Izvor: RTS, 10.Avg.2013, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strani savetnici u Vladi Srbije
Strani eksperti mogli bi da budu najkorisniji na pozicijama direktora javnih preduzeća i savetnika u Vladi Srbije, smatra deo domaće stručne javnosti. Njihova prednost u odnosu na domaće kandidate je što se ne boje za posao, i što ih više interesuje karijera, nego koji će im biti sledeći posao.
Da li bi dovođenje stranih eksperata značilo demontiranje postojećeg sistema? Domaći stručnjaci kažu da je ideja je dobra, ali da bi problemi mogli da se jave u realizaciji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Dominik Stros Kan, bivši britanski ministri ili stručnjaci srpskog porekla sa diplomama najprestižnijih svetskih univerziteta - ko bi od njih mogao da dođe u Srbiju i na koju poziciju, spekuliše se danima.
U stručnoj javnosti, ključno je pitanje gde bi stranci mogli da budu najkorisniji, ali i da li ih uopšte treba dovoditi. U najvećoj vladajućoj stranci nemaju dilemu.
"Ne treba da se stidimo da znanje kupujemo. Ne znači da nećemo sopstvene potencijale i naše stručnjake maksimalno da koristimo u radu, ali ako možemo i na durgoj strani da nađemo ljude koji mogu da pomognu svojim savetima, zašto bežati od toga", kaže potpredsednik SNS-a Bratislav Gašić.
Za deo stručne javnosti, sama ideja nije loša. Ekonomista Saša Radulović kaže da i danas u Vladi i ministarstvima imamo veliki broj stranaca ili ljudi koji su finansirani od stranih organizacija, koji pomažu vladi u raznim poslovima.
"Kao savetnici oni imaju svoje mesto, recimo pronaći savetnika za restrukturiranje dugova bilo bi korisno za našu vladu", smatra Radulović.
Ekonomista Milojko Arsić smatra da je moguće da dođe neko od stranaca, što bi bilo dobro u slučaju nekih javnih preduzećima, državnih institutcija, koje ne funkiconišu dobro.
"Društvene koristi bi bile veće od troška njihovih releativno velikih zarada, koje bi oni tražili", kaže Arsić.
Ipak, postoje i prepreke, poput biranja direktora na javnom konkursu ili ograničenja visine zarada u javnom sektoru.
"Mislim da su te prepreke formalne koje bi se prevazišle ali ostaju suštinske prepreke kada je u pitanju angažovanje stranca na mesto ministra. Stranci su u prošlosti u svetu angažovani uglavnom u slučaju kada postoje predsednički sistemi ili kancelarska vlada, tu se zna ko je odgovoran za angažovanje stranca i ko će biti kriv ako ne bude dobro radio", objasnio je Arsić.
"Ne moraju stručnjaci da budu ministri ili direktori javnih preduzeća ali kao savetnici su od velike pomoći", smatra Gašić.
Upućeni, ipak, smatraju da bi stranci mogli da budu najkorisniji na pozicijama direktora javnih preduzeća. Objašnjavaju i koja je njihova prednost u odnosu na domaće kandidate.
"Stranac je u prednosti zato što nema repove, odnosno nema veze sa političkim strankama i ne boji se za posao. Njega više interesuje karijera, kakvu će to referencu napraviti nego koji će mu sledeći posao biti kod države što je uglavnom pitanje za naše direktore", kaže Radulović.
Ipak, i ovde postoji druga strana medalje, pa bi mnogi koji ih sada rado zovu brzo mogli da se pokaju. I to već posle prvih poteza, koje bi strani stručnjak morao da povuče.
Arsić kaže da bi stručnjak sigrurno tražio podršku za smanjivanje viška zaposlenih u preduzeću, za povećanje cena u onim preduzećima gde su cene manje od troškova.
"Verovatno nije realno ni da on podigne cene odjednom na ekonomski nivo, ali bi tražio da se u jednom razumnom roku izvrši njihova korekcija do nivoa koji obezbeđuje profitabilnost preduzeća", kaže Arsić.
Upravo bi otpuštanje viškova i poskupljenje usluga javnih preduzeća mogli da budu previsoka cena za vladajuću koaliciju, pa se, kažu ekonomisti, najrealnijom čini opcija da strancima dodele uloge savetnika.
