Izvor: RTS, 12.Sep.2011, 21:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranci u Jaloviku
Od proizvodnje zdrave hrane može se živeti u Srbiji, kaže Vivijen Šedler, stručnjak za biodinamičku proizvodnju iz Berlina. Pre tri godine ona i njen suprug doselili su se u Jalovik i od tada trostruko uvećali posed. Rade mnogo, nisu se pokajali zbog svoje odluke, ali bi želeli da u Srbiji više ne budu stranci.
Pre tri godine, Nemica Vivijen Šedler i njen suprug Boudvin Kogels, Holanđanin iz Amsterdama, odlučili su da svoju budućnost grade u Jaloviku, selu vladimiračke >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << opštine.
Povoljna cena za kuću i 3 hektara plodne zemlje u Posavini, bili su im pre tri i po godine dovoljni da se odluče za novi dom. Oglas su pronašli lakše nego Jalovik.
Nekada stranci koji su izazvali čuđenje i nedoumice meštana, danas su uzorni poljoprivrednici, kojima ni šestomesečna beba ne remeti svakodnevni rad na farmi.
Proizvodnju su proširili na deset hektara, objašnjava ponosno Vivijen Šedler: "Imamo dosta životinja, bušu kravu, sjeničku ovcu, kozu, mangulice, tako da smo zadovoljni napretkom."
Umesto u pokućstvo, sve što su od zdrave hrane zaradili, ulagali su u zemlju i poljoprivredne objekte.
"Radimo od ujutru do uveče, po ceo dan radimo", kaže Boudvin Kogels, filozof po obrazovanju. "Naučili smo srpski, ali ne možemo da naučimo da pijemo šljivovicu - to ne možemo."
Osim jezika, naučili su i da se pomoć ne traži za verske praznike. Česti gosti, volonteri iz celog sveta na njihovoj farmi, više nisu ništa neobično u selu. Flora Ploč, studentkinja hidrologije iz Austrije, kaže da pomažući na farmi prikupa energiju.
Cilj farmera iz Jalovika je da imaju trideset hektara zemlje i, pored članstva u međunarodnim fondacijama, budu i ogledna farma za organsku proizvodnju u Srbiji.
"Trebalo bi da imamo stalni boravak, kako bismo mogli da dobijemo lična dokumenta i da registrujemo poljoprivredno gazdinstvo", kaže Vivijen Šedler.
Tada bi mogli i da konkurišu za subvencije države. Njen suprug smatra da više ne bi trebalo da budu stranci u zemlji, u kojoj im je dom i u kojoj vredno rade:
"Ovde smo kupili kuću, ovde živimo, radimo ceo dan smo tu, živimo kao da smo stranci, ne možemo da registrujemo kola, ne dobijemo lična karta, ne možemo da registrujemo gosti i za sve to platimo hiljadu evra godišnje."
Zbog toga ne mogu ni da prijave malu Karlu Rubin. Još nisu dobili ni dokument o holandskom državljanstvu, a želeli bi da njihova ćerka ima i srpsko.
Ako je neko to zaslužio, kažu Vivijen i Boldvin, onda je to njihova ćerka, jedina prava Jalovičanka, koja je marta ove godina rođena u njihovom seoskom domu.
