
Ona smatra da se postepeno prebacivanje tih odgovornosti sa međunarodnog na nivo države pokazalo "istinskim merilom demokratske tranzicije u Srbiji".
"Zbog toga ne sumnjamo da je Međunarodni krivični sud jedna od najvažnijih institucija u borbi protiv nekažnjavanja zločina i u promovisanju odgovornosti i zbog toga danas osećamo ponos što smo prva zemlja u regionu i jedna od prvih država članica koja je zaključila sporazum sa sudom", naglasila je Malovićeva.
Ministarka je rekla da je Srbija spremna da iskustvo koje je stekla u suđenju počiniocima ratnih zločina i drugih teških dela iz međunarodnog krivičnog prava stavi na raspolaganje sudu i svojim partnerima koji se suočavaju sa sličnim slučajevima.
Ona je podsetila da je, kao jedna od zemalja osnivača tog suda i jedna od prvih među 60 država koje su ratifikovale statut, Srbija od osnivanja te institucije pokazala spremnost i volju da pruži punu podršku Međunarodnom krivičnom sudu.
Međunarodni krivični sud sa sedištem u Hagu bavi se procesuiranjem ratnih zločina počinjenih na teritorijama država potpisnica Rimskog statuta, kojih sada ima 114.
Srpski parlament usvojio je Zakon o saradnji sa tim sudom 2009. godine, čime je stvorena osnova za dalju primenu osnivačkog akta suda - Rimskog statuta.
